Izvor: Blic, 13.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Optužite ili pustite
Optužite ili pustite
Tokom vanrednog stanja u Srbiji i akcije 'Sablja' u javnosti je bilo dosta oprečnih ocena o tome da li su i u kojoj meri kršena ljudska prava u srpskim zatvorima. Dok je vlast smatrala da kršenja ljudskih prava generalno nije bilo, opozicija i pojedine nevladine organizacije su prozivali vladajuću koaliciju u Srbiji tvrdeći suprotno. U proveru stanja u našim zatvorima uključile su se i Kancelarija visokog predstavnika UN za ljudska prava, misija OEBS >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) koje su analizirale pravne osnove za pritvaranje, kao i pritvorske uslove.
Izveštaj ili, kako se zvanično zove, memorandum o inicijalnim zapažanjima i predlozima koji su uradili ove međunarodne institucije, 'Blic' je juče dobio od Ministarstva za ljudska i manjinska prava SCG. Pošto je ovaj izveštaj naišao na različite interpretacije i reagovanja u našoj javnosti, 'Blic' ga ekskluzivno objavljuje i u celini:
Inicijalna zapaŽanja i predlozi koji proističu iz posete pritvorenim licima u Beogradu od 14. do 15. aprila 2003. godine
Nakon zajedničke posete mestima pritvora i pritvorenicima u Beogradu 14. i 15. aprila 2003. godine, Kancelarija visokog komesara UN za ljudska prava, misija OEBS u Srbiji i Crnoj Gori i OEBS-ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava utvrdili su devet hitnih preporuka koje žele da prenesu organima vlasti u Republici Srbiji.
Ove preporuke ne treba smatrati kompletnim nalazima i preporukama ove tri institucije. Tačnije, one predstavljaju određen broj hitnih mera koje bi, ukoliko se sprovedu, po mišljenju delegacije koja je izvršila posetu odmah popravile situaciju lica koja su pritvorena nakon uvođenja vanrednog stanja. Ove tri organizacije će u dogledno vreme objaviti sveobuhvatan zajednički izveštaj o svojim nalazima i preporukama. Ovaj izveštaj će detaljno razraditi navedene preporuke i biće dopunjen drugima. Tri organizacije žele da skrenu pažnju Vlade na činjenicu da, po njihovom shvatanju, mnogi od problema ne proističu direktno od uslova nastalih usled vanrednog stanja, to su pre svega problemi Centralnog zatvora u Beogradu koji postoje već duže vremena i ustanovljeni su tokom poseta 2001. godine. Vanredno stanje je pogoršalo većinu ovih problema i verovatno je da će određene odredbe izmenjenog Zakona o borbi protiv organizovanog kriminala nastaviti to da čine ukoliko se odmah ne uvede odgovarajuća zaštita.
Tri organizacije pozdravljaju prestanak vanrednog stanja od 22. aprila. Mada odredbe koje se odnose na pritvor nisu više na snazi, one smatraju da su nalazi i preporuke iz ovog memoranduma koje se odnose na pritvor i dalje relevantne. Ovo zasnivaju na činjenici da i dalje postoje pritisci na sistem krivičnog pravosuđa Srbije; odredbe o produženom pritvoru bez sudskog nadzora i dalje ostaju na snazi prema izmenama i dopunama Zakona o borbi protiv organizovanog kriminala; i dalje postoje sistemski problemi koji su već identifikovani nakon posete iz 2001. radi utvrđivanja stanja u zatvorima, posete Komiteta protiv mučenja u 2002. i drugih procena.
Uz niže navedena pitanja koja zahtevaju pažnju, delegacija želi da navede da su konstatovane pozitivne promene u odnosu na situaciju iz 2001. Tu spadaju bolji odnosi između pritvorenika i zatvorskih čuvara. Takođe, delegacija je tokom poverljivih razgovora sa pritvorenicima čula dosledno pozitivne ocene o čuvarima. Uz to, delegacija želi da konstatuje da su svi državni službenici bili predusretljivi i otvoreni prilikom razgovora sa delegacijom.
Tri organizacije se nadaju da će početni nalazi i preporuke sadržane u ovom memorandumu biti od pomoći Vladi u njenim naporima u borbi protiv organizovanog kriminala i podržavanju vladavine prava u skladu sa relevantnim međunarodnim standardima. Predstavnici tri organizacije očekuju da će uskoro podneti potpuni izveštaj i imati mogućnosti da ponovo posete pritvorske ustanove.
Nalazi i preporuke
Pravni osnov za pritvaranje
Nalaz 1: Dalje pravdanje pritvora bez sudskog nadzora
Član 4 Međunarodne konvencije o građanskim i političkim pravima (ICCPR) jasno navodi da odstupanje od prava garantovanih Konvencijom mora biti strogo ograničeno na odstupanju koja nalažu potrebe situacije. I postupci u vreme vanrednog stanja, kao i nedavni amandmani na Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala, sadrže odredbe o produženom pritvoru bez adekvatnog sudskog nadzora. Jasno je da takve odredbe nisu u saglasnosti sa međunarodnim standardima o ljudskim pravima, posebno sa članom 9 (4) ICCPR i članom 5 (4) Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (ECHR). Komentari i običajno pravo ukazuju da pritvorenici mogu biti držani samo nekoliko dana kao apsolutni maksimum, čak i za vreme vanredne situacije.
Delegacija je utvrdila da ne postoji jasno opravdanje za produženje pritvora pojedinaca bez sudskog nadzora, posebno što mnogi od njih nisu ispitivani danima i što je dosta vremena proteklo od početne vanredne situacije nakon atentata. Neki, koji su bili u pritvoru nekoliko dana, izjavili su da uopšte nisu bili ispitivani.
Sa okončanjem vanrednog stanja, do čega je došlo nakon naše poslednje posete, sva derogiranja od prava, a naročito od prava da lice bude izvedeno pred sudiju bez odlaganja treba smatrati nevažećim i samim tim pritvaranje bez podizanja optužbe nije više dopustivo. Stoga se pritvorenici moraju ili optužiti za krivično delo ili pustiti, u skladu sa članom 9 ICCPR.
Delegaciju posebno brine što pritvor bez sudskog nadzora zajedno sa nekim od drugih niže navedenih nalaza znači da se kršenje ljudskih prava još više komplikuje ili pogoršava kombinacijom ovih dodatnih faktora.
Preporuka 1:
Ponovo ispitati, na osnovu činjeničnog stanja svakog predmeta, da li i dalje postoje uslovi za pritvor svakog pojedinca koji se i dalje nalazi u pritvoru, nakon uvođenja vanrednog stanja (uključujući i one koji su pritvoreni na osnovu izmenjenog Zakona o borbi protiv organizovanog kriminala). Obezbediti da pritvorene osobe budu ili oslobođene ili optužene za krivično delo, a da se dalji pritvor zasniva na sudskoj odluci. Ove odluke treba da podležu redovnom preispitivanju.
Nalaz 2: Informacije o statusu i pravima pritvorenih lica; pristup advokatu; postupak za razmatranje žalbi
Međunarodni standardi kao i principi utvrđeni Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora i Zakonom o krivičnom postupku naglašavaju pravo pritvorenih lica da budu obavešteni o svom statusu i pravima, kao i da im se omogući pristup braniocu radi zaštite njihovih interesa. Vanredno stanje je ukinulo ili ograničilo jedan broj prava koja se odnose na komunikaciju sa spoljnim svetom, uključujući i posete porodice i komunikaciju sa braniocem. Dok neka od ovih ograničenja mogu imati opravdanje kao izuzeci izazvani potrebama situacije, koji se primenjuju od slučaja do slučaja i tokom kratkih perioda čini se, umesto toga, da su ona primenjena zbirno, i to ili na proizvoljan način i često tokom dužeg perioda.
Delegacija je utvrdila da mnogim pritvorenicima nije jasan njihov status i prava. Čini se da nije postojao nikakav sistematski proces kojim se obezbeđuje da pritvorenici budu upoznati o svom pravu da ospore pritvor na osnovu Naredbe o vanrednom stanju. Ta konfuzija o statusu, pravima i mogućnosti za komunikaciju i dalje se nastavlja i u slučaju pritvorenika koji su sprovedeni u pritvor na osnovu odluke suda ili naređenja specijalnog tužioca.
Preporuka 2:
Sprovesti sistematski postupak informisanja svih pritvorenih lica o njihovom statusu i pravima. Ovde se, između ostalog, mora pokloniti posebna pažnja onim licima koja su prvobitno pritvorena na osnovu naređenja koja su izdata na osnovu vanrednog stanja, ali sada prelaze u druge oblike pritvora. Obezbediti da sva pritvorena lica odmah dobiju pristup advokatu.
Nalaz 3: Žalbeni postupak
Delegacija je našla da je najmanje jedno pritvoreno lice obavešteno pismenim putem da žalbu mora podneti u roku od 12 sati od prijema odluke o svom pritvaranju. Nikakav rok nije dat za postupanje i donošenje odluka po žalbi, a najmanje jedno pritvoreno lice je dobilo negativan odgovor na svoju žalbu o pritvoru i to oko 30. dana svog tridesetodnevnog pritvora. Postupak komunikacije između pritvorenih lica i vlasti nije transparentan u tome da obezbeđuje adekvatno evidentiranje i izdavanje potvrda o prijemu žalbi, pritužbi itd. Delegacija takođe smatra da pravo na žalbu ministru unutrašnjih poslova ne predstavlja nezavisan mehanizam zaštite prava pritvorenika. Delegacija izražava zabrinutost zato što ovi problemi i dalje opstaju za lica pritvorena na osnovu odredbi izmenjenog Zakona o borbi protiv organizovanog kriminala.
Preporuka 3:
Odmah uvesti sudski nadzor nad pritvorenim licima. Uvesti jasan i dosledan postupak kojim se reguliše proces kojim se dopušta pritvorenim licima da ulažu žalbu na pritvaranje, kojim se obezbeđuje da ne postoje vremenska ograničenja u pogledu prava pritvorenika da se žale i da se po svim žalbama odlučuje, i odluka se saopštava podnosiocu u roku od 24 sata.
Pritvorski uslovi
Nalaz 5: Policijski objekti neprikladni za produženi pritvor
Delegacija je utvrdila da su uslovi u policijskoj stanici koju je posetila, neprikladni za bilo šta drugo osim za kratkotrajan pritvor i da su neprikladni za boravak preko noći. To je, između ostalog, zbog nedostatka kreveta za svakog pritvorenika kao i ćebadi i dušeka; neodgovarajuće hrane i lekarske pomoći; neodgovarajućeg osvetljenja i ventilacije. Svi ovi zahtevi su sadržani u Standardnim minimalnim pravilima o postupanju sa zatvorenicima (SMR) i Evropskim zatvorskim propisima (EPR). Pravilo br. 19 SMR i pravilo br. 24 EPR, Deo II, o ovome daju precizna uputstva. Delegacija je sa zabrinutošću primila informaciju da su neka pritvorena lica boravila u beogradskoj glavnoj policijskoj stanici pod ovim uslovima do šest ili sedam dana.
Preporuka 5:
Obezbediti da pritvorena lica borave u policijskim pritvorskim objektima što je kraće moguće i da se oni ne koriste za držanje pritvorenih lica preko noći.
Nalaz 8: Proporcionalnost mera primenjenih protiv svakog pritvorenog lica
Delegacija je utvrdila da fizički uslovi u pritvoru i mogućnosti za komunikaciju u okviru zatvora ili sa spoljnim svetom enormno variraju od slučaja do slučaja. Izgleda da nema valjanog razloga zašto se neke mere primenjuju prema svima ili samo u pojedinim slučajevima. Kao što je naznačeno u nalazu 4, izgleda da postoje elementi proizvoljnosti i nedostatka transparentnosti propisa i uputstava.
Preporuka 8:
Preispitati na osnovu pojedinačnih slučajeva da li su mere primenjene u konkretnom slučaju, kao što je pritvor u izolaciji, proporcionalne i odgovarajuće u svakom od slučajeva. Uveriti se da li su odluke u vezi s primenom ovih mera bile proveravane u svakom pojedinačnom slučaju.
Nalaz 9: Mogućnosti pružanja zdravstvene zaštite
Jedan broj pritvorenih lica zadržanih u izolaciji žalio se na neadekvatnu zdravstvenu zaštitu, uključujući teškoće u nabavljanju neophodnih lekova, sredstava za ličnu higijenu i čiste odeće. Takođe su se žalili i da su bili onemogućeni da obaveste porodice o svom zdravstvenom stanju i da dobiju informaciju o zdravstvenom stanju svojih bližnjih. Neki od pritvorenih nisu bili ubeđeni da im je omogućen pravovremen pristup lekarima, ili doktorima koji su upoznati s njihovim zdravstvenim stanjem.
Delimične ili netačne informacije o zdravstvenom stanju ili razvoju situacije došle su do rodbine pritvorenih lica bilo putem medija ili usmeno. U nekim slučajevima navodno su informacije stizale iz službenih izvora.
Delegacija bi želela da skrene pažnju na pravila 25 i 62 Skupa minimalnih pravila o postupanju sa zatvorenicima, pravila 29-62 iz Dela II Evropskih zatvorskih pravila, koja daju dodatna uputstva u vezi sa obezbeđenjem zdravstvene zaštite, kao i pravila 15 Skupa minimalnih pravila o postupanju sa zatvorenicima i pravila 20 Dela II Evropskih zatvorskih pravila u kojima su navedena sredstva neophodna za ličnu higijenu. Ukoliko se to zatraži, organizacija kakva je Međunarodni komitet Crvenog krsta bi trebalo da bude u mogućnosti da odgovori ovim potrebama.
Preporuka 9:
Poboljšati dostupnost zdravstvenoj nezi, kao i obezbeđenje čiste odeće i sredstava za ličnu higijenu. Kao dodatno obezbeđenje, zatražiti pomoć nezavisne organizacije sposobne da odgovori zdravstvenim, higijenskim i ostalim sličnim potrebama pritvorenih lica i omogućiti komunikaciju sa njihovim porodicama. Nejasni uslovi pritvora
Nalaz 4: Proizvoljni faktori koji određuju uslove pritvora
Delegacija je utvrdila da važeća pravila koja određuju uslove pritvora nisu jasna i da zavise delom od individualnih odluka samih zatvorskih vlasti. Ovo je posebno problematično jer se ima utisak da ove odluke i postupci utiču na pritvorenike različito i dovode do nejednakih mogućnosti da dobiju higijenske pakete, lekove i da komuniciraju sa porodicama ili advokatima.
Preporuka 4:
Obezbediti da važeći zakon i propisi ne omogućavaju uvođenje arbitrarnosti koja utiče na mogućnost pritvorenika da imaju pristup advokatu ili koji ograničavaju druga prava. Omogućiti vežbanje od najmanje sat vremena
Nalaz 6: Stanje pritvorenika koji su držani u izolaciji u Centralnom zatvoru u Beogradu je neprihvatljivo
Delegacija je videla da se većina zatvorenika koji su držani u izolaciji u Centralnom zatvoru u Beogradu nalazila u malim, slabo osvetljenim ćelijama sa slabim osvetljenjem i ventilacijom. Takođe je utvrdila da većini nije bilo dopušteno fizičko vežbanje i da su sve vreme držani u ćelijama i samo povremeno izvođeni uglavnom radi ispitivanja.
Kumulativni i kombinovani efekti spornog produženog pritvora u sadejstvu sa uslovima pod kojima se vrši pritvor, koji su ispod standarda, za mnoge pritvorenike predstavljaju ponižavajuće kažnjavanje ili postupak, a što je nespojivo sa članom 3 Konvencije protiv mučenja i drugog okrutnog, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja (CAT), članom 3 ECHR i članom 7 ICCPR. Delegacija je konstatovala da povećanje populacije u zatvoru takođe umanjuje mogućnost fizičkog vežbanja za sve zatvorenike. Konstatovano je da je nalazom iz 2001. godine utvrđeno da su već tada uslovi za vežbanje u Centralnom zatvoru u Beogradu bili neadekvatni za oko 400 pritvorenika i da je vreme za vežbu bilo prekratko. Prema izveštajima, trenutna populacija je veća od 1.000.
Preporuka 6:
Obezbediti da svim zatvorenicima bude omogućeno adekvatno vežbanje od najmanje jedan sat dnevno i da se preduzmu druge mere radi poboljšanja uslova u ćelijama za izolaciju u Centralnom zatvoru u Beogradu. Indikacije zlostavljanja
Nalaz 7: Postupci podnošenja žalbi
Tokom posete Gradskom SUP i Okružnom zatvoru u Beogradu, delegacija je obaveštena o postupku za podnošenje žalbi unutar institucije, kao i spoljnim organima za kontrolu. Postupci u okviru zatvora, kako su opisani i utvrđeni od strane delegacije, predstavljaju vrlo centralizovan pristup za podnošenje žalbi. Moglo bi se zaključiti da predstavljaju neadekvatnu garanciju i da ne obezbeđuju nezavisnu i javnu analizu žalbi. Neadekvatnost postojećeg metoda naročito se ogledala u slabom poverenju pritvorenih lica u delotvornost unutrašnje istrage. Ova zabrinutost je, izgleda, od naročitog značaja, pošto je tokom posete delegacija čula optužbe ili videla indikacije mučenja ili zlostavljanja tokom hapšenja dva pritvorena lica. Bilo je nemoguće u potpunosti proveriti istinitost ovih optužbi, ali delegacija smatra važnim da pritvorena lica imaju mogućnost da prijave svaku takvu optužbu sa uverenjem da će njihove žalbe biti razmatrane po hitnom postupku. Delegacija je takođe obaveštena o načinima ispitivanja i pritiska prilikom isleđivanja, koji se čine neprimerenim, posebno ako se odnose na mlađe žene.
Preporuka 7:
Poboljšati mogućnosti za obraćanje pritvorenih lica relevantnim organima u vezi sa uslovima u pritvoru i razvijanjem dugoročnog plana revizije sistema unutrašnje kontrole, kako u policiji tako i u zatvoru. Svaka prijava zlostavljanja trebalo bi da bude hitno i ozbiljno istražena uz sprovođenje odgovarajućeg krivičnog i/ili disciplinskog postupka protiv odgovornog službenog lica.
