Izvor: B92, 14.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkaz za šefa policije UNMIK-a
Priština, Skoplje -- Šef UNMIK policije Stiven Kertis podneo je ostavku, posle smrti dvojice demonstranata u subotu u Prištini.
Komesar UNMIK-policije Stiven Kertis potvrdio je danas da je generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija podneo ostavku na tu funkciju. Kertisovu ostavku je zatražio šef UNMIK-a Joakim Riker iz, kako je objasnio, političkih razloga. Novopostavljeni komesar UNMIK-policije je dosadašnji zamenik Tregve Kalberg.
"Danas sam ponudio ostavku generalnom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sekretaru UN. Bila mi je velika čast da komandujem UNMIK-policijom i Kosovskom policijskom službom i nadam se da sam dopineo barem na neki način njihovom razvoju", rekao je Kertis na vanrednoj koferenciji za novinare u Prištini.
Kertis je odbio da komentariše razloge zbog kojih je podneo ostavku.
Kertisovu ostavku je zatražio šef UNMIK-a Joakim Riker iz, kako je objasnio, političkih razloga. Riker je novinarima na vanrednoj konferenciji za novinare rekao da je od komesara policije Stivena Kertisa zatražio da podnese ostavku zbog smrti dvojice demonstranata povređenih u subotu.
"Tražio sam od njega da ostavku podnese iz političkih razloga, a ostavka stupa na snagu odmah", rekao je Riker i dodao da se radi o političkoj odgovornosti i da ta ostavka nikako ne može prejudicirati rezultate istrege koja se vodi zbog smrti demonstranata.
U diplomatski krugovima u Prištini može se čuti da je Kertis već podneo ostavku, ali da se s njenim objavljivanjem kasni zbog čekanja na dozvolu iz Njujorka.
Iako šef UNMIK-a ima neograničenu moć pri imenovanju i razrešenju kadrova u okviru Misije UN, za smenu komesara policije potrebna je saglasnost Odeljenja za mirovne operacije u sedištu UN.
Novopostavljeni komesar policije UNMIK-a Tregve Kalberg izjavio je na istoj konferenciji da istraga o pogibiji dvojice demonstranata ima prioritet i da je on formirao posebnu radnu grupu koju će činiti predstavnici UNMIK-a i kosovske policije koji nisu učestvovali u demonstracijama.
Kurtiju produžen pritvor za 30 dana
Kurti na demonstracijama (Beta)
Okružni sud u Prištini produžio pritvor lideru pokreta Samoopredeljenje Aljbinu Kurtiju za 30 dana, saopštio KPS. Kurti se nalazi u pritvoru od 10. februara, a uhapšen je posle protesta koji su u organizaciji njegovog pokreta održani u Prištini.
U saopštenju KPS-a se ne navodi koja se krivična dela stavljaju Kurtiju na teret, već samo da je u pritvoru zbog subotnjih demonstracija.
Pred kosovskim sudovima su u toku procesi protiv Kurtija i aktivista njegovog pokreta zbog organizovanja demonstracija.
Kako je juče saopšteno iz Samoopredeljenja, prištinski Sud za prekršaje osudio je osam aktivista pokreta na po 40 dana zatvora, a dvojicu učesnika demonstracija na po 15 dana zatvora.
Odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda u Prištini saopštio je da se protiv Kurtija "priprema politički proces kako bi se on okrivio za posledice demonstracija od 10. februara".
U subotnjim demonstracijama protiv plana izaslanika Ujedinjenih nacija za status Kosova Martija Ahtisarija došlo je do sukoba demonstranata i policije, pa je više desetina ljudi povređeno, a dve osobe su podlegle povredama.
Shefer: Nasilne demonstracije štete
Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer danas je osudio "svaki oblik nasilnih demonstracija", upozorivši da to ugrožava ionako složen proces utvrđivanja statusa Kosova.
Shefer je posle razgovora s makedonskim premijerom Nikolom Gruevskim rekao da se niko na ulici u Prištini ili u Beogradu ne sme zavaravati da nasilje može pomoći u rešavanju procesa.
Gruevski je izjavio da podržava predloge izaslanika Ujedinjenih nacija Martija Ahtisarija za rešenje statusa Kosova, ali je objasnio da ti predlozi treba da budu osnova za dalje pregovore dveju strana.
Gruevski je izjavio da se nada da će ti pregovori uroditi uspehom i naglasio da je za Makedoniju rešenje kosovskog problema posebno važno da bi se rešilo i pitanje granice prema Kosovu.
Zamoljen da bliže objasni taj stav, jer rukovodstvo Srbije smatra da bi usvajanjem Ahtisarijevog plana bila narušena teritorijalna celovitost Srbije i međunarodno pravo, i jer je Srbija u vreme albanske oružane pobune 2001. podržala integritet Makedonije, Gruevski je odgovorio da je što brže rešenje kosovskog pitanja u interesu i Makedonije.
On je s tim u vezi naglasio da vlasti u Skoplju "podržavaju nastojanja Evropske unije i NATO-a, a žele da se time postigne i rešenje našeg pitanja granice".
.jpg)
