Izvor: Blic, 22.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Organizovaćemo javna svedočenja o zločinima
Organizovaćemo javna svedočenja o zločinima
BEOGRAD - Komisija za istinu i pomirenje, koju je formirao predsednik SRJ Vojislav Koštunica, planira da organizuje javna saslušanja povodom najmarkantnijih događaja iz prethodnih ratova, kao što su Srebrenica, Vukovar, opsada Sarajeva i Dubrovnika, operacija 'Oluja' i svi aspekti sukoba na Kosovu, najavio je za 'Blic' koordinator ove komisije Aleksandar Lojpur. Ovo je samo jedan vid rada Komisije, za koji, kako Lojpur navodi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'očekuju da će najviše doprineti suočavanju građana Srbije i Crne Gore sa činjenicom da su u njihovo ime učinjeni najteži zločini, kao preduslovom za pomirenje sa susednim narodima'.
Prvo saslušanje, koje bi se bavilo događanjima u Srebrenici, bilo je, kako kaže Lojpur, planirano za maj ove godine, ali će najverovatnije biti odloženo za jesen.
- Nismo sigurni da u ovom momentu uživamo dovoljan stepen poverenja organizacija žrtava iz BiH, pre svega bošnjačkih, da bi mogli da računamo na njihovu saradnju - objašnjava Lojpur. Komisija je, kaže on, u novembru prošle godine imala kontakte sa članovima Udruženja za istinu i pomirenje iz BiH, na čijem čelu je Jakob Finci.
- Ti kontakti nisu bili ohrabrujući, jer su oni iskazali sumnju u mogućnost naše saradnje. Jedan od osnovnih razloga koje su naveli je da mi otkada smo osnovani nismo pokazali ni domaćoj ni stranoj javnosti šta zaista hoćemo - kaže Lojpur.
Upitan čija je greška to što Komisija u proteklih godinu dana nije pokazala javnosti šta namerava da radi i kako će taj propust ispraviti, Lojpur odgovora da 'ne misli da tu ima šta da se ispravlja jer je to prosto činjenica koja se dogodila'. - Mi ćemo u našem budućem radu pokazati da li vredi sa nama sarađivati. Objavili smo da od 25. februara počinjemo zvanično da radimo i od tada treba računati da imamo tri godine da uradimo posao za koji smo izabrani. Do februara smo se najviše bavili tehničko-logističkim pitanjima. Dogovarali smo se o mandatu komisije i načinima rada, učestvovali smo u mnogim događajima koje su na tu temu organizovale druge organizacije koje se bave ovom problematikom - ističe Lojpur. Odgovarajući na primedbe da je u Srbiji malo urađeno u vezi sa istinom i pomirenjem od kad su se desile promene, Lojpur kaže da je 'Francuzima trebalo četrdeset godina da se suoče sa sličnom vrstom divljaštva kao što su bili zločini u Bosni, a koji su počinjeni u ime Francuske u Alžiru'.
- Vili Brant je kleknuo pred jevrejskim žrtvama tek nakon dvadeset godina. Ako gledamo naš region, u Bosni se već dve godine govori o zakonu o formiranju komisije za istinu i pomirenje, a nama se zamera što u nekoliko meseci nismo završili posao - ističe Lojpur. On dodaje da 'u Hrvatskoj za sada još nema nagoveštaja da bi skoro mogla biti formirana slična komisija'.
- Ali su tamo uradili nešto što ovde nije urađeno, a trebalo je da bude, a to su iniciranje procesa pred domaćim sudovima za ratne zločine počinjenim od strane Hrvata. Primere sa Zapada izneo sam samo kao ukazivanje na to da je štetna i netačna jedna slika koja je proširena na Zapadu o narodima iz Srbije, Crne Gore, BiH i Hrvatske, kao da se radi o nekakvim divljacima Evrope. Rat je sam po sebi užasna nepravda, zločini počinjeni u ove tri države su strašni, ali, nisu ništa strašniji od zločina koje su počinili pripadnici drugih evropskih naroda u skoroj prošlosti - ističe Lojpur. Prema njegovim rečima, Komisija će raditi na sličan način kao što rade skupštinski anketni odbori ili odbori Senata u Americi.Objašnjavajući na primeru javnog svedočenja o Srebrenici, kako bi trebalo da izgleda rad komisije, Lojpur kaže da bi Komisija tokom tri dana svedočenja trebalo da čuje žrtve, ali i predstavnike međunarodne zajednice, VRS i VJ. Komisija, kako je rekao Lojpur, planira da pozove da svedoče političare, kao i predstavnike Haškog tribunala pošto je taj sud osudio generala Radoslava Krstić za genocid u Srebrenici. On dodaje da je planirano da Komisija saluša predstavnika Holandskog instituta za dokumantaciju o ratu, koji je nedavno izradio izveštaj o dešavanjima u Srebrenici, kao i generala Filipa Moriona, tadašnjeg komandanta međunarodnih snaga u BiH.
- Moje mišljenje je da bi najidealnije bilo da zajedno sa predstavnicima sličnog tela u BiH saslušavamo i bošnjačke i srpske žrtve - ističe Lojpur naglašavajući da se o tome u Komisiji još razgovora. Ukoliko to telo ne bude formirano, kaže on, Komisija će za ovakvu vrstu saradnje obratiti državnim telima i organizacijama žrtava iz BiH. Govoreći o problemima koje imaju u radu, Lojpur navodi da su članovi Komisije suočeni i sa 'zamkom u koju su ulovljeni i zapadna i domaća javnost i svi koji se bave ovim pitanjem'. - Ni naša, a ni zapadna javnost, nije u organizovanom smislu obaveštena o svim događajima koji su se dešavali u BiH. Kada su u pitanju događaji u kojima su bosanski Srbi bili žrtve, naša javnost nije ni putem domaćih medija ni putem informacija sa Zapada organizovano obaveštavana o tome - ističe Lojpur. On navodi da su 'Miloševićevi mediji ignorisali kako srpske zločine tako i one zločine gde su Srbi stradali'.
- Zapad je bio u sukobu sa Miloševićem, pa su i žrtve gledane po etničkom ključu i u fokus su stavljane žrtve koje nisu Srbi, dok su srpske žrtve uglavnom ignorisane - kaže Lojpur. On upozorava da građani 'iako nisu informisani preko medija, znaju za zločine u kojima su Srbi stradali, jer su o njima obavešteni neposredno od nekoliko stotina hiljada izbeglica, iz Bosne, Hrvatske i sa Kosova'.
- Mi možemo sada da nastavimo tu grešku i govoreći da svako treba da se pre svega suočava sa zločinima koji su činjeni u ime njegovog naroda, za šta verujem da jeste ispravan pristup, i da ignorišemo srpske žrtve sukoba u BiH. Ako to napravimo, izgubićemo kredibilitet, jer smo osnovani da o svim žrtvama govorimo bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost. Sa druge strane, ako pričamo o srpskim žrtvama, onda dolazimo u opasnost da nam se prebaci kako želimo da napravimo veštački balans, kako hoćemo da opravdamo užasne zločine koji su, recimo izvršeni nad bošnjačkim stanovništvom kada je Srebrenica u pitanju, onim zločinima koji su nastali dva tri meseca ranije u tom delu nad Srbima - ističe Lojpur.
Kad govorimo o Srebrenici, kaže on, jedna vrsta zločina je ono za šta je osuđen general Krstić i za šta su optuženi general Mladić i drugi, a druga je vrsta zločina u kojima su stradali bosanski Srbi iz srebreničkog kraja.
- U prvom slučaju imamo odvajanje žena od muškaraca na jednoj teritoriji koju je vojno zauzela vojska bosanskih Srba, zarobljavanje oko 7500 muškaraca Bošnjaka od strane te vojske, sistematsko i organizovano ubijanje tih zarobljenika, u periodu od nekoliko dana u julu 1995. godine. U drugom slučaju, u događajima koji su prethodili masakru u Srebrenici, imamo upade muslimanske vojske ili paravojski u sela, ubijanje srpskih civila i uništavanje njihove imovine. Ne znamo koliko je tačno ubijeno srpskih civila u tim upadima, prema raspoloživim izveštajima reč je o oko 1500 ljudi. Sve to treba do kraja istražiti i o tome obavestiti javnost, ali, već na prvi pogled se vidi da se radi o dve grupe događaja koji su zasebni i ne mogu se staviti u istu ravan - zaključuje Lojpur. Jelena Bulajić
