Izvor: Blic, 10.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otvorena vrata za podelu Kosova
Pozitivna odluka Međunarodnog suda pravde na zahtev Srbije mogla bi perspektivno da odškrine vrata novim pregovorima Beograda i Prištine o statusu Kosova. Ali, za to ne postoje nikakve garancije. Presudnu ulogu da li će biti novih pregovora imaće unutrašnje stanje na KiM, problemi sa kojima će se samoproglašena država suočavati u svetskim integracijama, ali i reč velikih sila.
- Da li je 17. februara 2008. godine doneta unilateralna deklaracija o nezavisnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Kosova u saglasnosti sa međunarodnim pravom? Ovako glasi pitanje koje je Srbija postavila a članice UN većinom glasova prihvatile i koje će biti upućeno Međunarodnom sudu pravde.
Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da je proces odbrane državnog integriteta Srbije dugoročan i ukazao da treba pripremiti niz diplomatskih i pravnih poteza koji slede posle usvajanja Rezolucije u Generalnoj skupštini UN.
- Svi koji su se pripremili za trku na 100 metara veoma greše. Ovo je jedan, sportskim rečnikom, maraton i potrebno je pripremiti, ne samo korak iza ove Rezolucije koja je konačno
prošla na Generalnoj skupštini, već mnoštvo sledećih koraka u godinama koje dolaze-istakao je Tadić. Tadić je pri tom ponovio da nisu tačne spekulacije po kojima odustajanje od Kosova znači brže evropske integracije.
- Sam način naše borbe za Kosovo suštinski bitan. Ne smemo, braneći svoj integritet da ulazimo u konfrontacije, jer konfrontacije nas, imajući u vidu ekonomske i ukupne kapacitete zemlje, sigurno vode u izolaciju i poraz - rekao je Tadić.
Tabor Varadi, profesor međunarodnog prava, kaže za „Blic" da ukoliko Međunarodni sud pravde donese savetodavno mišljenje u korist Srbije to otvara šansu za nove pregovore Beograda i Prištine, ali za to niko ne garantuje.
- Ukoliko Sud donese odluku da je nezavisnost Kosova proglašena suprotno međunarodnom pravu to bi stvorilo novu političku situaciju u kojoj bi mesto i smisao našlo više inicijativa poput novih pregovora o statusu ili podeli. Ipak, teško je proceniti kakav će razvoj situacije uslediti – kaže Varadi.
U slučaju da Sud izrazi savetodavno mišljenje u korist Beograda, Varadi ne smatra da će zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova, a koje su ostale uzdržane prilikom glasanja o inicijativi Srbije na sednici Generalne skupštine UN, povući svoje priznanje nezavisnosti.
- To nije nemoguće ali je krajnje nelagodno za te države. Ipak smatram da je manje verovatno da te države povuku priznanje Kosova nego da dođe do novih pregovora – ocenio je Varadi za naš list. U slučaju da savetodavno mišljenje Suda bude negativno, u šta profesor Varadi sumnja, onda je, kako kaže, učinjeno sve što se moglo učiniti.
Treća mogućnost, za koju Varadi kaže da „nije nezamisliva", je da Sud na zahtev Srbije odgovori veoma nejasno pravdajući svoju odluku veoma složenom situacijom na Kosovu.
- Ovakva ocena dovešće do sukoba oko interpretacije nejasnog savetodavnog mišljenja. Tačnije, ovakva odluka daje malu šansu Srbiji čak i ukoliko obezbedi dovoljan broj zemalja koje bi podržale interpretaciju kakvu zastupa naša zemlja – ocenjuje Varadi.
Prema saznanjima „Blica" u dobro obaveštenim diplomatskim krugovima, odluka suda neće biti eksplicitna. Sud će izneti argumente i za i protiv, ali neće se jasno izjasniti.
- Sud će uvažiti odredbu međunarodnog prava da je teritorijalna celovitost neprikosnoveno pravo, ali tome suprotstaviti da je Srbija, država koja je posegla za nasiljem protiv sopstvenog stanovništva. Pozvaće se na dugoročno ugrožavanje ljudskih prava i na faktičko stanje, a to je međunarodni protektorat, koji znači nemogućnost države Srbije da kontroliše teritoriju. Biće istaknuta i jasna opredeljenost kosovskog većinskog stanovništva, a to je pravo na samoopredeljenje – kaže „Blicev" sagovornik, strani diplomata.
On dodaje da iako je mišljenje suda „pravni teren" ne treba prevideti činjenicu da će u odgovoru na pitanje Srbije da li je proglašenje nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom – biti odgovoreno i da je prihvatanje nezavisnosti politički čin vlada i da se nezavisnost otuda ne može posmatrati samo usko pravno.
Da podsetimo, mišljenje Međunarodnog suda pravde nije obavezujuće. Srpske vlasti, međutim, nadaju se da eventualno proglašenje nelegalnosti ovog čina može dovesti do novih statusnih pregovora. Državni sekretar u Ministarstvu za kim Oliver Ivanović smatra da će bez obzira na odluku suda pregovora biti jer „nema statusa Kosova ako ga Srbija ne prihvati".
- Kako god to izgledalo čudno, ako Srbija bude osporavala validnost rešenja za status Kosova i Metohije to će sasvim sigurno biti razlog za političku nestabilnost i pre ili kasnije sukobe. Kosovski Albanci će ubrzo shvatiti da će Srbija brzo u EU a da će njihov ulazak zavisiti od toga da li su rešili odnose sa Srbijom. Pregovora će biti samo onda kad obe strane budu za to spremne – kaže Ivanović.
Međutim, iz Prištine je već poručeno da Kosovo ima svoj status. Tako se postavlja pitanje ko će kosovske Albance naterati da sednu za pregovarački sto. Ostaju velike sile, na prvom mestu Amerika koja je pre dva dana u UN glasala protiv Rezolucije Srbije. Uzdržanost ostalih velikih država poput Britanije treba tumačiti – nemamo ništa protiv da Srbija zatraži pravno mišljenje, ali za to ne možemo glasati jer smo se opredelili za nezavisnost. Tako da malo ko veruje da su mogući statusni pregovori, ali se ne isključuju oni o teritoriji, to jest mogućoj podeli.
Vesna Petrović, iz Beogradskog centra za ljudska prava, stručnjak za međunarodno pravo smatra da čak i pozitivno mišljenje Suda neće dovesti do novih pregovora o statusu već jedino može da utiče da se prihvati faktičko stanje na terenu.
- Smatram da se status nakon odluke Suda neće menjati već da će se pokušati da se verifikuje postojeće faktičko stanje na terenu koje se odnosi na severni deo gde živi većinska srpska zajednica, pa da se oko toga postigne dogovor - kaže Petrovićeva za „Blic".
Pojedini analitičari smatraju da bi novi pregovori, ukoliko do njih dođe, bili greška u potezima Srbije jer bi se kosovska priča vratila isključivo na polje politike gde Beograd nije u prednosti.
- Novi pregovori bili bi greška jer bi Srbija ovaj optimizam i pozitivne reakcije u UN trebalo da koristi da stabilizuje one koji su protiv i da pokuša da nađe zajednički jezik sa EU. A to je ’nemojte vi nas da maltretirate da moramo da priznamo, a mi vas nećemo na terenu kada je reč o Euleksu’. I upravo sa EU je moguć kompromis, a što nije slučaj sa SAD – kaže direktor Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose.
Ko je glasao protiv predloga Srbije
Palau - više od 200 vulkanskih i koralnih ostrva ukupne površine 508 kvadratnih kilometara. Maršalska ostrva - dva koralna atola i hiljadu ostrvaca površine 181 kilometar kvadratni. Federalna Država Mikronezija - 600 ostrva površine 700 kvadratnih kilometara. Nauru - najmanja republika na svetu, površine 21 kvadratni kilometar.
Sva ostrva nalaze se u severnom delu Tihog okeana, severno od ekvatora i istočno od Filipina. Pripadaju ostrvskoj skupini Mikronezije. Palau, država Mikronezija i Maršalska ostva zavise od godišnje milionske finansijske pomoći SAD i sa ovom državom potpisale su ugovor o slobodnom udruživanju na osnovu kojeg im SAD garantuje bezbednost, a zauzvrat njihovu teritoriju koristi za izgradnju vojnih baza. Tokom pedesetih, SAD su Bikini i Inevetak, koji pripadaju Maršalskim ostrvima, koristili za nuklearne probe. Nauru finansijski zavisi od Australije, ali je zapao u dužničku krizu nakon obaveze da američkim korporacijama isplati multimilionske dugove.
Predsednica suda iz Britanije
Međunarodni sud pravde u Hagu čini 15 sudija koji su birani na funkciju u trajanju do devet godina. Predsednik i potpredsednik biraju se na svake tri godine, kao i trećina sudija. Sadašnja predsednica suda do 2009. je Rosalin Higins iz Velike Britanije, dok je njen zamenik iz Jordana. Ostali članovi suda dolaze iz Madagaskara, Kine, Siera Leonea, Venecuele, SAD, Japana, Nemačke, Slovačke, Francuske, Novog Zelanda, Meksika, Maroka i Rusije.
Crna Gora i Makedonija bez odluke
Makedonija i Crna Gora juče je, prema ranijim najavama, trebalo da priznaju nezavisnost Kosova. Do zaključenja ovog broja „Blica", to se nije dogodilo. U Makedoniji je rezolucija o priznavanju nezavisnosti uvrštena u dnevni red po hitnom postupku, a na predlog dve albanske stranke početak Sobranja je odlagan zbog toga što je opozicioni Socijaldemokratski savez tražio da rezoluciju o priznavanju Kosova u skupštini obrazlože predstavnici vlade. Sednica je počela juče kasno popodne. U Crnoj Gori juče, takođe, nije bilo odluke o priznanju Kosova. Premijer Milo Đukanović prihvatio je da obavi razgovor s predstavnicima opozicionih stranaka jer su zahtevali da se s njim sastanu pre eventualnog donošenja odluke tamošnje vlade o priznanju Kosova.
