Izvor: Blic, 17.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ono o čemu se ne govori
Ono o čemu se ne govori
Doktor Zoran Stanković, načelnik VMA, otvorio je priču o farmakomafiji koja 'vrbuje čelne ljude bolnica i tera ih da sve potrebštine kupuju samo od određenih dobavljača, po cenama znatno višim od realnih'.
Ovo je jedan od ključnih načina da se novac iz državnog budžeta prelije u privatne džepove. Drugi je da državne i javne institucije, formalno poštujući Zakon o javnim nabavkama, izaberu na tenderu nemoguće jeftinu ponudu, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da se cena robe ili usluga naknadno nekoliko puta uveća kroz 'dodatne radove' ili 'dodatnu opremu'.
Treći je da se kupuju stvari ili izvode radovi za kojima nema stvarne potrebe, kao što je luksuzno uređivanje državnih zgrada ili svi oni veliki crni ravni kompjuterski monitori koje gledamo ispred ministara kad ih slikaju za televiziju. Pogotovo su suvišni televizijski spotovi koji reklamiraju zakone, ministarstva, direkcije, čak i vojne odseke.
Zakopavanje bilo kakvih cevi o trošku građana takođe je veoma zgodan način da se ušićari, jer ko će posle da raskopava ceo grad da bi utvrdio da li su ugrađene baš te cevi koje su predstavljene u papirima, ili neke dva puta jeftinije.
Postoji još bezbroj načina da se ono što poreznici bahato uteruju u državnu kasu, ne pitajući građane imaju li odakle, prespe u nečiji privatni novčanik. To se odnosi na baš sve nivoe vlasti. Jedino što ne postoji jeste volja vlastodržaca da se sa tim obračunaju. I to se odnosi na baš sve nivoe vlasti.
