Izvor: Politika, 14.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opet se neće čuti izborni glas dijaspore
"Ovde u Americi imamo jednu ambasadu u Vašingtonu i dva konzulata (Čikago i Njujork). Prema uspostavljenoj proceduri, hiljade Srba koji žive na Zapadnoj obali morali bi da putuju u jedno od tih mesta da glasaju – što znači, dva dana i jednu noć u putu. Verovatno bi izdatak bio oko hiljadu evra za osobu koja hoće da glasa", poručio je, pre nekoliko dana, Miroslav Majkl Đorđević, predsednik Zadužbine "Studenica", i upitao kako je moguće očekivati da će tamo bilo ko glasati na izborima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Srbiji na ovakav način. Povodom ostvarivanja izbornog prava naših ljudi u dijaspori oglasila se i Mirjana Samardžija, predsednica Kongresa srpskog ujedinjenja, iz San Franciska, ukazujući na istovetan problem, sa mestom glasanja, ali i na teškoće u vezi sa obaveštavanjem, registracijom birača u dijaspori i prekratkim rokom za prijavljivanje: "Kada se sve sabere, Srbija održava praksu koja za efekat ima sprečavanje učestvovanja dijaspore u procesu glasanja na bilo koji svrsishodan način, što krši duh zakona koji garantuje to pravo. Ali, kao i svi građani demokratskih država, i mi imamo odgovornost da promenimo situaciju za koju smatramo da se mora promeniti."
Sudeći samo po ovim stavovima predstavnika Srba iz rasejanja, ogromna većina naših ljudi u dijaspori (procenjuje se da ih ima oko tri miliona), dakle, opet neće iskoristiti svoje izborno pravo. Na to, uostalom, ukazuju i egzaktni podaci: iako je došlo do povećanja broja upisanih iz dijaspore za predstojeće izbore (37.172, u odnosu na 31.300 birača, koliko je bilo za parlamentarne izbore održane u januaru 2007. godine, a od kojih je potom nepuna trećina glasala), ipak to predstavlja "kap u moru" u odnosu na glasački potencijal dijaspore.
Zašto glasovi dijaspore neće – kako tvrdi Slavka Drašković, izvršni direktor Kancelarije KSU u Beogradu – mnogo uticati na ove izbore? Pored činjenice da se određeni, svakako ne nezanemarljiv, broj ljudi odvojio od svoje matice, oni, i kada žele da učestvuju u odlučivanju u Srbiji, nailaze, prema tvrdnji Đorđevića, na "zatvorena vrata".
Građani Srbije u dijaspori trebalo je, naime, kao i ranije, da se prijave za glasanje ambasadi ili konzulatu na čijoj jurisdikciji žive, i to do 30. decembra. Morali su lično, faksom ili elektronskom poštom da pošalju svoje podatke – ime, prezime, ime jednog roditelja, godinu rođenja, svoj matični broj, adresu poslednjeg prebivališta u Srbiji (ili adresu poslednjeg prebivališta roditelja), kao i sadašnju adresu u inostranstvu i broj (još uvek) svog jugoslovenskog pasoša.
Neda Maletić, državni sekretar u Ministarstvu za dijasporu, slaže se sa mišljenjem koje iznosi Samardžija da je rok za prijavljivanje bio kratak, ali je on uslovljen i trenutkom raspisivanja izbora, i naglašava da su asocijacije dijaspore 28. decembra od Ministarstva za dijasporu dobile podsećanje na to da rok za prijavljivanje ističe 30. decembra. Republička izborna komisija propisuje sve izborne radnje, pa i načine obaveštavanja – određeni su, na primer, i mediji i tv-kanali preko kojih će dijaspora biti informisana, kao i postupci državnih organa. Po ovom osnovu, Ministarstvo za dijasporu postavilo je 18. decembra, čim ga je primilo, obaveštenje RIK-a na svoj veb sajt, ali je otišlo i korak dalje, i poslalo obaveštenje "u više od 70 medija dijaspore", a zatim i brojnim organizacijama dijaspore. – Zapravo, svesni toga da postoji mogućnost da do mnogih ljudi ne dopre informacija, upravo zbog doba godine koje "kači" praznike, zamolili smo i njih da dodatno obaveste ljude na teritorijama na kojima se nalaze o potrebi da se dijaspora prijavi da učestvuje na izborima – kaže Maletić.
Imajući u vidu činjenicu da Srbi iz Amerike moraju, kako sami kažu, dva dana da putuju do glasačkog mesta, treba reći da je lično prisustvo na izborima propisano zakonom. – Mnoge zemlje su omogućile svojim građanima da glasaju poštom, a u Americi je čak moguće glasanje i elektronskom poštom – ukazuje Draškovićeva i zalaže se za fleksibilnije rešenje, kako bi ubuduće što veći broj Srba iz rasejanja glasao.
Maletićeva kaže da je sada kasno za promene kad je reč o izborima 20. januara, a da je, da bi se promenilo rešenje o ličnom glasanju, potrebna izmena izbornog zakona. S tim u vezi, Ministarstvo je naručilo jednu studiju, koja je završena krajem decembra.
Povodom tvrdnje iz KSU da ne postoji dobra evidencija o dijaspori, Maletićeva objašnjava da se oni koji se nisu odjavili sa svoje adrese u Srbiji i prijavili nekom konzulatu, a takvih je, izgleda, mnogo, i dalje vode na biračkom mestu u Srbiji. – Primarna posledica toga za one koji žive u dijaspori jeste da ne dobiju poziv za izbore na adresu u inostranstvu, a sekundarna posledica jeste ogroman broj apstinenata u Srbiji – kaže i podseća na to da je obično milion birača koji nikada ne izađu na izbore u Srbiji. Zašto? Pa, mnogi od njih su fizički u inostranstvu. Da bi ostvarili svoje biračko pravo, ljudi iz dijaspore moraju da budu prijavljeni u birački spisak u Srbiji, ali prijavljivanjem u Posebnu evidenciju birača u konzulatima oni, zapravo, kažu da su van zemlje, i da žele da na izborima glasaju u inostranstvu – dodaje državni sekretar.
Predviđeno je, inače, da pripadnici srpske dijaspore glasaju u onim konzulatima i ambasadama gde se prijavi najmanje sto glasača. Postoji mogućnost da se glasa i van DKP, tamo gde je, kako smo čuli, dijaspora bolje organizovana i gde postoje uslovi za glasanje. Tako će u Americi za ove izbore, pored tri pomenuta mesta u konzulatima i Ambasadi, biti otvoreno, saznajemo, još jedno biračko mesto – u Los Anđelesu, zahvaljujući upravo inicijativi dijaspore.
Ovo je, inače, četvrti put da dijaspora glasa. Prvi put je imala pravo da se izjasni na predsedničkim izborima 2004. godine. Kako to da problemi u glasanju dijaspore nisu do sada prevaziđeni? Po svemu sudeći, potrebno je da obe strane, i država i predstavnici Srba u rasejanju, ovo pitanje ozbiljnije zajednički razmotre, ne samo kada se približi neko glasanje.
--------------------------------------------------------------------------
Odsutni, a nisu
Politički analitičar u Americi Obrad Kesić kaže da se način glasanja u Americi razlikuje od države do države. U nekim državama, Amerikanci koji su u dijaspori mogu da glasaju preko tzv. glasačkog listića odsutnih. U nekim državama to svoje pravo preko ovog listića oni mogu da iskoriste čak nekoliko dana pred izbore i mogu da glasaju elektronskom poštom.
Na naše pitanje da li je bilo problema sa elektronskim glasanjem, recimo upada hakera u taj sistem, odgovara da nije ništa čuo na tu temu, ali ističe da "generalno ima dosta problema sa glasanjem u odsustvu", jer se dešava da to pravo koriste i osobe koje nisu odsutne, recimo u Čikagu. Govorili su da putuju, a neka stranka ili kandidat bi, zapravo, kupio od njih pravo na takvo glasanje. Dešavalo se i da onaj ko ima listić za odsutne samo ispuni taj listić, a drugi glasa umesto njih.
Iako ima dosta slučajeva zloupotrebe sa ovakvim pravom, Kesić, ipak, ističe da, na ovaj način, glasaju mnogi poslovni ljudi, oni koji su u vojsci, ali i studenti, svi oni koji ne bi imali priliku da glasaju (jer nisu i po nekoliko godina u svojoj državi, mada su, naravno, u Americi) to mogu da urade na ovaj način.
--------------------------------------------------------------------------
Najskuplje u Crnoj Gori
U inostranstvu će se glasati na 65 biračkih mesta. Osam je novih biračkih mesta. Ona su u Los Anđelesu, Zagrebu, Vukovaru, Lisabonu, Madridu, Otavi, Pekingu i Andrijevici u Crnoj Gori.
Koliko će zaista koštati glasanje u inostranstvu još nije poznato. Poređenja radi, prema predračunu troškova sprovođenja izbora januara 2007. glasanje u dijaspori trebalo je da košta oko 200.000 evra. Računalo se da će najviše para biti potrošeno na hotelski smeštaj, dnevnice i prevoz članova biračkih odbora – nešto više od 100.000 evra. Zanimljivo je da su te računice pokazivale da će najskuplje glasanje biti u Crnoj Gori – više od 25.000 evra. Za glasanje u prekookeanski udaljenoj Americi – oko 8.000 evra.
--------------------------------------------------------------------------
Ukupno 6.701.779 birača u Srbiji
Republička izborna komisija donela je juče odluku o izmeni ukupnog broja birača i glasačkih listića na predsedničkim izborima, zakazanim za 20. januar.
Prema jučerašnjoj odluci RIK-a, ukupan broj birača u Srbiji je 6.701.779, umesto 6.692.350 kako je bilo odlučeno 9. januara.
Tu odluku RIK je doneo nakon usvajanja prigovora Pokreta snaga Srbije o kršenju izbornih prava birača u opštinama Gora i upisu tri biračka mesta u toj opštini u Prizrenskom okrugu – Vraništa, Mlike i Globočica.
Predstavnici RIK-a trebalo bi danas da preuzmu izborni materijal za biračka mesta u inostranstvu i dostave ga Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, gde će članovi stalnih biračkih mesta u inostranstvu dobiti instrukcije o sprovođenju glasačkog postupka.
Prema ranijoj odluci RIK-a, na biračkim mestima u Velikoj Britaniji, Kanadi, Portugaliji i SAD glasaće se 19. januara od 7 do 20 časova, dok će se u ostalim zemljama glasati 20. januara.
U inostranstvu će biti otvoreno ukupno 65 biračkih mesta u 36 država.
Izborna ćutnja počinje u ponoć između 17. i 18. januara i završava se u 20 sati 20. januara.
[objavljeno: ]
