Izvor: Blic, Tanjug, 11.Dec.2009, 09:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Okončana javna rasprava o Kosovu pred MSP
Međunarodni sud pravde u Hagu okončao je danas višednevnu javnu raspravu o proglašenju nezavisnosti Kosova, izlaganjima stavova Vijetnama i Venecuele, čiji su predstavnici ocenili da je proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa međunarodnim pravom i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN).
MSP je ostavio rok državama učesnicama u raspravi da do 22. decembra dostave pisane odgovore na tri pitanja koja su postavile sudije iz Maroka, Brazila i Siera >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Leonea, posle čega bi sud trebalo da prouči iznete argumente.
Prvo pitanje koje je postavio sudija Abdul G. Koroma iz Siera Leone glasi "kako principi medjunarodnog prava dozvoljavaju secesiju entiteta bez saglasnosti države", pošto su se tokom rasprave čuli brojni argumenti kojima je osporavano da medjunarodno pravo zabranjuje secesiju van konteksta dekolonizacije.
Brazilac Antonio Avgusto Kansado Trinidade i Marokanac Muhamed Benuna postavili su dva dugačka pitanja koja se odnose na objašnjenje konteksta i okolnosti koje su prethodile donošenju jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova.
Ne postoji rok u kojem bi Međunarodni sud pravde trebalo da donese mišljenje o proglašenju nezavisnosti Kosova.
Tokom današnje rasprave, zastupnica Vijetnama Ngujen Ti Hoang An je izjavila da je Rezolucija 1244 obavezujuća za sve članice UN i osnov za rešenje kosovskog problema.
Rezolucija 1244 potvrđuje suverenitet i teritorijalni integritet Savezne Republike Jugoslavije i Srbije i određuje da Kosovo može imati široku autonomiju, ali ne i status nezavisne države, rekla je Ngujen Ti Hoang An.
Ona je naglasila da Rezolucija 1244 predviđa da se rešenje konačnog statusa Kosova može postići isključivo pregovaračkim procesom, uz saglasnost obe strane, i da samo Savet bezbednosti UN može odrediti kada je taj proces
završen.
Povodom tvrdnji da je narod Kosova imao pravo na samoopredeljenje, pa time i proglašenje nezavisnosti, Ngujen Ti Hoang An je ocenila da taj princip nije dominantan u odnosu na osnove međunarodnog prava - očuvanje
suvereniteta i teritorijalnog integriteta jedne zemlje.
Predstavnik Venecuele Alehandro Fleming je rekao da se pravo naroda na samoopredeljenje odnosi isključivo na kolonije, a da Kosovo nikada nije bilo kolonija, niti nezavisna država.
Albansko stanovništvo Kosova uživa sva manjinska prava u okviru Srbije i ne postoji osnov za proglašenje nezavisnosti, ocenio je Fleming.
On je izjavio da osnov za proglašenje nezavisnosti ne može biti ocena bivšeg specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija da su iscrpljene mogućnosti da se pregovorima dođe do rešenja konačnog statusa Kosova i preporuka da Kosovo, radi jačanja stabilnosti u regionu, treba da postane nezavisno.
Kako je moguće da nestabilnost mogu izazvati pregovori, ali ne i odluka jedne strane koja je nezadovoljna tokom pregovora, upitao je Fleming.
Prema njegovim rečima, Rezolucija 1244 poziva na postizanje političkog rešenja i isključuje mogućnost otcepljenja Kosova, jer bi time bio narušen suverenitet i teritorijalni integritet Srbije.
Tokom devet dana rasprave pred Međunarodnim sudom pravde, mišljenje je iznelo 29 delegacija.
Ocenu da je proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa međunarodnim pravom iznele su, pored Srbije, Kina, Rusija, Španija, Rumunija, Kipar, Argentina, Brazil, Vijetnam, Bolivija, Venecuela, Azerbejdžan i Belorusija.
Suprotan stav su, uz kosovske predstavnike, imale SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Holandija, Austrija, Norveška, Danska, Finska, Bugarska, Hrvatska, Albanija, Jordan i Saudijska Arabija.
Predstavnik Burundija je ocenio da će Kosovo nastaviti da postoji kao entitet, bez obzira na odluku Međunarodnog suda pravde.
