Izvor: Blic, 11.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opasne ocene
Opasne ocene
Srbija nema razloga da bude zadovoljna izveštajem Kaija Eidea o stanju na Kosovu i Metohiji - kaže Leon Kojen, politički savetnik predsednika Borisa Tadića, ocenjujući izveštaj o standardima u pokrajini koji je Eide podneo generalnom sekretaru UN Kofiju Ananu.
Odgovarajući na pitanje zbog čega naša zemlja nema razloga za zadovoljstvo, Kojen u intervjuu za 'Blic' pojašnjava:
- Eide ima reputaciju upućenog i nepristrasnog diplomate, čoveka >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << čijim se činjeničnim ocenama veruje. Utoliko su neke strane njegovog izveštaja za nas teže nego što bi to inače bile. Tu mislim naročito na njegovo prećutkivanje pravog karaktera martovskog nasilja nad Srbima prošle godine, na hladno prelaženje preko činjenice da je privatizacija na Kosmetu u mnogim slučajevima pljačka imovine Republike Srbije, na neopravdane pohvale Kosovskom zaštitnom korpusu koji se navodno uspešno preobrazio u isključivo 'civilnu organizaciju za vanredne situacije', itd. Ipak, najštetniji deo njegovog izveštaja tiče se pravoslavnih crkava i manastira u pokrajini. Eide govori o njima kao da su samo 'kulturno i religiozno nasleđe' kosmetskih Srba, a ne i srpskog naroda u celini, i ta je ocena ne samo potpuno netačna, nego i politički veoma opasna po nas. Čime bismo u Eideovom izveštaju mogli biti zadovoljni?
- Pre svega delom o decentralizaciji, koji daleko više nego dosadašnji dokumenti međunarodne zajednice sagledava stvarne probleme i predlaže odgovarajuća rešenja. Uostalom, Eide je i posredovao da se organizuje nedavni srpsko-albanski dijalog o decentralizaciji u Beču, i može se reći da je upravo on imao sluha da u ovom važnom pitanju prihvati inicijativu Beograda i pokrene stvari s mrtve tačke.
Vrlo je verovatno da će pregovori o budućem statusu Kosmeta početi krajem ove godine. Da li je naša strana spremna za njih?
- Rekao bih da smo mi spremni za pregovore već nekoliko meseci, otkako je državni vrh usvojio nekoliko dokumenata koji jasno definišu našu platformu i strategiju na pregovorima. Čini mi se da ljude više interesuje kada će se i kako formirati naš pregovarački tim, što je u neku ruku i razumljivo jer ni među političarima ni u javnosti nema nikakve dileme da zaštita suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije i SCG čini okosnicu naše platforme. A naš pregovarački tim?
- To je ipak više tehničko pitanje. Ako pogledate republički Ustav, nadležnosti u oblasti spoljne politike ima samo predsednik Srbije; vlada i parlament ih nemaju, što se ogleda u činjenici da Ministarstvo spoljnih poslova ima državna zajednica a ne i Srbija. Tako bi bilo prirodno da najpre predsednik Srbije i Republička vlada, na osnovu postojećih dokumenata, pripreme opštu platformu za pregovore i formiraju pregovarački tim; da zatim izađu pred republički parlament s tom platformom i timom, i dobiju za njih što širu podršku; i najzad da, u dogovoru sa Savetom ministara, u pregovarački tim uđu i predsednik SCG i ministar spoljnih poslova. Da li je šatl-diplomatija, za koju se bar u početnoj fazi pregovora opredelila međunarodna zajednica, dobar način da se postigne sporazumno rešenje za Kosmet?
- U Beogradu svi smatraju da bi se direktnim pregovorima srpske i albanske strane lakše došlo do takvog rešenja. Osnovni razlog je veoma jednostavan. Dok kosmetski Albanci ne sednu za pregovarački sto sa Beogradom, oni će živeti u uverenju da je nezavisnost nadohvat ruke i da je samo treba uporno tražiti; tek kada se nađu za pregovaračkim stolom sa nama, shvatiće da i sami moraju da razmišljaju o kompromisu. Ali, i mi uvek moramo biti svesni jedne činjenice. Potpisujući sporazum o prekidu bombardovanja 1999. godine, Milošević se složio s dolaskom stranih trupa, uspostavljanjem međunarodne uprave u pokrajini i prepuštanjem krajnje odluke o budućnosti Kosmeta Savetu bezbednosti UN. Današnja vlast u Srbiji deluje u tom krajnje nepovoljnom okviru koji joj je ostavio u nasleđe prethodni režim. Ljiljana Begenišić
