Izvor: B92, 04.Avg.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Oluja" - trinaest godina kasnije
Beograd, Zagreb, Banjaluka -- Danas se obeležava 13-godišnjica hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja", koja je dovela do egzodusa više od 200.000 Srba.
U Zagrebu se tim povodom proslavlja Dan pobede, dok se u Banjaluci i Beogradu održava pomen za poginule. U crkvi Svetog Marka u Beogradu Udruženje porodica nestalih i poginulih u Krajini i Hrvatskoj održalo je parastos nastradalima. Paljenjem sveća ispred hrama Hrista spasitelja u Banjaluci sinoć je počela dvodnevna manifestacija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << povodom obeležavanja 13-godišnjice "Oluje".
U crkvi Svetog Marka, a nakon parastosa, nekoliko desetina građana protestvovalo je šetajući ulicama Beograda.
Parastos su služili episkop mileševski Filaret i Atanasije hvostanski. U besedi tokom parastosa episkop Atanasije je optužio Hrvatsku državu da nije obezbedila uslove za povratak prognanih lica.
On je dodao da "naročito zabrinjava što se nije čula reč kajanja 13 godina unazad" za zločine počinjene u Oluji, podsetivši da se predsednik Srbije Boris Tadić izvinio Hrvatskoj.
Udruženja porodica nestalih nakon parastosa (Tanjug)
Parastosu su prisutvovali potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić, potpredsednik Skupštine Srbije Božidar Delić, predsednik Skupštine Beograda Branislav Belić i princ Aleksandar Karađorđević sa suprugom Katarinom.
Okupljeni su izrazili da će i Srbija i Hrvatska konačno početi da rešavaju problem prognanih i nestalih.
"Najviše što očekujemo od Vladinih zvaničnika je da u susretima sa Vladom Hrvatske potenciraju pitanje nestalih", kaže predsednik Udruzenja nestalih iz Krajine Čedomir Marić.
"Sve ono što je dogovoreno sa Hrvatskom nije ispoštovano. Mi stalno ističemo te sporazume i dogovore još od 1996, pa Bečki sporazum o sukcesiji, pa Sarejevska deklaracija, koji su predviđali da ova problematika stavi se na dnevni red, ali Hrvatska to nije ispoštovala i moram reći da se oni koju su izbegli, još nalaze na samom početku, kao da se ništa nije desilo", kaže generalni sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir.
Nakon parastosa nekoliko desetina okupljenih krenuo je u protesnu šetnju do ambasada Hrvatske i Sjedinjenih Američkih Država, a nakon toga, šetnja je nastavljena do Vlade Srbije i zgrade Predsedništva.
Prilikom obraćanja nekoliko govornika moglo se čuti da je Hrvatska takozvana država, kao i da neki i dalje smatraju da su delovi Hrvatske okupirane srpske teritorije.
Protestnu povorku, koju je, prema informacijama Ministarstva unutrašnjih poslova, najavila Srpska radikalna stranka, obezbeđivale su policijske snage opremljene za razbijanje demonstracija.
Okupljeni su nosili bedževe "Ne EU!", majice sa natpisom "Republika Srpska Krajina", crne zastave sa natpisom "S verom u Boga", slike haškog pritvorenika Radovana Karadžića i uzvikivali pogrde na račun predsednika Srbije Borisa Tadića.
Banjaluka: Sećanje na žrtve
U Banjaluci je danas nastavljeno obeležavanje 13-godišnjice egzodusa Srba iz nekadašnje Republike Srpske Krajine tokom akcije "Oluja", koju je sprovela hrvatska vojska.
Delegacija Vlade Republike Srpske i boračkih organizacija položiće na banjalučkom gradskom groblju vence i cveće na spomenik žrtvama otadžbinskog rata, a posle toga će se u Kolu srpskih sestara održati daća za nastradale.
Godišnjica progona Srba iz nekadašnje RSK biće obeležena i u mestu Svodna kod Novog Grada i u Bravsku kod Bosanskog Petrovca, gde je hrvatska avijacija bombardovala kolonu srpskih izbeglica.
Obeležavanje godišnjice progona Srba tokom "Oluje" zajednički organizuju Odbor Vlade Republike Srpske za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova i Dokumentaciono-informacioni centar "Veritas".
Hrvatska: Dan pobede
Oslobađanje, odnosno pad Republike Srpske Krajine, u Hrvatskoj se proslavlja kao državni praznik - Dan pobede i domovinske zahvalnosti za akciju "Oluja", kojom su pod hrvatsku upravu vraćeni poslednji delovi teritorije koje su držali pripadnici srpskih vojnih jedinica.
Od 2000. godine taj dan se obeležava i kao Dan oružanih snaga Hrvatske. Hrvatski zvaničnici položili su, povodom Dana pobede i domovinske zahvalnosti, vence na zagrebačko groblje Mirogoj.
Delegacije hrvatske vlade i Sabora, Ministarstva porodice, branitelja i međugeneracijske solidarnosti s braniteljskim udruženjima, oružanih snaga, policije i Zagreba položile su vence kod spomenika Glas hrvatske žrtve - Zid bola, kod Središnjeg krsta, na grob prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana i na zajedničku grobnicu za neidentifikovane žrtve iz Domovinskog rata.
Delegacija hrvatskog predsednika položilo je vence kod Zida bola, na grobnicu narodnih heroja, kod Središnjeg krsta na Mirogoju i na zajedničku grobnicu za neidentifikovane žrtve iz Domovinskog rata.
Delegacija vladajuće Hrvatske demokratske zajednice vence je položila na Oltar domovine, kod Središnjeg krsta na Mirogoju i na grob Tuđmana.
U Kninskoj tvrđavi sutra će se okupiti državni vrh, ljubiće se zastave, intonirati himne i govoriti o danima ponosa i slave, javlja dopisnik B92 iz Zagreba.
Jeremić za otvaranje konzulata u Kninu
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić rekao je za B92 da će Srbija ove jeseni pokrenuti inicijativu da se otvori konzulat u Kninu. Otvaranje konzulata trebalo bi, prema njegovim rečima, da doprinese povratku izbeglica u Hrvatsku.
"Mi ćemo tražiti od Hrvatske otvaranje konzulata u Kninu. Jedan od prioriteta hrvatske vlade je, koliko ja razumem, povratak izbeglica. Velika većina, naravno, ne svi, ali jedan značajan broj izbeglica bi trebalo da se vrati upravo u Knin i u taj kraj oko Knina", kaže on.
"Mi želimo da pomognemo hrvatskoj vladi u sprovođenju tog njihovog prioriteta. Naravno, i za nas je prioritet da se izbeglice vrate, znači, to je jedan gest dobre volje, to je jedan gest partnerstva, ako hoćete, saradnje u smislu povratka ljudi na svoja ognjišta, kuća iz kojih su proterani", kaže Jeremić.
Mesić: Izvinio sam se
Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić izjavio je da bi predsednik Srbije Boris Tadić morao da ima u vidu da je pobuna Srba u Hrvatskoj bila inicirana iz Beograda i da bi morao da zna da se on, kao šef hrvatske države, izvinio za zločine pripadnika svog naroda.
Sanader: Srbija da reši svoje probleme
Hrvatski premijer Ivo Sanader izjavio je, komentarišući izjavu predsednika Srbije o akciji 'Oluja', da Srbija neće rešiti svoje probleme usmeravajući pažnju s tih problema na Hrvatsku, prenosi Hina.
"Srbija ima puno problema i želim im da svoje probleme reše, ali definitivno ih neće rešiti tako da usmeravaju pažnju s internih problema na Hrvatsku", izjavio je Sanader.
"On (Tadić) govori o tome da se neko treba izviniti za zločine i nečasna dela nakon 'Oluje'. Prvo ćemo proslaviti 'Oluju' i ne možemo na Dan pobede i domovinske zahvalnosti i velike hrvatske pobede govoriti o tome, već nakon 'Oluje'", kazao je Sanader.
"Kad predsednik Srbije Boris Tadić govori o 'Oluji', morao bi da vodi računa o tome da je pobuna Srba u Hrvatskoj bila inicirana iz Beograda, odakle su dolazili dobrovoljci i tenkovi okićeni cvećem, i o tome da je Hrvatskoj rat bio nametnut", izjavio je hrvatski predsednik reagujući na Tadićevu izjavu da srpski narod godišnjicu "Oluje" oplakuje kao dan velike tuge i nesreće i da od Hrvatske očekuje izvinjenje.
Mesić, koji boravi u poseti Mongoliji, rekao je da se izvinio svima kojima su pripadnici njegovog naroda naneli zlo, da je to kao predsednik Hrvatske morao da učini, i da je to i učinio.
Hrvatski mediji preneli su Tadićevu izjavu da je uputio izvinjenje svim narodima za zločine koje su počinili pripadnici njegovog naroda, ali da nije čuo reč izvinjenja predstavnika drugih država za zločine koji su učinjeni nad pripadnicima srpskog naroda.
"Dobro je poznato da sam uputio izvinjenje svim narodima za zločine koji su pripadali mom narodu. Nisam čuo reč izvinjenja predstavnika drugih država za zločine koji su učinjeni nad pripadnicima srpskog naroda", rekao je Tadić.
Šta je bio cilj "Oluje"
Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995, ofanzivom hrvatske vojske, policije i Hrvatskog vijeća obrane na području Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije. Dan kasnije, hrvatska vojska ušla je u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu.
Tačan broj poginulih u "Oluji" do danas nije utvrđen. Dokumentaciono-informacioni centar "Veritas" u svojoj evidenciji ima imena više od 1.900 poginulih i nestalih Srba, dok Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava tvrdi da je tokom te operacije poginulo oko 700 civila.
Kao ni ostali narodi bivše SFRJ, ni Hrvati neće ovu pobedu slaviti uvažavajući civilne žrtve onih koji nisu bili s njihove strane linije fronta.
Još nema potpune sistematizacije civilnih žrtava, kako sa srpske, tako i sa hrvatske strane, što omogućuje političarima da manipulišu brojevima.
Tadašnje hrvatske vlasti, osim oslobađanja teritorije zemlje, kao cilj su imale i nestanak Srba sa tog područja, o čemu se govorilo i u Hagu na suđenju Gotovini, Markaču i Čermaku.
Za proterivanje takozvane neželjene manjine korišćene su brojne metode, od dezinformisanja stanovništva Krajine, brojnih ubistava civila koji su ostali u svojim kućama, pa, čak moguće, i dogovora Zagreba i Beograda.
Organizacija Amnesti internešenal na svojim veb stranicama navodi mogućnost da je iseljavanju Srba kumovao i dogovor Miloševića i Tuđmana. Srpsko stanovništvo, navodi AI, nestalo je za samo četiri dana s područja na kojima je živelo nekoliko vekova, što je poduhvat koji bi, verovatno, bio neizvodljiv bez saradnje Zagreba i Beograda, a koji su zločini počinjeni za vreme i nakon "Oluje" trebalo samo da "cementiraju".
Promeni etničke slike tog područja trebalo je da doprinese i akcija naseljavanja više od 10.000 uglavnom bosanskih Hrvata u napuštene srpske kuće i stanove.
Nakon "Oluje" često je, možda i sistematski, sprovođeno nasilje nad povratnicima, očigledno sprovođeno u cilju zastrašivanja potencijalnih povratnika u te krajeve.
O tome svedoče i podaci Hrvatskog helsinškog odbora, koji govore o 24 srpska povratnika koji su ubijeni u dalmatiskom zaleđu od početka 1996. do 1999. godine.
FHP: Utvrditi činjenice
Fond za Humanitarno pravo (FHP) danas je izrazio očekivanje da će suđenje zapovednicima akcije "Oluja" Hrvatske vojske Anti Gotovini, Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku pred Haškim sudom utvrditi činjenice o počinjenim zločinima nad Srbima.
U saopštenju koje su pored FHP potpisali Beogradski centar za ljudska prava, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Centar za regionalizam, Inicijativa mladih za ljudska prava i Žene u crnom navodi se da su Gotovina, Markač i Čermak optuženi za progon, deportaciju, prisilno premeštanje, ubistva, nehumane postupke, pljačku i uništavanje imovine.
Neophodno je utvrditi činjenica o ratnim zločinima pre, tokom i posle Oluje, jer je to jedini način da se zadovolji pravda i obezbede garancije da se zločini ne ponove, kaže se u saopštenju.
Navodi se da je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije izbegle iz Hrvatske, pošto su ušli na teritoriju Srbije, upućivalo na Kosovo i u druge delove zemlje van Beograda, kao i da je policija tokom celog avgusta 1995. hapsila izbeglice na ulicama i u javnom prevozu i vraćala ih na teritoriju obuhvaćenu ratom.
Prema podacima organizacija i udruženja Srba iz Hrvatske, u toku i posle operacije "Oluja" stradalo je i nestalo najmanje 1.900 Srba, a prema podacima Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava, po završetku borbenih dejstava ubijeno je oko 700 srpskih civila.
Srpska udruženja iznose da je u okviru ukupnog broja žrtava više od 1.000 nestalih, od kojih su 700 civili.
Biserko: Instrumentalizacija Srba
Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko kritikovala je danas zvaničnike Beograda što "instrumentalizuju Srbe" i ponovo, kao i svake godine, zloupotrebljavaju hrvatsku akciju "Oluja" iz 1995. godine.
"Mislim da je zatezanje odnosa sa svim susedima, a pogotovo sa Hrvatskom, svakog 4. avgusta neproduktivno i protiv interesa Srba u Hrvatskoj", rekla je Biserko.
Zahtev predsednika Srbije Borisa Tadića za izvinjenje Hrvatske za zločine nad Srbima u "Oluji", Sonja Biserko je nazvala "licemerjem" koje je u "stalnoj cirkulaciji" na Balkanu proteklih godina.
Ona je ocenila da bi Hrvatska trebalo pre svega da se bavi svojim Srbima i da bi, u tom smislu, lideri Srba u Hrvatskoj trebalo da se što više okrenu svojoj matičnoj državi, jer u ovom momentu "Beograd kao matica svih Srba ide protiv njihovih interesa".
Sonja Biserko je kritikovala i stalno insistiranje direktora "Veritasa" Save Štrpca na planu "Z4" i navela da su njegove izjave protiv interesa Srba u Hrvatskoj, pogotovu onih koji su se vratili.
Prema njenim rečima, najviše Srba-povratnika otišlo je u mešovite sredine u Hrvatskoj, dok je Beograd svoj strateški cilj artikulisao tako da što više Srba iz Hrvatske zadrži u Vojvodini i drugim krajevima gde ih je smestio.
"Preko njih, (Beograd) svake godine ucenjuje Hrvatsku", rekla je Sonja Biserko.
Ona kaže da to ne znači da je Hrvatska bezgrešna, kao i da je sigurno da je "Oluja" rezultat nekog dogovora Beograda i Zagreba. Ona je kao neke od krivaca za akciju "Oluja" navela Dobricu Ćosića, Slobodana Miloševića i Radovana Karadžića.
