Izvor: S media, 18.Mar.2010, 12:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Organizovani kriminal se mora razbiti
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas da su Srbija i sve njene institucije odlučne da se obračunaju sa organizovanim kriminalom, koji, pored navijačkih grupa i terorističkih organizacija Albanaca sa Kosova, predstavlja najveću pretnju nacionalnoj bezbednosti.
"Postavlja se pitanje hoće li Srbija biti pravno društvo u kome će njeni gradjani biti zaštićeni, ili će biti hronično pogadjana destabilizacijom, kriminalom i svim onim što urušava pravni poredak. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Ja mislim da nemamo alternativnu politiku i da je bezrezervna borba protiv organizovanog kriminala obaveza čitavog državnog vrha", rekao je Tadić.
Prema njegovim rečima, akcija protiv organizovanog kriminala, posebno protiv narkokartela, po razmerama i značaju može da se poredi samo sa akcijom "Sablja", jer se tu ne radi samo o odbrani države, nego o budućnosti čitavih generacija, o budućnosti svakog deteta u Srbiji.
"Srbija, prosto, ne može dopustiti širenje organizovanog kriminala, naročito šverca narkotika kao najopasnijeg sa stanovišta društvenih interesa. Taj kriminal mora biti razbijen", poručio je Tadić.
On je podsetio na činjenicu da su narkokarteli u nekim zemaljama ušli u državnu strukuturu i destabilizovali državni poredak.
"Bilo je i ovde pokušaja te vrste, zato što se radi o grupacijama koje imaju ogromnu količinu novca u kešu i velike ”investicije”. Poslednje zaplene imovine svedoče o tome da su te grupacije narko novac prale ”investirajući” ne samo u svoja lična zadovoljstva, vlastite kuće i imanja, već i u turizam, u proizvodnju, u distribuciju štampe...Trebalo je samo da doživimo da počnu da ”investiraju” u zdravstveni sistem i obrazovanje, pa da počnu da preuzimaju i samu strukturu države i samu strukturu društva. To država Srbija neće dozvoliti ni po koju cenu, i ta odluka je konačna", rekao je predsednik Srbije.
Iskorenjivanje organizovanog kriminala, pored izgradnje infrastrukture, on lično, kako je objasnio, vidi kao jednu od svojih najvažnijih misija na mestu predsednika Srbije:
"Nema nikakve šanse da odustanem. To predstavnici organizovanog kriminala veoma dobro znaju".
Povodom informacija u pojedinim medijima da kontroverzni biznismen Stanko Subotić duguje novac Šarićevom kartelu i da se u kriminalnim krugovima pravda da nema novca zato što su ga "opljačkali" tajkuni u Srbiji, pa i neki političari, uključujući i njega samog, Tadić je rekao da će svi optuženi za teška krivična dela imati izvanrednu priliku da sve to potanko objasne kada se nadju pred sudom.
"U sadašnjim okolnostima mnogi će se naći na meti optužbi onih kojima je u interesu da kleveću. Ne bi me iznenadilo da se iz kriminalnih krugova pokuša i sa blaćenjem novinara, javnih ličnosti, i naravno, predstavnika državnih institucija, svih onih koji predstavljaju opasnost za kriminalce. Najave koje pominjete samo potvrdjuju to očekivanje. Najvažnije je da mi imamo odlučnu akciju, da je sprovedemo do samog kraja, do sudskih procesa i da nakon toga svi znaju ko je šta činio. Da li je neko švercovao cigarete, da li je neko švercovao kokain, heroin. Da saznamo ko je ubijao ljude, ko se okoristio nelegalnim novcem, ko se bavio pranjem tog novca", objasnio je Tadić.
On je uveren da Srbija ima snage i kapaciteta, institucionalnih, ali i personalnih, da se u tome ide do kraja i da se svi tokovi prljavog novca preseku.
Kako je istakao, prvi put u borbi protiv organizovanog kriminala sinhronizovano učestvuju sve bezbednosne strukture, koje efikasno saradjuju i sa službama drugih država, što je rezultiralo i rekordnim zaplenama kokaina u Južnoj Americi.
Na dileme u javnosti kako je bilo moguće da organizovani kriminal, Šarićeva grupa, na primer, i njihova delatnost ne budu ranije "uočena", tim pre što je evidentno da tu nije reč o državnom "poslu", kao što je to svojevremeno bio slučaj kada je u sefu Komercijalne banke bilo "deponovano" 600 kilograma heroina, Tadić ukazuje na činjenicu da po formiranju Saveta za nacionalnu bezbednost, za vreme prošle vlade, nije postojala "politička konstelacija" za takav obračun.
Prema njegovim rečima, od kada je formiran Savet za nacionalnu bezbednost, u vreme kohabitacije, odnosno vlade Vojislava Koštunice, na sednicama Saveta nikada se nije "pojavila" Šarićeva grupa.
"Nema nikakve dileme da se ta grupa pojavljivala u nekim policijskim istragama, ali ta tema nije dolazila do Saveta za nacionalnu bezbednost. Onog trenutka kada se pojavila kao faktor ugrožavanja nacionalne bezbednosti, istog trenutka je krenula državna akcija. To gradjani Srbije treba da znaju".
"Zašto ranije ta grupa nije bila idenfikovana? Kroz sudski proces doći ćemo do odgovora na pitanje zbog čega se to desilo. Da li je, eventualno, neko sakrivao informacije o jednoj narastajućoj kriminalnoj grupi, koja je došla do ove snage i ovog potencijala koji danas ima. Kao što ćemo doći i do saznanja da li je neko, eventualno, dozvolio paljenje ambasada nakon unilateralne deklaracije o nezavisnosti Kosova, u rušilačkim demonstracijama, koje su samo ugrozile kredibilitet Srbije u odbrani tog našeg Kosova", uveren je srpski predsednik.
Prema njegovim rečima, svako mora da odgovara za ono što je učinio protivno zakonu: "Tu nema izuzetaka niti zastarevanja. Te stvari će pre ili kasnije doći na dnevni red. Ja verujem vrlo brzo. I da, konačno, gradjani Srbije znaju da li je neko na važnoj državnoj, društvenoj ili privrednoj funkciji bio u službi organizovanog kriminala".
Na pitanje kako komentariše činjenicu da je njegov poziv zemljama regiona na zajednički angažman na suzbijanju organizovanog kriminala u Crnoj Gori shvaćen kao presipitivanje njene državnosti, Tadić odgovara da je reč o žaokama koje su došle od jednog dela crnogorske političke javnosti.
"To je terminologija koja se uvek upotrebljava kada je to na neki način politički isplativo u Crnoj Gori, pred izbore, da Srbija ugrožava nezavisnost Crne Gore. Niko u Srbiji nema nameru da ugrožava nezavisnost Crne Gore", rekao je Tadić i podsetio da je nakon referenduma o samostalnosti otišao u Crnu Goru, prihvatio rezultate referenduma i dao im puni legitimitet.
On je istakao da je borba protiv organizovanog kriminala polje na kojem dve države moraju da saradjuju.
"Ja nikoga ne optužujem u Crnoj Gori, niti imam pravo na tako nešto. Niti mislim da je to korisno. Samo tražim da sve ono što je standard medjudržavnog ponašanja bude poštovano u borbi protiv organizovanog kriminala", rekao je Tadić.
"Vezivati ovu temu za temu nezavisnosti Crne Gore, samoproglašenja nezavisnosti Kosova, itd, to je politički folklor. Taj folklor može da bude koristan pred izbore, ali nema nikakve veze sa stvarnošću", rekao je srpski predsednik.
Govoreći o mogućim modalitetima istovremenog učešća Srbije i predstavnika kosovskih Albanaca u radu medjunarodnih foruma, Tadić je naglasio da Srbija neće odustati od insistiranja na principijelnom stavu da Priština na takvim skupovima može biti zastupljena isključivo u skladu sa Rezolucijom 1244 SBUN, odnosno kao UNMIK-Kosovo.
"
Srbija ne prihvata, niti priznaje nezavisnost Kosova, i neće to uraditi, tako da nije potrebno da se iko trudi da je nagovara ili ucenjuje da tako nesto učini, jer je to nemoguća misija. S druge strane, Srbija želi da rešava probleme tehničkog funkcionisanja na jedan racionalan način, ali da se pritom ne dogodi da rešavanje tih problema podrazumeva i implicitno priznanje nezavinosti Kosova i Metohije", rekao je Tadić.
Učešće Srbije na regionalnoj konferenciji u Brdu kod Kranja, ponovio je, zavisi isključivo od toga da li će predstavnici kosovskih Albanaca tamo biti predstavljeni u skladu sa Rezolucijom 1244.
"Ako se ta konferencija dogodi bez prisustva Srbije, niko nema pravo nas da optužuje, jer smo mi svoj principijelni stav oko učesća jasno i glasno izneli odmah na početku i znala su se pravila pod kojima Srbija može da uzme učešće.
"Zato je potpuno izlišno, čak mogu da kažem i neprilično, što neki medjunarodni poslenici, bilo da su u pitanju izvestioci Evropskog parlamenta, ili neki drugi, pokušavaju da drže lekcije Srbiji šta treba u tom smislu da čini", poručio je Tadić.
On je dodao da je uveren da je u okvirima zadatim u Ujedinjenim nacijama moguće pronalaziti rešenja za svakodnevna životna pitanja, transport, komunikacije, borbu protiv kriminala, ali i za učešće na regionalnim forumima, što je želja Srbije.
Komentarišući ocene da Srbija po pitanju Kosova i Metohije treba da prizna faktičko stanje na terenu, Tadić je podsetio da ima više različitih realnosti na terenu: jedna je da Albanci na Kosovu ne žele da žive pod suverenim krovom države Srbije, dok je druga realnost da Srbi na Kosovu ne žele da žive pod suverenim krovom takozvanog nezavisnog Kosova.
Stoga se do kompromisnog i održivog rešenja može doći samo uvažavanjem interesa obeju strana. "Spremni smo da posle odluke MSP-a, dijalogom dodjemo do kompromisa”, rekao je predsednik Srbije.
On je naglasio da nas tragično iskustvo pogroma nad Srbima na Kosovu pre šest godina upozorava da opasnost od posezanja za nasiljem na prostoru Zapadnog Balkana još uvek postoji.
"Situacija je i dalje veoma rovita. U poslednje vreme donekle je poboljšana sloboda kretanja Srba na Kosovu i Metohiji, ali situacija ni izbliza nije dovoljno stabilna, a uslovi života za naše sunarodnike nesumnjivo su lošiji nego oni koje ima bilo koji narod na čitavom evropskom kontitenentu. Srpski narod na Kosovu je apsolutno najugroženiji narod u današnjoj Evropi", upozorio je Tadić.
Kada je reč o procesu evropskih integracija, Tadić je ocenio da je moguće da Srbija postane kandidat za članstvo u EU krajem ove ili početkom iduće godine, ukoliko uslov okončanja saradnje sa Haškim tribunalom do tada bude ispunjen.
"Čekaju nas teške reforme i to u uslovima ozbiljne, izuzetno teške i bolne ekonomske krize. Ali, Srbija će uspeti u svojim namerama, jer su njeni gradjani svoju odluku o članstvu Srbije u EU, doneli - i ništa ih ne može sprečiti da po kvalitetu života i standardu budu rame uz rame sa svim evropskim narodima”, zaključio je srpski predsednik.
