Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Feb.2020, 16:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osnivanje zadruga korak ka spasu seoskih domaćinstava (AUDIO)
Vekovima je selo bilo glavni oslonac srpske ekonomije, čak i decenijama posle socijalističke industrijalizacije, a sve do poslednjih nekoliko godina. O naporima da se zaustavi gašenje sela i vrati mu se makar deo ekonomske moći, govori član Naučnog društva ekonomista Srbije i publicista Branislav Gulan.
"Danas u Srbiji nema nijednog sela jer u Ustavu ne postoji kategorija sela, već naseljeno mesto", objašnjava Gulan i dodaje da je u našoj zemlji 4.709 naselja od kojih >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je 1.200 u fazama nestajanja, te da će za deceniju nestati četvrtina sela u Srbiji.
On opisuje sumornu sliku našeg sela: 150 hiljada kuća u kojima niko ne živi, 50 hiljada kuća kojima se ne zna vlasnik, 1.000 sela bez prodavnice, 500 sela nema asfaltni put, u 86% sela opada broj stanovnika, 2.000 sela nema poštu, dok je prosečan životni vek stanovništva u selu od 61 do 63 godine.
Prvi korak u rešavanju tog problema je osnivanje zadruga u selima, a država je prvi put posle Drugog svetskog rata uložila milijardu 700 miliona dinara u obnovu sela, te je za tri godine osnovano oko 640 novih zadruga, ističe Gulan i dodaje da je direktnu pomoć dobilo 155 zadruga.
Tu pomoć u udruživanju osetilo je 6.120 porodica, a dobar primer daje 9 žena iz Dimitrovgrada koje su se udružile i dobile bespovratno ukupno 65.000 evra. One su taj novac uložile u proizvodnju punjene paprike za tržište od 2 miliona stanovnika u Sofiji, kaže Gulan i dodaje da će uskoro biti raspisan novi konkurs od 580 miliona dinara.
Gulan smatra da država u svom fokusu treba da ima đake srednjih poljoprivrednih škola, kojih je oko 2.500 godišnje, s obzirom na to da je reč o deci čiji roditelji imaju zemlju, te im treba obezbediti uslove života kao u gradovima.
"To podrazumeva da imaju u svom selu pozorište, dom kulture, sportske objekte i sve drugo što je neophodno za dobar život na selu", objašnjava Gulan i dodaje da bi država pomagala zadrugama da pronađu tržište za svoje proizvode.
On zaključuje da je na jugu naše zemlje prosečna njiva površine 2,5 hektara, što bi uz intenzivnu proizvodnju omogućilo profit i normalan život.
Emisiju "Biznis kompas" možete u celosti poslušati OVDE
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
