Izvor: Blic, 27.Feb.2011, 01:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ojačale su samo stranke koje su promenile lidere

Stranke u Srbiji 20 godina nakon uvođenja višepartijskog sistema i dalje funkcionišu kao privatno vlasništvo lidera. Na partijskom vrhu smene su nezamislive, osim ukoliko se silom prilika ne dogode, na stranačkim izborima predsednici nemaju protivkandidate, a zemlju već dvadeset godina vode jedni te isti kadrovi čija su dostignuća beznačajna. To u jednoj partijskoj državi kakva je Srbija, u kojoj su stranke “bog i batina”, znači da su demokratske reforme, tranzicija i iskorenjivanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << korupcije, malverzacija ili bogaćenja na teret građana nezamisliva dostignuća.

U ovom trenutku u Evropi ne postoji nijedna država osim Srbije u kojoj su na vrhu četiri parlamentarne stranke poslednjih 20 godina, odnosno od samog osnivanja, isti ljudi. Takav je slučaj sa Srpskom radikalnom strankom, Demokratskom strankom Srbije, Srpskim pokretom obnove i Ligom socijaldemokrata Vojvodine. Iako se ove partije u stagnaciji, odnosno iako je njihov uticaj na političkoj sceni Srbije poslednjih godina sveden ispod minimuma, promene na vrhu, koje bi značile i promenu celokupne politike stranke, ostaju stvar o kojoj se čak ni ne govori. A upravo su promene na vrahu stranke, čak i onda kada su bile iznuđene, po pravilu dovodile do jačanja stranke. Takav slučaj, u kome je smena došla zbog neslaganja politikom lidera, mogao bi biti svrgavanje Miroljuba Labusa i postavljanje Mlađana Dinkića na čelo G17, a donekle i smena Dragoljuba Mićunovića sa čela DS koje tada preuzeo Zoran Đinđić. Ove smene na vrhu važnih stranaka donele su promene kako u stanačkom vladanju i programu, tako i u njihovoj popularnosti, a naposletku i u državnoj politici. Danas, kada na stranačkim izborima nema protivkandidata za predsedničko mesto, takvi zaokreti u politici ostaju samo deo prošlosti.

- Problem sa našim strankama je što su jako centralizovane, što je sva moć u rukama rukovodstva, a sve politike se osmišljavaju u vrhu stranke. U takvoj situaciji teško nastaju novi lideri. I sami lideri nemaju motivaciju da promovišu jake ljude koji će jednog dana ugroziti njihovu lidersku poziciju, a u nedemokratskoj, centralizovanoj organizaciji izbor rukovodstva je najčešće u rukama postojećeg malog broja stranačkih vođa - kaže politikolog Ana Stojiljkovića sa Fakulteta političkih nauka. Upravo kada je donošenje svih odluka, pa i onih državotvornih, u rukama tako malog broja ljudi, postojanje korupcije, nedozvoljenih sprega sa kriminalom ili krupnim kapitalom, sasvim su izvesne poluge vlasti koju oni sprovode. Svaki od lidera, čija je reč u stranci prva i poslednja, ima svoje lične interese, finansijere i osnivače, čijom dobrobiti mora da se bavi pre nego građanskom. Vladimir Goati, stručnjak za politički sistem, podseća da su stranke u kojima nije došlo do smene lidera već dve decenije, poput SRS, DSS ili SPO, za to vreme izgubile 30 go 40 što predsedničkih, što parlamentarnih, što saveznih izbora.

- Lideri stranaka u Srbiji ponašaju se kao faraoni, imperatori i poglavice i grčevito se bore da nikada ne odstupe sa čela stranke, čak ni onda kada ta stranka doživljava uzastopne poraze. Tu se ne može govoriti o demokratskim liderima, već o oligarhijskim tendencijama u strankama Srbije - kaže Goati.

On ističe da u normalnim zemljama, gde se vlada demokratski, unutar samih stranaka postoje dve protiv teže, dve frakcije koje imaju gotovo podjednaku moć - stranačko rukovodstvo i poslanički klub u parlamentu. Oni čine kontrolne mehanizme jedni drugima. Međutim, kako je Srbiji sa blanko ostavkama poslanika i posrednim izbornim sistemom parlament sveden na skupinu zamenljivih stranačkih poverenika i megafona, poslanički klub ne predstavlja nikakvu protivtežu rukovodstvu stranke.

Vesna Pešić, poslanica i predsednica političkog saveta LDP, objašnjava da je partijska država i sistem vladanja koje su stranke posle 1990. godine učvrstile u Srbiji dovele do toga da nigde u društvu, pa ni u partijama nema demokratije.

- Vlada se iza paravana i ne zna se ko je čiji glumac. Povrh svega, narod nema od čega da živi, a kako je narodu tako je i nižim krugovima stranaka. A kada zavisite od stranke, ne smete da dignete glas ni protiv čega, a ponajmanje loše politike ili samovolje lidera i njegovih formalnih i neformalnih saradnika - zaključuje Pešićeva.

LIDERI BEZ PROTIVKANDIDATA

Vojislav Šešelj (SRS)

Na čelu stranke je od osnivanja 1991, a i danas, dok troši osmu godinu u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala - odande rukovodi strankom, donosi sve odluke i telefonskim putem učestvuje u sednicama.

Vojislav Koštunica (DSS)

Vojislav Koš­tunica, osnivač DSS, vodi stranku od osnivanja 1992. godine. Nje­­gova pozicija je, kao i u svim ostalim slučajevima, neprikosnovena, iako se DSS jedva održava u političkom životu.

Vuk Drašković (SPO)

Od osnivanja 1990. godine stranku vodi Vuk Draš­ković, koji je simbol i "vlasnik” stranke. U stranci, ako je suditi prema upornom izboru Draškovića za lidera, nema kadrova zainteresovanih za predsedničko mesto.

Nenad Čanak (LSV)

Predsednik i jedan od os­­­nivača stranke od 1990. godine. Ne­kada je Čankova moć na političkoj sceni Srbije bila daleko veća nego danas kada je stranaka samo mali deo vladajuće koalicije.

Nastavak na Blic...