Izvor: Akter, 03.Jul.2015, 18:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otvoreno pismo domaćoj i međunarodnoj javnosti
Biti usamljen u borbi, nije sramota. Pružiti otpor tiraniji vlastodržca, nije greh. Biti slobodan novinar, je čast. A baviti se novinarstvom i medijima u današnjoj Srbiji je opasno. Zašto?
Zato što je predsednik SNS Aleksandar Vučić, a ta stranka ima apsolutnu parlamentarnu većinu. Zato što je predsednik srpske Vlade Aleksandar Vučić, ličnost sa autoritarnim sklonostima. Zato što je šef Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti Aleksandar Vučić, a rukovodi >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << represivnim državnim aparatom u maniru Lavrentija Berije.
Pre dolaska na vlast 2012. godine Aleksandar Vučić je bio opoziocioni prvak, sa netransparentnim vlasništvom u dnevnom listu Pravda. Dolaskom na vlast, koncetracijom političke i državne moći, njegove medijske ambicije su porasle, praćene željom za totalnom kontrolom medija u Srbiji.
Jedna od medijskih perjanica Aleksandra Vučića, pod neposrednom kontrolom predsednika Vlade je i tabloid Informer, na čijoj sam se naslovnoj strani danas našao, ne prvi put, a što je i konkretan povod ovog otvorenog pisma domaćoj i međunarodnoj javnosti.
Da podsetim ovom prilikom, na novinarsku i medijsku razliku između Aktera i Informera. Nedeljnik Akter čiji sam osnivač, glavni i odgovorni urednik i vodeći kolumnista od osnivanja, nikada nije tužen za klevetu. Ni ja lično, ni ja kao glavni i odgovorni urednik nedeljnika Akter u ime cele redakcije. Dakle, bavili smo se profesionalnim novinarskim izveštavanjem od osnivanja, a ja u novinarskoj karijeri nikad nisam sudski odgovarao za neistinito informisanje i klevetničke kampanje. Svi moji autorski tekstovi, objavljeni u nedeljniku AKTER, njih preko 250, pisanih i u vreme vlasti DS i u vreme vlasti SNS, publikovani su u mojoj knjizi "Bojno Polje". To je moja novinarska lična karta.
S druge strane tabloid Informer i njegov glavni i odgovorni urednik Dragan J. Vučićević, pravosnažno su osuđivani rekorderi srpskog novinarstva iz čega se jasno nameće zaključak, ko se bavi kredibilnim i profesionalnim novinarstvom, a ko je klevetnička i propagandna mašina u funkciji predsednika Vlade Aleksandra Vučića.
Meni je poznato da moj lični integritet i profesionalni kredibilitet, obaveštenost i medijski uticaj, mnogo smetaju predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću. Znam i zašto, zna i on!
Otuda, ja sam jedini novinar, vlasnik medija, član UO Asocijacije medija i Saveta za štampu kojeg je Aleksandar Vučić odlučio da hapsi prošle godine, u montiranom krivičnom postupku, praćenom medijskom kriminalizacijom i satanizacijom.
Utamničen sam dana 11.7.2014 godine, nedelju dana posle poslednje emisije Olje Bećković u kojoj je premijeru blizak saradnik Vladimir Beba Popović označio mene lično, kao glavnog medijskog "rušitelja" režima Aleksandra Vućića.
Istina je sasvim suprotna, ja se nikada nisam bavio "rušenjem" ni Ustavnog ni pravnog poretka Srbije. Za razliku od Aleksandra Vučića, bavio sam se samo novinarstvom, onom vrstom koja očigledno mnogo smeta predsedniku Vlade, pa istrajava u nameri da je tiranijom zatre, mene kriminalizuje, društveno satanizuje i marginalizuje, a poslovno i finansijski uništi i odstrani iz javnog života kao najveću novinarsku pretnju po njegove lične interese, njegovih saradnika i poslovnih partnera.
Iz svih gore navedenih razloga, apelujem ovom prilikom na domaću i međunarodnu javnost da predsedniku Aleksandru Vučiću postave sledeća pitanja:
-Da li je pozvao na sastanak Tihomira Trišića u svoj kabinet u Vladi Srbije dana 10.9.2013. godine i ultimativno zahtevao da mu se novinarski i medijski pokori i da li je Tihomir Trišić taj ultimatum pod pretnjom montiranog hapšenja i ličnog i profesionalnog unistenja ODBIO?
-Da li je Aleksandar Vučić, istog tog dana naredio nezakonitu upotrebu policijskih snaga i nad novinarem Tihomirom Trišićem uspostavio tajnu pratnju, karakterističnu i sličnu pratnji kojom je svojevremeno bio izložen Slavko Ćuruvija?
-Da li je Tihomir Trišić, razotkrio, dokumentovao dokazima tu nezakonitu akciju policijskih snaga i podneo krivičnu prijavu BIA dana 12.9.2013. godine po kojoj se do dana današnjeg ne postupa, po ličnom nalogu šefa Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti Aleksandra Vučića?
-Da li je Tihomir Trišić dana 11.7.2014. godine uhapšen i utamničen na osnovu lažne i iskonstruisane krivične optužbe, sa ciljem neosnovanog držanja u pritvoru, a u svrhu slamanja njegovog integriteta, novinarskog i medijskog uticaja, a sve po ličnom nalogu Aleksandra Vučića?
-Da li je Tihomir Trišič, dana 12.10.2014. godine, pošto se odvažio da iz pritvora podnese pritužbu zaštitniku građana Saši Jankoviću, štiteći svoja građanska prava, bio već sutradan izložen Vučićevoj odmazdi i inteziviranju pritvorske torture?
-Za šta je Aleksandar Vučić optužio Tihomira Trišića dana 5.8.2014. u intervjuu na TV B92? Da li je tom prilikom premijer izrekao stav o potrebi uništenja novinara Tihomira Trišića i javno izvršio pritisak na pravosudne organe?
Ovo su samo neka od pitanja koja zaslužuju da ostanu javno zabeležena. Pitanja koja zahtevaju pažnju domaće i međunarodne javnosti, o jednoj tiraniji, jednom premijeru i jednom novinaru. Pitanja koja čekaju odgovore od predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića.
I da za ovu priliku zaključim.
Nesporna je činjenica da Aleksandar Vučić može da uništi i nedeljnik AKTER i jednu novinarsku karijeru s obzirom na koncetraciju moći koju trenutno ima. Odlično znam u kojoj meri Aleksandar Vučić kontroliše srpske medije i domaću javnost, a pod kakvim pritiskom rade mediji i novinarske i medijske organizacije zbog čega ne očekujem, čak ni da smognu snage da prenesu ovo otvoreno pismo domaćoj i međunarodnoj javnosti.
Ono što Aleksandar Vučić ne zna, a ja znam, reći ću ovom prilikom.
Kad porobi i pokori sve medije, utamniči sve oponente svoje tiranije, ostaće i dalje Tihomir Trišić koji će toj tiraniji, pružiti otpor, pišući, ako ne u medijima, ono na Golom otoku, da se ne zaboravi.
I tako dok ne povratimo demokratski poredak, vladavinu prava i medijske slobode.
Tihomir Trišić
.jpg)
