Izvor: S media, 05.Jul.2010, 09:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ostao bez imovine zbog prevaranta iz Afrike
Muškarac iz Srbije, čiji identitet policija ne želi da otkriva, prodao je svu svoju imovinu i izgubio više od 200.000 evra, nakon što su mu prevaranti iz Afrike, predstavljajući se kao porodica jednog diplomate, obećali bogatu nagradu ukoliko im pomogne.
Oni su posredstvom interneta od njega zatražili da im prosledi novac i tako pomogne da familija „progonjenog političara“ izađe iz zemlje.
U MUP-u navode da su dobili nekoliko desetina prijava prevare preko >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << interneta
Nažalost, on nije jedini koji je postao žrtva „nigerijske prevare“, a policija pretpostavlja da su internet prevaranti ove i prošle godine iz džepova građana Srbije izvukli više stotina hiljada evra.
- Prošle i ove godine primili smo nekoliko desetina krivičnih prijava za prevare preko interneta, a žrtve su bili građani različitog uzrasta i obrazovanja. Naši građani najčešće prijavljuju „nigerijske prevare“, ali i prevare u vezi lažnih ponuda za posao, zloupotreba platnih kartica, lažnih aukcijskih ponuda za kupovinu tehničke robe i prikupljanje humanitarne pomoći - kaže za „Blic“ dr Vladimir Urošević, šef Odseka u Odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala koje se nalazi u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije.
Prevaranti šalju elektronske, uglavnom spam poruke širem krugu potencijalnih žrtava u kojima navode da je njihov dalji rođak, za koga nisu ni znali, umro - ali da je ostavio veliko nasledstvo koje mogu da preuzmu samo rođaci pošto preminuli nije imao direktnog naslednika.
- Oni žrtvu dovode u zabludu da postoji mogućnost da ona dobije nasledstvo pa joj nude i usluge sređivanja dokumentacije u vezi nasledstva i pri tom konstantno zahtevaju od nje da šalje novac kako bi se izmirili troškove za otvaranje računa, advokatske usluge, takse, dozvole - objašnjava naš sagovornik.
Oni se često predstavljaju i kao članovi porodice nekog bogatog političara koje progoni tamošnja vlast. Pošalju i fotografije dece da bi sve bilo uverljivije. Obećavaju „kule i gradove“, ali je potrebno da im potencijalna žrtva pošalje novac kako bi se uspešno realizovali njihovi planovi, a zauzvrat nude procenat od ukupne sume novca koju žele da izvuku iz države.
- Prevaranti koriste softvere i pisma prevode na srpski jezik kako bi čitava priča bila ubedljivija. Građani najčešće postaju žrtve zbog saosećanja, naivnosti ili iz pohlepe, što su ujedno i najčešći motivi zbog kojih šalju novac. Savetujem da se takve poruke ne otvaraju i da se ne uspostavlja nikakva komunikacija sa pošiljaocima - napominje Urošević.
On kaže da su se prevaranti napredovali i kada vrše prevare u vezi s ponudama za posao posredstvom interneta.
- Građani preko različitih servisa na internetu pošalju CV kako bi konkurisali za neku vrstu posla. Ti podaci su ponekad dostupni i širem krugu korisnika interneta. Prevaranti ponude šalju elektronskim putem i lažno se predstavljaju kao poslodavci. Pri tome žrtve ne proveravaju da li su elektronske adrese i brojevi telefona sa kojih ih kontaktiraju potencijalni poslodavci iz evropske zemlje u kojoj navodno nude zaposlenje, ili možda iz neke afričke države. Žrtve idu direktno na link koji je ostavljen u oglasu, a koji vodi na lažnu internet prezentaciju koju su postavili prevaranti. Najlakša provera je da se na „Guglu“ otkucaju ime firme i zemlju iz koje je, posete pravu internet prezentacija i uporede brojeve telefona, elektronske adrese i kontakte poslodavaca - objašnjava on.
Urošević kaže da je u toku prošle i ove godine naša policija uhapsila dvanaestoro internet prevaranata.
„Prijatelji u nevolji“
Vladimir Urošević naglašava i da se dešava vrlo često da prevaranti metodom „fišinga“ ili širenjem kompjuterskih virusa preuzimaju lozinke i otimaju mejl adrese korisnika.
- Čitanjem mejlova saznaju dosta o toj osobi. Ako, recimo, saznaju da je neko otputovao u inostranstvo ne libe se da sa njegove internet adrese, nakon što preuzmu kontrolu nad njom, poznanicima žrtve pošalju poruke. Lažno se predstave kao da su vlasnici tog naloga, tvrde da su pokradeni i da treba da se na određeni račun uplati novac da bi doputovali kući. U takvim slučajevima treba obavezno pozvati prijatelja i proveriti sve - kaže naš sagovornik.
Ne otkrivajte podatke o karticama
U MUP naglašavaju da banka nikada ne šalje elektronske poruke u kojima od klijenata traže podatke sa platne kartice.
- Službenici banke klijenta zovu telefonom ili ga pismom obaveštavaju da se javi u filijalu. Ako građanin putem elektronske poruke dostavi sve te podatke o platnoj kartici, prevaranti su u mogućnosti da sa njom plaćaju robu naručenu u internet prodavnicama, prebacuju novac na druge račune, ili da falsifikovanim platnim karticama podižu novac sa bankomata - navodi Vladimir Urošević.
