Izvor: Blic, 07.Mar.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ostaje stav da SRJ mora biti jedna država BEOGRAD
federaciji Ostaje stav da SRJ mora biti jedna država
BEOGRAD - Zoran Đinđić, predsednik Vlade Srbije, izjavio je juče da DOS nije zvanično razgovarao o promeni svoje Platforme za redefinisanje odnosa između Srbije i Crne Gore, ali i dodao da DOS želi da stvari u vezi sa ovim pitanjem pokrene sa mrtve tačke. Konstatujući da nije došlo do približavanja platforme DOS i platforme koju je pripremila Crnogorska vlada, Đinđić je naglasio da će se narednih dana na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sastanku predsedništva DOS razmatrati ovo pitanje. On je, međutim, podvukao da se neće menjati stav DOS da SRJ mora biti jedna međunarodno priznata država, dok se, kako je rekao, o svemu drugom može razgovarati.
Na pitanje da li akcije terorista u Makedoniji mogu ugroziti našu poziciju u rešavanju problema na jugu Srbije, premijer je rekao da to našu poziciju čini lakšom i pojasnio:
- Ovaj problem sada nije samo naš, već poprima regionalni karakter i zahteva širi pristup. Teroristički akti na jugu Srbije ne ugrožavaju samo našu zemlju, već ceo region. Obistinilo se ono na šta mi već mesecima ukazujemo. Reč je o široj terorističkoj akciji, a teroristi hoće da uvedu novi odnos snaga na Balkanu, što bi podrazumevalo i odnos novih snaga u Evropi.
Đinđić je rekao da je sada poraslo interesovanje predstavnika grčke i makedonske vlade da se problem terorizma rešava zajedno sa našom vladom.
Odgovarajući na pitanje kada će naša zemlja početi sa hapšenjem ratnih zločinaca, Đinđić je podvukao da je politička odluka doneta, a ona glasi - ratni zločinci moraju biti kažnjeni. On je naglasio i da će pitanje hapšenja biti rešeno na relaciji Ministarstvo pravde - MUP. Đinđić je pojasnio da po našem Krivičnom zakonu ratni zločinci moraju biti kažnjeni i dodao da je vreme njihove amnestije prošlo. 'Ako postoje dokazi da je neko kriv za ratne zločine on mora da odgovara pred našim sudovima, bez obzira da li ga neko traži i da li je na nekom spisku' rekao je Đinđić. Prema njegovim rečima, nove jugoslovenske vlasti su dobile preko ambasadora Montgomerija 10 'sugestija' SAD o saradnji sa Tribunalom.
'Ti zahtevi nisu takve prirode da bismo ih mogli ispuniti ili neispuniti jednog dana. To su procesne tačke. Jedan deo se odnosi i na Hag. To je niz sugestija administracije SAD koja bi, po mom mišljenju, želela da Kongres 31. marta usvoji stav da SRJ sarađuje sa Hagom u dovoljnoj meri da se ne usporava njeno reintegrisanje u međunarodne finansijske organizacije', rekao je Đinđić. LJ. Begenišić
Reporter 'Blica' u novinarskoj pratnji predsednika Vojislava Koštunice ‘Vako je samo drug Tito bio dočekan
BANJALUKA - E, ‘vako je u Banjoj Luci bilo jedino kad je pokojni Tito dolazio - prokomentarisao je lokalni taksista doček koji su Banjalučani prekjuče priredili predsedniku SR Jugoslavije Vojislavu Koštunici. On je doista i bio prvi predsednik Jugoslavije, posle Josipa Broza, koji je posetio Banjaluku.
A Koštunica je, po izlasku iz 'boinga 737-300' na banjalučkom Aerodromu 'Mahovljani', dočekan na tradicionalni srpski način - mladi u lokalnim nošnjama ponudili su ga solju i hlebom. Usledilo je intoniranje jugoslovenske 'Hej Sloveni' i himne RS 'Bože pravde'. Predsednik SRJ potom je, sa predsednikom RS Mirkom Šarovićem, a uz zvuke 'Marša na Drinu', održao smotru Počasne garde VRS. Sve uz pozdrav 'Pomaže Bog, junaci' i gromoglasan otpozdrav koji se zaorio Lijevče poljem 'Bog ti pomogao'.
Jedan od članova privredne delegacije koja je pratila Koštunicu samo je uzdahnuo uz reči: 'E, kad će ovako da bude i kod nas?'
Saobraćaj na magistrali od Mahovljana do Banjaluke, nekih dvadesetak kilometara puta, bio je blokiran u oba smera. Na svakih sto metara stajali su policajci, a na raskrsnicama i po nekoliko patrolnih vozila. Ispred Banskog dvora, sedišta Vlade i predsednika RS, kako nam rekoše lokalni novinari, 'sasvim spontano' okupilo se desetak hiljada građana. Među njima i tamnoputi trubači s juga Srbije na privremenom radu u RS.
'Vojo, majstore', 'Vojo, Srbine', 'Srbija, Srbija' - skandiraju okupljeni, a specijalci MUP RS muku muče da spreče najvatrenije da priđu i pozdrave se s Koštunicom. Visoka plavuša ipak uspeva da probije kordon i da pred zadovoljnim fotoreporterima izljubi Voju. Koštunica, opet, prilazi građanima i pozdravlja se sa starijim gospođama koje sijaju od sreće što ga vide. Još jednom odmahuje okupljenima i ulazi u Banski dvor.
Svečani ispraćaj predsednika SRJ nije poremetio ni jak pljusak koji je 'udario' u popodnevnim satima. Doduše, građani se nisu okupili u većem broju, ali gardisti i orkestar nisu omanuli. Kao ni crveni tepih do predsednikovog automobila. Do aerodroma ponovo sve blokirano. D.B.Vukajlović
Istraživanje Agencije 'Medium' specijalno za 'Blic' (3) Većina za izručenje Miloševića Hagu
BEOGRAD - Agencija za istraživanje javnog mnjenja 'Medium' je u periodu od 19. do 26. februara ove godine sprovela istraživanje na uzorku od 1.050 ispitanika sa teritorije Srbije, bez Kosova. 'Blic' ekskluzivno objavljuje rezultate istraživanja s komentarom direktora Agencije Srbobrana Brankovića.
Pošto je trenutno aktuelno pitanje saradnje SR Jugoslavije sa Haškim tribunalom, jedno od pitanja je glasilo: Da li mislite da bi bivšeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića trebalo izručiti Hagu?
Za bezuslovno izručenje se izjasnilo 30,4 odsto ispitanika, dok je 22,3 odsto za izručenje Miloševića ukoliko bi odbijanje da se to učini dovelo do ukidanja ekonomske pomoći. Izručenju se protivi 39,2 odsto ispitanika, dok 'ne zna' ili je 'bez odgovora' 8,1 odsto građana.
Odgovori na ovo pitanje (kao i na mnoga druga) zavise od toga u kom obliku se ono postavlja. Nema sumnje da ogromna većina ljudi u Srbiji smatra da Miloševiću treba suditi, a da među njima, opet većina misli da mu treba suditi u našoj zemlji. Međutim, čini se da međunarodna zajednica nije spremna da našoj vladi pitanje postavlja u ovoj formi, tj. da ona smatra da suđenje u zemlji ne isključuje izručenje Hagu. Zato je prava dilema samo da li Miloševića treba izručiti Hagu ili ne, a za protivnike izručenja postavlja se dodatna dilema da li odluku o neizručenju treba doneti i po cenu gubitka međunarodne podrške i pomoći.
Kad se saberu procenti onih koji su za bezuslovno izručenje i onih koji bi na to pristali da bi se izbegle komplikacije sa Zapadom, vidi se da bi većina prihvatila Miloševićevo izručenje. NASTAVLJA SE Vlada SAD o političkoj situaciji u Crnoj Gori i o odnosima u SR Jugoslaviji Nedostaci Zakona o referendumu, podrška dogovoru sa Beogradom
PODGORICA (Beta) - Vlada SAD izrazila je više primedaba na crnogorski Zakon o referendumu, ukazujući na nedostatke tog propisa u vezi sa brojem glasača koji mogu da donesu odluku o promeni državnog statusa i o uskraćivanju prava glasa svim državljanima Crne Gore.
U saopštenju Ambasade SAD u Beogradu, ukazuje se da 'Zakon propisuje da se rezultati smatraju važećim ako 50 odsto glasača izađe na izbore i da odluku donosi prosta većina izašlih glasača, tako da bi se moglo desiti da o ovako važnom pitanju u stvari odlučuje samo 25 odsto glasačkog tela'.
U saopštenju se dalje navodi: 'Crnogorski Ustav određuje da narod na referendumu odlučuje o promenama u statusu države, ali taj ustav u isto vreme određuje da je za bilo koju izmenu Ustava potrebna podrška dvotrećinske većine Skupštine. Pri tom, prvi član Ustava kaže da je Crna Gora članica SRJ. Stoga, nije jasno kako je moguće promeniti status republike bez dvotrećinske većine Skupštine. Kada se radi o tako ozbiljnim političkim pitanjima kao što su promene međunarodnih granica, bilo bi mudro da se postave viši standardi za učestvovanje na referendumu i za prihvatanje rezultata.
Spisak glasača je ograničen samo na žitelje sa stalnim mestom boravka u Crnoj Gori od najmanje dve godine. To će onemogućiti državljane Crne Gore sa stalnim mestom boravka van Crne Gore da glasaju na ovom referendumu. Kad se radi o tako važnoj odluci, bilo bi na mestu da Crna Gora konsultuje sve svoje državljane. Kao što je već ranije izjavljeno, Vlada Sjedinjenih Država podržava demokratsku Crnu Goru u demokratskoj Jugoslaviji. Razlike u pogledu statusa treba rešavati u duhu poverenja, transparentnim pregovorima između Podgorice i Beograda. Razgovori između crnogorskih i jugoslovenskih zvaničnika već su počeli i verujemo da će se rešenje naći. Sjedinjene Države podržavaju nastavak ovih pregovora.'
