Izvor: B92, 03.Sep.2009, 15:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ombudsman traži ocenu ustavnosti?
Saša Janković (FoNet, arhiv)
Beograd -- Ombudsman Saša Janković najavio je da će u naredne dve nedelje odlučiti da li će od Ustavnog suda tražiti da ispita ustavnost novog zakona o informisanju.
U stručnom timu, koji je formiran na inicijativu zaštitnika građana, i treba da mu pomogne da odluči da li će pokrenuti postupak pred Ustavnim sudom, nalaze se profesorka Pravnog fakulteta Marijana Pajvančić, Vladimir Vodinelić, takođe doktor prava, zatim docent >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na Fakultetu političkih nauka Rade Veljanovski i advokat Slobodan Kremenjak.
Zaštitnik građana Saša Janković za B92 kaže da je dužan da štiti prava građana, u koje spada i pravo na objektivno i istinito informisanje.
"Ovaj Zakon koji je u proteklom periodu zaista potresao javnost Srbije će u ovom trenutku biti pod lupom najistaknutijih, najeminentnijih stručnjaka u našoj zemlji, koji bi meni kao državnom organu, zaštitniku građana, trebalo da kažu da li postoji nešto što u primeni tog zakona može izazvati ograničavanje sloboda građana, pravo na informisanje, odnosno medijske slobode”, kaže Janković.
"Zašto to sada radimo, pa zato što onog momenta kada zakon počne da se primenjuje, ukoliko se recimo ispostavi da su kazne koje taj zakon predviđa drakonske, te kazne bi morao da primenjivati sud, jer sud je vezan zakonom, a zaštitnik građana ne može kontrolisati rad suda. Prema tome, ovo je jedini momenat u kome zaštitnik građana može da proceni i da reaguje ukoliko smatra da je to potrebno”, objašnjava on.
Niko od članova stručnog tima, koje je ekipa B92 zvala, nije želeo da govori dok analiza tek usvojenog zakona ne bude završena.
Zakon o informisanju, usvojen pre tri dana uz pomoć glasova LDP-a, zvanično će početi da se primenjuje idućeg utorka, a predviđa višemilionske novčane kazne za medije, pa i oduzimanje zarade od prodatog tiraža i reklama.
ANEM upozorava na ugrožavanje slobode medija
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) razmotrila je tekst Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju, usvojen 31. avgusta, koji je, u međuvremenu, objavljen u Službenom glasniku.
ANEM ocenjuje da isti, ni kroz izmene koje je pretrpeo usvajanjem određenih amandmana, nije u dovoljnoj meri upodobljen potrebama zaštite slobode izražavanja, u skladu sa standardima demokratskog društva.
ANEM nikada nije sporio da deo medijske scene u Srbiji bezobzirno i gotovo svakodnevno krši elementarna pravila novinarske struke i važeće propise, te da stoga aktuelna regultorna intervencija države nije neočekivana.
Ovakva regultorna intervencija, međutim, nije primerena ciljevima kojima se deklarativno teži i objektivno predstavlja opasnost po slobodu izražavanja u Srbiji
ANEM ostaje kod ocene da je neprihvatljivo što se u postupak ovako krupnih izmena Zakona o javnom informisanju ušlo bez odgovarajuće javne rasprave.
ANEM, takođe, smatra da se ne može braniti rešenje kojim se zabranjuje raspolaganje pravom na izdavanje javnog glasila, kakvo Zakon sada predviđa. Slučajevi izigravanja poverilaca od strane izdavača mogli su i morali biti rešavani kroz postojeće mehanizme krivičnog zakonodavstva, bez posezanja za apsolutnim zabranama u medijskom zakonodavstvu.
Poseban je kuriozitet da je Narodna skupština, u istom danu kada je propisala apsolutnu zabranu raspolaganja pravom na javno glasilo, usvojila i Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina koji, upravo suprotno, predviđa da će država moći da prenosi osnivačka prava na javnim glasilima u državnoj svojini na savete nacionalnih manjina.
ANEM dalje smatra i da je mera zabrane obavljanja delatnosti kao sankcija za neupisivanje u registar, nesrazmerno ograničenje slobode izražavanja i slobode medija.
Ovo tim pre što je pitanje obima podataka koji će se upisivati u medijski registar ostavljeno potpuno otvorenim, odnosno podložnim naknadnom regulisanju podzakonskim aktima, što je još jedno problematično rešenje.
ANEM, sa žaljenjem, konstatuje da je propuštena prilika da se na neprihvatljive pojave na medijskoj sceni deluje adekvatnom primenom postojećih propisa.
Kazne, koje su u dosadašnjoj praksi organa za prekršaje izricane urednicima za povredu prava maloletnika ili povredu prezumpcije nevinosti, češće su bile bliže zakonom propisanim minimalnim iznosima, a po informacijama kojima ANEM raspolaže, u samo dva slučaja dosegle su polovinu najvišeg propisanog iznosa, ili bile tek nešto iznad nje.
Osnovano se postavlja pitanje koliko je problem zapravo bio u neadekvatnoj kaznenoj politici, a ne u visini kazni.
Nezadovoljstvo vlasti neprimerenom kaznenom politikom dovelo je do situacije u kojoj će protiv osnivača medija, njihovih direktora, urednika i novinara, povodom jedne te iste emisije ili novinskog teksta, odnosno jednog navoda u takvoj emisiji ili tekstu, u kome je, na primer, neko označen učiniocem kažnjivog dela pre pravosnažne odluke nadležnog organa, moći da se vode, istovremeno i paralelno, čak četiri postupka: parnični za naknadu štete, krivični za klevetu, prekršajni postupak i postupak za privredni prestup.
Već sam broj postupaka, kojima medij po istom činjeničnom osnovu može biti izložen, predstavlja razlog za zabrinutost i pre razmatranja visine kazni za prekršaje i privredne prestupe, koje usvojene zakonske izmene propisuju. A kazne jesu previsoke. Najviša u egzaktnom iznosu utvrđena kazna je čak 20 miliona dinara.
Poređenja radi, čitav iznos koji je Vlada Republike Srbije opredelila za sufinansiranje projekata u oblasti informisanja paketom interventnih mera za pomoć medijima u uslovima ekonomske krize od pre nešto više od mesec dana bio bi dovoljan da pokrije tek tri kazne izrečene u najvišem izmenama Zakona predviđenom iznosu.
ANEM izražava uverenje da ovakve izmene i dopune Zakona o javnom informisanju neće proći test usklađenosti sa Ustavom pred Ustavnim sudom Republike Srbije.
ANEM, čije je predstavnike Ministarstvo kulture pozvalo da učestvuju u radnoj grupi za izradu medijske strategije Srbije, ne vidi kako bilo kakva ozbiljna strategija može biti izrađena na ovakvom Zakonu o javnom informisanju.
ANEM će zato insistirati na što hitnijim izmenama neprihvatljivih rešenja u Zakonu o javnom informisanju, kako preko svojih predstavnika u radnoj grupi, tako i mimo nje.
ANEM, takođe, izražava protest i povodom usvajanja Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, koji je gotovo neprimetno usvojen, dok je sva pažnja javnosti bila usmerena na Zakon o javnom informisanju.
Ovaj Zakon predviđa da Republika, Pokrajina ili lokalne samouprave, mogu preneti osnivačka prava na postojećim državnim medijima na nacionalne savete, uz garancije nastavka njihovog budžetskog finasiranja. Na ovaj način kreira se novi osnov za izbegavanje privatizacije javnih medija, obavezne po Zakonu o javnom informisanju i Zakonu o radio-difuziji.
ANEM još jednom ukazuje da se ostvarivanje prava na informisanje na manjinskim jezicima veštački dovodi u vezu sa pitanjem vlasništva nad medijima.
Teza da se jedino kroz državnu ili paradržavnu svojinu nad medijima obezbeđuje očuvanje dostignutog nivoa manjinskih prava, koja se potura još od usvajanja Zakona o lokalnoj samoupravi krajem 2007. godine i posledičnog zaustavljanja procesa privatizacije medija, rezultat je težnji centara političkih moći da istovremeno očuvaju i mehanizme kontrole nad uređivačkom politikom i neposredno budžetsko finansiranje medija nad čijom uređivačkom politikom se mehanizmi kontrole zadržavaju.
ANEM će nastaviti da insistira na privatizaciji medija u državnoj svojini, kako onih na srpskom jeziku, tako i manjinskih, kao i na obezbeđivanju nediskriminatornih mehanizama državne podrške medijima na manjinskim jezicima, na način koji neće dirati u njihovu nezavisnost i njihovu autonomnost.
ANEM će, takođe, insistirati i na izmenama svih zakona koji sprečavaju završetak procesa privatizacije, neophodnog za uspostavljanje funkcionalnog medijskog tržišta i za ekonomsku stabilnost i nezavisnost medija.
NUNS: Bez zloupotrebe medijske reforme
Najava ministra za ljudska i manjinska prava o izmenama medijskog zakonodavstva pokazuje da vlast nema nameru da na zakonit način okonča proces privatizacije medija.
NUNS je, kako se navodi u saopštenju, upozoravao Vladu i Skupštinu Srbije da će izglasavanjem Zakona o savetima nacionalnih manjina dodatno komplikovati ovaj proces i dovesti u neravnopravan položaj medijska preduzeća koja još nisu privatizovana.
Odredba da Republika, pokrajina i lokalna samouprava kao osnivači glasila "mogu u sporazumu sa nacionalnim savetom u celini ili delimično preneti osnivačka prava na nacionalni savet" proizvodi niz izuzetaka i otvara novi problem - vlasništva i finansiranja tih medija.
Izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju, usvojenim u istom danu kada i Zakon o savetima nacionalih manjina, predviđeno je da "osnivač javnog glasila ne može preneti niti na drugi način raspolagati pravom na javno glasilo ili pravom na izdavanje javnog glasila", naveo je NUNS.
Ne sporeći obavezu države da poštuje dostignute standarde u zaštiti prava manjina, NUNS je podsetio da Zakon o javnom informisanju ne dozvoljava državi da ima medije, izuzev javnog servisa i agencije.
NUNS, takođe, podseća da su nadležni ministri u više navrata javno obećavali da će menjati Zakon o glavnom gradu i Zakon o lokalnoj samoupravi kojima je, suprotno medijskom zakonodavstvu, ozakonjeno vlasništvo države nad medijima.
NUNS je upozorio vlast da najavljenu medijsku reformu ne sme da zloupotrebljava kako bi obezbeđivala bilo kakve političke koncesije.
.jpg)
