Izvor: Blic, 17.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osipanje pristalica vladajuće koalicije
Osipanje pristalica vladajuće koalicije
Relativna većina građana Srbije smatra da izbore za Veće građana Savezne skupštine treba održati i pored toga što ih rukovodstvo Crne Gore ne bi sprovelo.
Za održavanje saveznih izbora su dvotrećinski pristalice SPS, JUL i SRS. Većina pristalica opozicionih stranaka je, međutim, protiv održavanja saveznih izbora, ali je i trećina za njihovo održavanje.
Izjave pojedinih visokih državnih funkcionera iz Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da u Crnoj Gori treba uvesti vanredno stanje ukoliko njene vlasti ne sprovedu savezne izbore - ne nailaze na podršku u Srbiji. Kako podršku ovakvim izjavama daje skoro četvrtina pristalica SPS, JUL i SRS, to ukazuje na brojnost najradikalnijeg elementa među pristalicama ovih stranaka.
U slučaju održavanja saveznih izbora, SZP, s jedne strane, i SPS-JUL, sa druge strane, vodili bi 'mrtvu trku', dok bi SPO i SRS mogli da odigraju ulogu 'jezička na vagi' u formiranju nove vlade. Pri tome bi se moglo računati na izvesne korekcije u korist SRS zbog uočenog prikrivanja izborne orijentacije njenih pristalica.
Značajan je nalaz da polovina birača najavljuje apstinenciju ili je neodlučna da li da glasa (19 odsto) ili, pak, za koga da glasa (30 odsto). Eventualna koalicija SPS-JUL-SRS za savezne izbore, prema sadašnjem raspoloženju biračkog tela, ne bi mogla da ugrozi eventualnu koaliciju SZP i SPO, odnosno DSS, koja bi se u slučaju formiranja crveno-crne izborne koalicije nametnula sama po sebi.
Izvesnu promenu izbornog odnosa snaga mogla bi da donese kristalizacija izborne odluke velikog broja neodlučnih i dela apstinenata, a raniji, kao i sadašnji nalazi upućuju da taj segment biračkog tela znatno više inklinira opoziciji nego li partijama na vlasti.
S obzirom na koncentraciju vlasti i najveće nezadovoljstvo građana vlašću na nivou Republike, pitanje ko će pobediti na republičkim izborima građani smatraju izuzetno važnim. Nešto veću važnost izbornom pobedniku pridaju pristalice opozicije nego pristalice vladajućih stranaka, ali razlike nisu presudno važne. Značajnije je da je pitanje izbornog pobednika važno za 79 odsto neodlučnih za koga da glasaju, pa i za 59 odsto apstinenata!
I u slučaju republičkih parlamentarnih izbora odnos snaga SZP, s jedne, i SPS i JUL, sa druge strane, je ujednačen, sa blagom prednošću SPS i JUL. SPO, SRS, DSS, kao i druge stranke privlače relativno mali broj birača, ali mogu da budu značajni intervenirajući faktor priključenjem nekoj od vodećih koalicija - SZP (SPO, DSS i druge stranke demokratske opozicije), odnosno koaliciji SPS-JUL (SRS).
I pored velike zainteresovanosti za izbornog pobednika na republičkim izborima, broj apstinenata bi bio isti kao i na saveznim izborima, a broj onih koji bi glasali na republičkim izborima, ali ne znaju za koju stranku, bio bi nešto veći (35 % : 30 %). To potvrđuje zaključak o velikoj dezorijentaciji biračkog tela Srbije.
Od republičkih parlamentarnih izbora 1997. stranke vladajuće koalicije su izgubile podršku jednog broja birača. Podrška SPS-JUL se u decembru 1999. gotovo prepolovila u odnosu na izbore 1997. Osipanje pristalica SPS i JUL je zaustavljeno, premda je razočaranje onih koji su glasali za SPS-JUL-ND veliko - sada je samo nešto više od polovine (54 odsto) onih koji su 1997. glasali za ove stranke spremno ponovo za njih da glasa. Gubitak SRS je daleko veći - sada je za ovu stranku spremno da glasa pet puta manje birača nego što je za nju glasalo 1997.
SZP (nije postojao u vreme izbora 1997, a njegove kasnije članice su bojkotovale izbore) beleži stalni rast podrške. Sudeći po rezultatima nekih drugih istraživanja, čini se da je SZP najviši rejting imao u vreme početka druge serije protestnih okupljanja krajem septembra i početkom oktobra 1999. i intervencije policije protiv protestanata. Slabi efekti protesta, a zatim odustajanje od zahteva, napuštanje SZP od strane pojedinih članica, kadrovska trvenja u DS kao najjačoj članici Saveza itd, doveli su do usporavanja rasta podrške SZP.
SPO ima najniži rejting sredinom 1998, posle koketiranja sa SPS i JUL (povodom formiranja republičke 'vlade nacionalnog jedinstva' i kasnijeg ulaska u saveznu 'vladu nacionalnog jedinstva'). SPO je uspeo da povrati deo svojih pristalica, ali je očito da u uslovima izlaska na izbore SZP i drugih stranaka demokratske opozicije ne može da računa na izborne rezultate kao 1997. Naime, sada bi za SPO glasala samo trećina (32 odsto) onih koji su 1997. glasali za ovu stranku.
DSS beleži konstantnu podršku od nekoliko procenta biračkog tela. Kraj
