Izvor: Blic, 29.Jul.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osam predloga o statusu Kosova
Osam predloga o statusu Kosova
PRIŠTINA, BEOGRAD - Grupa eksperata vašingtonskog Instituta za mir iznela je nakon višemesečnih analiza i posmatranja situacije na Kosovu, u Srbiji i Crnoj Gori, osam mogućih opcija za rešavanje konačnog statusa Kosova.
U 'Izveštaju o Kosovu' koji je uradila 'Balkanska inicijativa' Instituta za mir, koji je objavila prištinska štampa a prenosi agencija Beta, navedene su opcije koje bi, prema oceni američkih eksperata, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mogle biti praktično rešenje za budućnost Kosova. Kako se navodi, o tome je važno na vreme razmišljati, pogotovo u trenutku kada mogućnosti da sadašnja SR Jugoslavija postane članica Evropske unije postaju realne i kada je sve neophodniji pragmatičan odnos između Prištine i Beograda.
U izveštaju su za sada isključene mogućnosti da Kosovo postane potpuno nezavisna država, kao i da vlasti u Srbiji, ma koliko se demokratizovale, ponovo upravljaju Kosovom. Američki eksperti navode da je važno da Kosovo bude sposobno da raznim sporazumima reguliše odnose sa svojim susedima. Oni pritom smatraju da se rasprava o konačnom statusu Kosova ne može dugo odlagati.
Prva opcija koju navode stručnjaci 'Balkanske inicijative' jeste da Kosovo ostane stalni međunarodni protektorat, druga da bude kantonizovano i decentralizovano, treća je da postane članica labave federacije, četvrta da postane članica zajednice tipa komonvelta, a peta da u određenom roku odluku o tome donese grupa predstavnika međunarodne zajednice.
Kao šesti predlog navedena je 'uslovna nezavisnost', kao sedma 'nezavisnost unutar postojećih granica', a kao osma nezavisnost sa podelom Kosova.
'Ni Srbi ni Albanci izgleda nisu spremni da duže vreme održavaju kolebanja koja postoje oko otvaranja pitanja konačnog statusa Kosova', smatraju eksperti Instituta za mir. Oni navode da su mnogi u Beogradu počeli da veruju da Srbija može da se reši Kosova kao 'teškog tereta' koji nosi, ili barem dela Kosova većinski nastanjenog albanskim stanovništvom. U izveštaju se upozorava i da će pitanje konačnog statusa uskoro postati glavna tema, pošto Jugoslavija želi da se do 2004. godine pridruži EU.
Šef poslaničke grupe 'Povratka' Rada Trajković ocenila je za 'Blic' da ovaj izveštaj pokazuje da Kosovo i Metohija 'nisu samo problem Srba i Albanaca'.
- Sve ponuđene opcije su nešto o čemu može da se razgovara. Međutim, sigurno je da se odluka o budućem, konačnom statusu Kosova i Metohije, ne može doneti bez saglasnosti Srbije i SRJ. Mora biti jasno i to da, kada se postavi pitanje statusa Kosova i Metohije, odmah imamo rovovski ukopane dve strane. Nezavisnost Kosova je sigurno nešto što ni u kom slučaju neće biti prihvaćeno od srpske strane, a takođe je realno i to da Srbi neće želeti da žive na Kosovu ukoliko ono postane nezavisno. To mora da zna i međunarodna zajednica - rekla je Rada Trajković i napomenula da sada ne može da oceni kada bi zvanični Beograd i Priština mogli da počnu pregovore o konačnom statusu ove pokrajine. Ona je naglasila da smatra da 'nije dobro da pojedini srpski državni funkcioneri izlaze u javnost sa pričama o podeli Kosova'.
- Ako su već Albanci maksimizirali njihove zahteve, mi bar olako ne bi trebalo da odustajemo od bilo kog dela Kosova i Metohije - smatra Rada Trajković. N. M. J.
