Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Dec.2011, 16:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Opozicija o Ustavnom sudu: Politička institucija!

BEOGRAD -

Raspravu u Skupštini o izmenama Zakona o Ustavnom sudu, pojedine opozicione stranke danas su iskoristile za kritiku na račun rada Ustavnog suda i njegovih sudija, a tvrde da je u pitanju politička institucija, koja štiti isključivo interese vladajuće većine.

Najviše primedbi na rad te sudske instance izneli su poslanici SRS, čije je mišljenje da sudije Ustavnog suda ne zaslužuju tu funkciju, budući da su se "otvoreno stavili" u službu aktuelne vlasti i >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << tako ugrozili kredibilitet najviše sudske instance.

Krasić: Nikada sud nije radio "u delovima"

"Nisu (sudije) ni samostalni, ni nezavisni i štite isključivo interese vladajuće većine", rekla je u raspravi poslanica SRS Vjerica Radeta, koja tvrdi da je Ustavni sud "politička institucija, koja uopšte ne poštuje Ustav Srbije".

S obzirom da je predloženim zakonom kao najznačajnije rešenje predviđeno da Ustavni sud u buduće može da radi i odlučuje i u užem sastavu, radikal Zoran Krasić naveo je da je u pitanju "elementarno neznanje", jer taj sud nikada u praksi nije radio "u delovima", već u punom sastavu.

"Ne znam kako će sudije da prihvate ove izmene ili će verovatno da ih prihvate zbog onog dela koji se tiče statusa, plata i penzija. Zašto se to menja - moraju da se plate, zašto moraju da se plate - da bi uradili prljav posao", rekao je Krasić.

Kolundžija: Reformisani sistem mnogo bolji nego raniji

On je dodao da je sve do sada urađeno u okviru reforme pravosuđa "katastrofalno loše" i da se sve radilo po nalogu iz Brisela, na šta je reagovala šefica poslanika "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija, navodeći da se možda mogu staviti primedbe na dosadašnju reformu, ali da je reformisani sistem mnogo bolji nego raniji.

"Pre nekoliko godina ušli smo u ozbiljnu reformu pravosuđa. Istina je da ona nakon godina loših iskustava daje prve pozitivne rezultate, da još tragamo za novim rešenjima i da može da se prigovori, ali nije istina da je sadašnji sistem gori od onog koji je reformisan i da ima više slabosti od njega", rekla je Kolundžija.

Ona je dodala i da nije istina da je u toj reformi slušan bilo ko osim potrebe da građani dobiju ono što je za njih važno, a to je efikasno i sudstvo koje će obezbediti ostvarivanje njihovih prava.

"Činjenica da se traga za rešenjima koja će biti bolja trebalo bi da zaslužuje pohvalu, jer to pokazuje da postoji analiza sprovođenja zakona i utvrđivanje činjenica toga kako taj zakon u praksi funkcioniše", rekla je Kolundžija.

Pošto je Krasić za prethodne vlade, čije je stožer bila DS, rekao da su "mafijaško-koalicione" vlade, Kolundžija je rekla da takve "gnusne optužbe, zbog kojih je premijer Zoran Đinđić platio životom", nisu dopuštene.

"Oni koji su pred ubistvo Đinđića stvarali jednu atmosferu linča, tvrdeći kako je ta vlada mafijaška, danas ponavljaju potpuno iste reči. Činjenica je da je naša odgovornost što oni za to što su tada radili nisu odgovarali, tako da više niko od njih ne sedi u poslaničkim klupama i koristeći pravo na slobodnu reč iznosi ovakve kvalifikacije", rekla je Kolundžija.

LDP: Sudije birane po partijskim kvotama

LDP smatra da izmene Zakona o Ustavnom sudu neće podići ugled te institucije, jer postoji određeni broj sudija koji je biran po partijskim kvotama.

Liberali su ukazali i na dva postupka pred Ustavnim sudom - postupkom za zabranu desničarskih organizacija i ocenu ustavnosti Statuta Vojvodine, koji za njih predstavljaju "cirkus".

"Iza te fasade legalizma i zaštite ustavnog poretka, uvek se zapravo kreira razumevanje za one koji su protivnici ljudskih prava i građanskih sloboda, evropskih integracija ili evropskih reformi u Srbiji", rekao je Bojan Đurić iz LDP.

On je ukazao i da predloženi zakon u nekim delovima otežava pristup građana tom sudu, što može da smanji broj predmeta, ali i poveća broj žalbi pred Evropskim sudom za ljudska prava na ne ostvareno pravo na efikasno pravno sredstvo.

Poslanici će posle redovne jednočasovne pauze rad nastaviti pretresom amandmana na predložene izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, na koji je podneto 10 amandmana, od kojih su prihvaćena dva.

Malović: Izmene Zakona za efikasniji rad

Obrazlažući predložene izmene zakona u Skupštini Srbije, ministarka pravde Srbije Snežana Malović je navela da izmene Zakon treba da reše problem preopterećenosti Ustavnog suda zbog velikog broja postupaka po ustavnim žalbama, delimično zbog nasleđenih predmeta suda Srbije i Crne Gore, kao i velikog broja novih ustavnih žalbi koje podnose građani tom sudu.

Prema njenim rečima, predloženim rešenjima predviđeno je da Ustavni sud odlučuje i na sednicama velikog i malog veća što će doprineti efikasnijem odlučivanju suda, naročito u donošenju odluka procesne prirode i odlučivanju u postupku po ustavnim žalbama.

Sud će imati dva velika veća, koja će se sastojati od po sedam sudija, a mala veća činiće po troje sudija.

Malovićeva je kazala da je predviđeno da na sednici Ustavnog suda koju čine svih 15 sudija tog suda donose najvažnije odluke iz nadležnosti suda, kao što su odluke o postupku ocene ustavnosti i zakonitosti, odluke u postupku zabrane političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice i odluke o tome da li je predsednik Srbije povredio Ustav.

Sredstva za rad i funkcionisanje Ustavnog suda obezbeđuju se iz republičkog budžeta, na predlog Ustavnog suda, a Vlada ne može bez saglasnosti predsednika suda obustaviti, odložiti ili ograničiti izvršenje budžeta, predviđeno je izmenama Zakona.

Izmenama Zakona predviđena je i mogućnost da se javne rasprave i sednice Ustavnog suda održavaju van njegovog sedišta u Beogradu u cilju efikasnijeg postupanja u pojedinim predmetima, rekla je Snežana Malović.

Sud preopterećen zbog nasleđenih predmeta Suda Srbije i Crne Gore

Zakon o Ustavnom sudu donet je 2007. godine, a u toku njegove primene pojavili su se određeni problemi, koji se pre svega odnose na preopterećenost tog suda zbog nasleđenih predmeta Suda Srbije i Crne Gore, kao i velikog broja podnetih ustavnih žalbi, navela je vlada u obrazloženju.

Ustavni sud je do sada sve odluke morao da donosi u punom sastavu od 15 sudija, dok je izmenama zakona predviđeno da radi i odlučuje i u užem sastavu, odnosno Velikom i Malom veću.

Prema izmenama zakona, Ustavni sud bi imao dva Velika veća, koja čine predsednik i sedam sudija, a odluke donose jednoglasno. Predsednik Suda je ujedno i predsednik Velikog veća, a kada nije postignuta saglasnost, o predmetu se odlučuje na sednici Suda.

Malo veće bi donosilo određeno rešenje i zaključke procesnog karaktera, a činilo bi ga troje sudija, među kojima je i predsednik, a o broju malih veća odlučuje Sud. Kako je predviđeno, ukoliko na Malom veću nije postignuta saglasnost o predmetu iz njegove nadležnosti, odluku donosi Veliko veće.

Sud na sednicama u punom sastavu i dalje donosi najvažnije odluke kao što su meritorne odluke u postupku ocene ustavnosti i zakonitosti, o zabrani političke stranke, sindikalnih organizacija, udruženja građana ili verskih zajednica, kao i o tome da li je predsednik Srbije povredio Ustav.

Kada je zatražena zabrana tajnog ili paravojnog udruženja, "Ustavni Sud će svojom odlukom utvrditi da je delovanje takvog udruženja zabranjeno Ustavom", a uz to može da odredi i preduzimanje mera neophodnih da bi se sprečilo delovanje tog udruženja.

Na predlog Ustavnog suda obezbeđuju se sredstva iz republičkog budžeta za njegov rad i funkcionisanje, a u cilju očuvanja samostalnosti i nezavisnosti, vlada ne može bez saglasnosti predsednika Suda obustaviti, odložiti ili ograničiti izvršenje tih sredstava.

Prema novim rešenjima, osnovica plata predsednika i sudija utvrđuje se Zakonom o budžetu Republike Srbije, čime je eliminisan uticaj vlade koja, prema važećem zakonu, zaključkom utvrđuje osnovice plata sudija Ustavnog suda.

U postupku po ustavnim žalbama i žalbama sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, predlagač izmena i dopuna zakona je predvideo da, izuzetno, Ustavni sud može odlučiti da pravo uvida u spise predmeta imaju samo učesnici u postupku.

Sud, takođe, može, da odloži objavljivanje svoje odluke u "Službenom glasniku" za najviše šest meseci, kako bi donosilac akta, koji je proglašen neustavnim, mogao da ga izmeni.

Postupci koji su pred Ustavnim sudom ranije započeti, kako je predviđeno, biće okončani po novim zakonskim rešenjima, a zahtevi za naknadu štete rešeni u skladu sa propisima koji su važili do stupanja na snagu izmena i dopuna zakona o Ustavnom sudu.

Nakon što razmotre taj zakon, poslanici će preći na pretres amandmana na predložene zakone aktuelne sednice, a prve na dnevnom redu su izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.

Izmenama je propisano korišćenje postojećih biračkih spiskova ako se u toku 2011, odnosno 2012. godine pre redovnih, raspišu vanredni izbori za narodne poslanike. U slučaju redovnih izbora, predviđena je primena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, koji je usvojen pre dve godine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...