Izvor: Blic, 16.Maj.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opstanak Srba zavisi od izbora
Opstanak Srba zavisi od izbora
BEOGRAD - Šef civilne misije UN Hans Hekerup juče je prema planu i rasporedu trebalo i zvanično da parafira dokument koji je od 'pravnog okvira' do 'privremenog pravilnika', ipak sročen kao Ustavni okvir za privremenu autonomiju Kosova i Metohije. Stanovništvo, većinom albanske nacionalnosti, dobija predsednika Predsedništva, predsednika Skupštine, Predsedništvo od sedam članova, od kojih jedan mora biti srpske nacionalnosti, jedan >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pripadnik druge nacionalne zajednice, a ostalih pet iz redova albanske zajednice. Ovo telo će potom imenovati i premijera Kosova i Metohije. Predsednika Predsedništva će birati Skupština i on će predstavljati Kosovo, čime se, kako je obrazloženo, na neki način izašlo u susret albanskim zahtevima.
Istovremeno obznanivši i odluku da se izbori u južnoj pokrajini održe 17. novembra, prvi čovek Unmika u intervjuu za 'Blic' ističe da je učešće kosovskih Srba na izborima praktično jedini put da na Kosmetu zadrže i svoje ime, opstanak i minimum političkog uticaja. Zbog čega u ovom dokumentu nema pomena ni SRJ, ni Srbije?
- Kao što vam je poznato, u Rezoluciji 1244, koja predstavlja osnov usvojenog Ustavnog okvira za privremenu upravu, navodi se da je Kosovo u sastavu Savezne Republike Jugoslavije i to je sasvim dovoljno. To što se ne pominje u ovom dokumentu neće promeniti apsolutno ništa.
Da li će na izborima biti omogućeno učešće i Srbima koji su prognani i izbegli sa Kosmeta?
- Svim kosovskim Srbima koji su od 1. januara 1998. godine izbegli sa Kosova i Metohije biće omogućeno učešće i glasanje na izborima 17. novembra. Skupština Kosova imaće 120 članova, od kojih je 20 rezervisano za nealbanske nacionalne zajednice, odnosno deset za Srbe, a deset za pripadnike drugih nacionalnih manjina. To znači da će pored broja poslanika izabranih po broju dobijenih glasova na izborima, Srbi dobiti još dodatnih deset mesta u parlamentu. Oni će biti podeljeni srpskim predstavnicima shodno broju dobijenih glasova. Šta podrazumeva i kako funkcioniše, kako ste sami rekli, 'donekle modifikovan zahtev Srba na pravo veta'?
- To je mehanizam koji podrazumeva nekoliko načina da se tokom odlučivanja uzmu u razmatranje interesi i srpske zajednice na Kosovu. Prvo, svi zakoni koji budu prosleđeni Skupštini, prethodno će morati da prođu kroz proceduru razmatranja u dva komiteta - Komitet partija i Komitet zajednica, u kojem će biti zastupljeni i Srbi. Drugo, u slučaju da neka etnička zajednica smatra da neka odluka ili predlog zakona ugrožava njen vitalni interes, predviđena je posebna procedura po kojoj se o tome prvo izjašnjava i odlučuje Predsedništvo, u kome će od sedam, Srbi imati jednog predstavnika. Ukoliko Predsedništvo ne postigne adekvatan dogovor, o pomenutoj stvari zaseda Panel, koji će činiti jedan predstavnik etničke zajednice o čijem vitalnom interesu je reč, jedan predstavnik većine u Skupštini i jedan međunarodni predstavnik. U slučaju da se ni na Panelu ne postigne dogovor, onda će odluku o tome doneti specijaln predstavnik generalnog sekretara UN za Kosovo. Ukoliko on ustanovi da postoji neko kršenje Rezolucije 1244, specijalni predstavnik može da uloži pravo veta na donošenje takve odluke. Nema razloga da Srbi predloženim amandmanom na pravo veta blokiraju rad parlamenta i ovo rešenje će im pružiti dovoljnu zaštitu vitalnih nacionalnih interesa. Umesto referenduma, u dokument se uvrstili odredbu o 'volji građana'. Šta se dešava u slučaju da Skupština Kosova u kojoj većinu čine Albanci, odluči da organizuje referendum o otcepljenju ili pokuša da na bilo koji način prejudicira konačan status pokrajine?
- To neće biti validna odluka i to niko neće prihvatiti. U izradi ovog dokumenta čvrsto smo se držali Rezolucije 1244 i nastojali da ničim ne pređemo njene okvire. Postoje razlike između referenduma na Kosovu koji traže tamošnji Albanci i odredbe o 'volji naroda' koja je predviđena ustavnim okvirom, u kome se navodi da ona 'treba da bude uzeta u obzir'. Međunarodna zajednica bila je potpuno jasna da konačno rešenje za Kosovo ne pripada ustavnom okviru, već postupku konačnog razrešavanja političkih prilika i statusa Kosova i Metohije i mi ne želimo da ga prejudiciramo. Na koji način će, po Vašem mišljenju, Ustavni okviri uticati na odluku srpskih izbeglica da se vrate svojim domovima na Kosmetu?
- Ustavni okviri su zapravo veliki korak u tom smislu, jer se upravo u preambuli ovog dokumenta navodi obaveza da se omogući povratak svim izbeglim i raseljenim licima. Već prošlog petka, u okviru PAVK počeli smo sa prvim važnim odlukama smeru povratka kosovskih Srba. Veoma je važno da kosovski Srbi učestvuju i na izborima, i u radu institucija. To je jedini način da obezbede svoj opstanak na Kosovu i Metohiji. Ukoliko to ne budu učinili, mogućnost da utiču na politička zbivanja i političke odluke, biće daleko, daleko manja. Mirjana Stefanović
