Izvor: Politika, 12.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Olako obećana brzina
Šta je pozadina jučerašnjeg susreta Agima Čekua i Olivera Ivanovića
ANALIZA VESTI
Prištinska "Koha ditore" javila je juče da će izaslanik UN za Kosovo Marti Ahtisari već 1. septembra "izaći sa prvim paketom predloga rešenja" za status Kosova, zato što su to zatražile neke "uticajne države" koje strahuju da Kosovo ne ostane u zapećku. Kosovski list iz toga izvlači zaključak da će i kriza na Bliskom istoku "indirektno uticati" na pitanje statusa pokrajine.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Posle još jedne neuspele runde razgovora u Beču (početkom ove nedelje na dnevnom je redu bio položaj manjina), albanski lideri udvostručili su napore da stvore utisak kako im je plan da integrišu Srbe u kosovske institucije. U tu svrhu se juče u Prištini premijer Kosova Agim Čeku sastao sa liderom Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliverom Ivanovićem. Zadovoljstvo susretom bilo je obostrano: Čeku je podvukao značaj razgovora sa "legitimnim predstavnicima" kosovskih Srba, dok je Ivanović dao izjavu u kojoj je naglasio da je sa Čekuom razgovarao o tome "kako da se sačuva preostala srpska zajednica".
Pod "legitimnim predstavnicima" kosovskih Srba Čeku pre svega podrazumeva one "koji žive na Kosovu i koji će tu ostati", ali se u njegovoj izjavi naslućuje još nešto: da u te legitimne predstavnike ne ubraja članove srpskog pregovaračkog tima sa kojim se nedavno sastao u Beču. To je deo pokušaja da se Srbi koji žive na Kosovu već u ovoj fazi pregovora izdvoje u zasebnu političku celinu, koja ima interese sasvim odvojene od interesa Srbije na Kosovu. Isto to, samo drugim sredstvima, pokušavaju i neke zapadne diplomate.
Naime, prvobitni plan pojedinih članica Kontakt grupe bio je da se pregovori o statusu Kosova svedu na pregovore o statusu Srba na Kosovu (kako je to londonski "Ekonomist" formulisao u decembru prošle godine). Nakon što se taj plan izjalovio, jer je Beograd pružio daleko žilaviji otpor brzoj nezavisnosti Kosova nego što se u Vašingtonu (i možda u Briselu) očekivalo, zapadne diplomate počele su da iza kulisa izražavaju žaljenje i brigu zbog toga što Beograd navodno ne brine o dobrobiti kosovskih Srba. Ta nebriga se, po njima, iskazuje na taj način što Beograd neće unapred da prekomanduje kosovske Srbe u etničku manjinu u drugoj državi. (Beograd tvrdi da Srbi nigde u Srbiji ne mogu biti etnička manjina, te da je Kosovo de jure i dalje u Srbiji.)
Oliver Ivanović je inače sve viđeniji gost u zapadnim diplomatskim predstavništvima u Beogradu, gde visoko cene njegovu kritiku srpskog pregovaračkog tima (u čiji sastav ovaj dugogodišnji predstavnik kosovskih Srba i funkcioner Socijaldemokratske partije Nebojše Čovića nije ušao). Ivanović je u utorak žestoko kritikovao odbijanje Srba sa Kosova da svoj status tretiraju kao manjinski. Ni Ivanović, međutim, ne smatra da Srbi mogu biti manjina "dokle god je formalno pravno Kosovo deo Srbije".
Čekuova briga za to da kosovski Srbi budu legitimno predstavljeni u pregovorima o statusu pokrajine verovatno nije ništa iskrenija od brige međunarodnih predstavnika koji se iza zatvorenih vrata i u anonimnim izjavama za zapadne medije zalažu za brzu nezavisnost Kosova. I jedni i drugi, međutim, namerno prenebregavaju činjenicu da Srbija ima legitimno pravo na Kosovo nezavisno od toga koliko je tačno pripadnika srpske zajednice uspelo da opstane u južnoj srpskoj pokrajini posle etničkog čišćenja 1999. i 2004. godine. Čak i da su svi Srbi izbegli sa Kosova, opet bi Srbija na pregovorima o statusu Kosmeta imala o čemu da pregovara sa onima pod čijom je upravom izvedeno etničko čišćenje. I obrnuto: čak i u teško zamislivom slučaju da Srbe na Kosovu niko ne proganja, da ih niko ne teroriše, da oni tamo žive sretno i bezbedno, opet bi Srbija na Kosovu po međunarodnim normama imala prava koja bi i Albanci i međunarodna zajednica morali da respektuju. Nije reč samo o ljudskim pravima, ma koliko da su ona važna. Ulog u ovoj igri su i suverenitet i integritet države Srbije. Ni jednog ni drugog nijedna država se ne bi tek tako odrekla.
Biljana Baković
[objavljeno: 12.08.2006.]
