Izvor: S media, 21.Maj.2010, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Omogućiti efikasan pristup dokumentima Tribunala
Predsednik Haškog tribunala Patrik Robinson pozvao je vlasti i kancelarije razvojnih programa Ujedinenih nacija u državama bivše Jugoslavije da se pozabave pitanjem formiranja informativnih centara u regionu koji će omogućavati efikasan pristup spisima i dokumentima tog suda posle njegovog zatvaranja.
U izveštaju sa Konferencije o proceni nasledja Haškog tribunala koja je krajem februara održana u Hagu, Robinson je istakao da je “efikasan dugoročan pristup dosijeima >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Medjunarodnog suda kamen temeljac nasledja".
Očekuje se da Tribunal bude zatvoren 2014. godine. Kao ključnu aktivnost vezanu za nasledje Tribunala njegov predsednik je ocenio obezbedjivanje dostupnosti osnovnih spisa na jezicima pogodjenih zajednica u formi koja je razumljiva široj javnosti.
Osnivanje informativnih centara u regionu je jedna od metoda kojom bi se, prema mišljenju predsednika Tribunala, omogućio pristup spisima svima “sa širokim spektrom interesa” da koriste nasledje tog suda na po svojim potrebama.
U tom cilju Robinson je, po ovlašćenju Saveta bezbednosti UN ,već pozvao, kako se navodi u izveštaju, relevantne vlasti i kancelarije UN u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i na Kosovu da predlože predstavnike za neformalnu konsultativnu grupu o formiranju informativnih centara Medjunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju kako bi se omogućio efikasan pristup spisima suda.
“Svrha tog konsultativnog tela bila bi da razvije održivi model koji bi bio u vlasništvu država nastalih raspadom SFRJ, kao i konzistentnost, u meri u kojoj je to moguće, u celom regionu”, naveo je Robinskon u izveštaju koji je objavio Tribunal.
Što se tiče osnovnih strateških odrednica za pozitivno dugoročno nasledje koje će Tribunal ostaviti za sobom, Robinson ističe da je od ključnog značaja pravilno zakljucenje mandata suda, održavanje visokog nivoa sudskog rada do kraja poslednjeg postupka i stvaranje verodostojnog rezidualnog mehanizma - koji će nastaviti da obavlja odredjene poslove tog suda.
Dalje u izveštaju navodi da se države bivše Jugoslavije moraju podstaknuti da preuzmu odgovornost za proceš nacionalnog pomirenja, kao i za suzbijanje nekažnjivosti ratnih zločinaa, zločina protiv čovečnosti i genocida.
Robinson u tom cilju preporučuje konsultacije sa lokalnim vlastima i civilnim društvom u vezi sa outrič programima i izgradnju kapaciteta.
“Koncept nasledja mora ostati fleksibilan, on nije svojina pod ekskluzivnom kontrolom Tribunala. Spektar drugih činilaca će imati ključnu ulogu u vezi sa nasledjem…”, zaključio je Robinson.
U istom izveštaju on je najavio mogućnost da se iduće godine održi još jedna medjunarodna konferencija posvećena globalnom nasledju Tribunala, koja će biti koncentrisana na pravne teme i uticaj sudske prakse Tribunala na razvoj medjunarodnog krivičnog prava.
Posle konferencije na kojoj je 23 i 24. februara učestvovalo preko 350 učesnika iz medjunarodne zajednice i zemalja bivše Jugoslavije, tribunal je, pored ostalog, na preporuku učesnika konferencije, odlučio da pojača saradnju sa Kosovom, kao i da se poveća aktivnost pravnih savetnika u Tribunalu usmerena ka omladini u bivšoj Jugoslaviji.
.jpg)
