Izvor: Politika, 25.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osveta prevarenog birača
Apstinenciju na izborima nije lako objasniti, kažu stručnjaci, a samo jedan od dokaza su prošlonedeljni izbori na Kosovu i Metohiji na koje je izašlo manje od polovine Albanaca, iako je bilo logično da zbog političkog trenutka većina bude na biralištima.
Prema podacima Cesida na parlamentarnim izborima u Srbiji 1990. godine bilo je 29 odsto apstinenata, dve godine kasnije 30 odsto, 1993. godine 39 odsto, 1997. čak 43 odsto, 2000. godine 42 odsto, 2003. ih je bilo 41 odsto i 2007. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godine 39 odsto birača nije glasalo.
U Srbiji su do 2000. godine kosovski Albanci bili u biračkim spiskovima, a tada je biračko telo sa oko 7.200.000 glasača smanjeno na 6.700.000. Na izbore 1992. godine izašlo je oko četiri miliona građana, a deset godina kasnije oko 3.250.000. Ali, iz tih podataka se ne može izvući zaključak, jer ni 1992. godine Albanci nisu glasali, ali su njihovi listići trpani u glasačke kutije.
Vladimir Goati, sociolog, kaže da po pravilu posle prvih višestranačkih izbora opada broj izašlih i da je to čvrst trend u postkomunističkim zemljama. "I u Srbiji je smanjena izlaznost posle 1990. godine", kaže Goati i tvrdi da je izlazak na referendume uvek veći jer je to nešto što zanima većinu građana.
Dobar primer za to su glasači u Crnoj Gori. Marko Blagojević, programski direktor Cesida, podseća da je u "Crnoj Gori na referendum je izašlo oko 80 odsto građana, a predsednički izbori su propadali". Ljudi su, očigledno, verovali da na referendumu donose istorijski važnu odluku, kao što im se činilo da zamena jednog predsednika drugim neće doneti boljitak u njihovom životu ili da je postojeći predsednik nesmenjiv.
I u Srbiji postoji dokaz za tvrdnju da je za izlazak građana na birališta presudno osećanje da li na izborima ili referendumu odlučuju o nečemu zbilja važnom. Na izbore za predsednika Jugoslavije i poslanike Savezne skupštine u septembru 2000. godine izašlo je oko pet miliona birača (Crna Gora je tada bojkotovala te izbore). Glasalo se između prošlosti, koju su oličavali Slobodan Milošević i SPS, i budućnosti, koju su simbolizovali Vojislav Koštunica i DOS. Samo dva meseca kasnije je zabeležena druga najveća apstinencija na izborima u Srbiji. Blagojević kaže da je tada od izlaska na biralište odustalo oko milion birača SPS-a.
Kako, posle primera crnogorskog referenduma i glasanja građana Srbije u septembru 2000. godine, objasniti apstinenciju kosmetskih Albanaca na prošlonedeljnim izborima. Blagojević kaže: "Sve političke partije Albanaca se zalažu za samostalnost. Građanima na Kosovu jeste najvažnija nezavisnost, ali se šaltuju na kriterijum da živimo bolje. Kada bi na izborima u Srbiji sve partije kao glavnu temu imale Kosovo odziv birača bi sigurno bio manji nego u januaru, jer građani hoće bolje da žive."
Iz ovih analiza već se mogu uočiti neki od razloga bekstva birača s birališta. Osnovni je da li su oni uvereni da svojim glasom odlučuju o stvarima važnim za njihov lični život. Važan je i način na koji političke stranke predstavljaju građanima probleme koje nameravaju da reše. Ništa manje nije značajno ni da li stranke ispunjavaju obećanja. Jeste pravilo da obećanja izvlače glasače na birališta, ali i da ih neispunjene nade ostavljaju u kućama. Mogu birači u svom svakodnevnom životu da budu najveće svađalice, ali sukobi poslanika u Skupštini ili u televizijskim duelima idu na živce ogromnoj većini birača. Pokazalo se da je pravilo i da se izlaznost povećava ako postoji neka opasnost, a smanjuje se zbog toga što su razlike između političke elite koja konkuriše za vlast minimalne.
Istraživanja su pokazala da su u Srbiji apstinenti po pravilu ljudi s nižim i srednjim obrazovanjem, a najmanje ih je u starosnoj grupi posle šezdesete godine. Bogatiji radije odlaze na birališta od siromašnih.
Goati utvrđuje još jedno pravilo: "Kod nas više nema velike izlaznosti. Ali, sasvim je u redu ako na izbore izađe 60 do 70 odsto birača. Jer, moguće je da oni koji ne izlaze i nisu demokratski orijentisani."
Uz puno razumevanje gneva birača mora se pitati i koga oni kažnjavaju apstinencijom. U knjizi "Birači i apstinenti u Srbiji", Irena Ristić, iz Instituta društvenih nauka, daje ovakav odgovor: "Uzdržavajući se od podrške partiji koja im je ideološki najbliža, tj. kažnjavajući je, birači delimično, svesno ili nesvesno, ipak, podržavaju one partije kojima, ni u kom slučaju, ne bi želeli da daju svoj glas".
To onda znači da je apstinencija Pirova pobeda glasača.
[objavljeno: ]
.jpg)
