Izvor: Politika, 21.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oficir VBA odveo Mladića do jataka
Ime oficira koji je pomogao haškom beguncu da napusti objekat na Povlenu poznato istražnim organima, ali ga nema na optužnici
U povezivanju Ratka Mladića sa jatacima protiv kojih je podignuta optužnica zbog pomaganja u skrivanju najpoznatijeg haškog begunca učestvovao je i visoki oficir vojne službe bezbednosti, saznaje "Politika".
Ipak, ime ovog oficira ne nalazi se na spisku od deset optuženih jataka, iako je, kako tvrdi izvor "Politike" iz bezbednosnih struktura, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vojnobezbednosna agencija njegov identitet saopštila istražnim organima.
Prema tvrdnjama našeg izvora, pomenuti oficir VBA je u proleće 2002. godine izveo Mladića iz vojnog objekta na Povlenu i odveo ga na nepoznato mesto.
Kako saznajemo, ovaj oficir je prošle godine premešten iz službe, a potom i penzionisan u činu potpukovnika. Za sada nema pouzdanih informacija da li je u međuvremenu saslušan i da li je otkrio ono što zna.
Naš izvor iz bezbednosnih struktura navodi dva moguća razloga za činjenicu da tog oficira nema na optužnici. "Moguće je da je on saslušan i da je dao korisne informacije za otkrivanje ostalih jataka i Mladićevog kretanja, pa je tužilac odustao od gonjenja. Drugi razlog moglo bi da bude to da je taj oficir Mladića iz objekta na Povlenu izveo po nečijem naređenju i da bi, u slučaju da bude optužen, mogao da otkrije i neke 'krupnije ribe', koje sada možda i ne znaju gde je Mladić, ali bi takođe mogle da odgovaraju za pomaganje u bekstvu ili makar za nesavesno obavljanje svoje dužnosti. Možda su neki od njih i sada u vlasti", objašnjava naš izvor.
Imajući u vidu ovaj drugi razlog, zanimljivo je da se u optužnici protiv Mladićevih jataka ne pominje period od 10. aprila do 1. juna 2002. godine kada je Zakon o saradnji s Haškim tribunalom već stupio na snagu, pa ostaje nepoznato ko je i gde Mladića skrivao u tom periodu, kao i ko je sve znao za to, a nije ništa preduzimao, iako je po službenoj dužnosti bio obavezan makar da prijavi haškog begunca.
Podsetimo, "Politika" je još u februaru pisala, pozivajući se na izvore iz vojnih bezbednosnih struktura, da je posle usvajanja zakona o saradnji s Haškim tribunalom, tadašnji načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković poslao dva generala vojske da Mladiću prenesu poruku da napusti objekat na Povlenu.
Ubrzo posle tog upozorenja, Mladić to i čini, a u tome mu, kako tvrdi naš izvor, pomaže upravo oficir VBA.
U optužnici protiv Mladićevih jataka navodi se samo da je prvooptuženi penzionisani pukovnik Vojske Republike Srpske Jovan Đogo, 1. juna 2002. godine Ratka Mladića kolima odvezao do kasarne Gardijske brigade Vojske Jugoslavije, a potom ga prebacio u drugi automobil, koji je, prema optužnici, bio u vlasništvu Vojske Jugoslavije.
U optužnici se, međutim, ne navodi lokacija na kojoj je Đogo preuzeo Mladića, pa je nejasno da li je pomenuti oficir Vojnobezbednosne agencije izveo bivšeg komandanta VRS iz objekta na Povlenu i odmah ga povezao sa Đogom, ili ga je prethodno smestio na neku drugu lokaciju.
Drugi izvor iz bezbednosnih struktura, upućen u istragu, kaže za "Politiku" da su oficir VBA i Đogo zajedno preuzeli Mladića iz objekta na Povlenu i dovezli ga do parkinga za civilna vozila ispred kasarne Gardijske brigade u Topčideru, gde su promenili vozilo. Naš izvor tvrdi da Mladić tom prilikom nije ulazio u krug kasarne.
Možda nije bez značaja ni to što je sve obavljeno baš na ovom mestu, ako se ima u vidu da je komandant Gardijske brigade u to vreme bio pukovnik Radomir Ćosić, čovek koga je bivši šef Službe državne bezbednosti Goran Petrović označio kao jednog od najodgovornijih za ometanje hapšenja Slobodana Miloševića u proleće 2001. godine.
Za sada nema podataka da li je Ćosić znao za transfer Mladića iz jednog u drugo vozilo, koji se odigrao ispred kasarne u kojoj je radio.
Međutim, o akciji prebacivanja najtraženijeg haškog begunca iz vojnog objekta na Povlenu bio je obavešten i tadašnji vrh vojne službe bezbednosti, na čijem se čelu tada nalazio general Aco Tomić, tvrdi naš izvor iz bezbednosnih struktura. I drugi izvor iz VBA tvrdi da je i sam Tomić, imajući u vidu funkciju na kojoj je bio, morao da zna za to.
Međutim, Tomić u razgovoru za "Politiku" nije želeo da govori o toj temi. "Nemojte o tome. Time nećemo pomoći ni istrazi, ni sprovođenju ovog akcionog plana", rekao je Tomić.
Podsetimo, u saopštenju Vrhovnog saveta odbrane iz februara ove godine navodi se da je Vojnobezbednosna agencija "neosporno utvrdila da je haški begunac Ratko Mladić povremeno boravio u vojnim objektima do 1. juna 2002. godine". To je praktično bila potvrda da je u periodu od 10. aprila (kada je usvojen Zakon o saradnji s tribunalom) do 1. juna 2002. vojna služba bezbednosti imala informacije o Mladićevom kretanju.
Na pitanje da li je to tačno, tadašnji šef ove službe Aco Tomić kratko nam je odgovorio da nema razloga da sumnja u rezultate istrage svojih bivših kolega, ali nije želeo da precizira da li je on lično u to vreme znao da je Mladić boravio u vojnim objektima. Upitan da li ga je tim povodom neko iz VBA ili BIA pozvao na razgovor, Tomić je ponovo izbegao odgovor, konstatujući samo da na takve razgovore pozivaju istražni organi.
Milorad Vesić
--------------------------------------------------------------------------
SPORNO POMINJANJE RATKA MLADIĆA U OPTUŽNICI PROTIV JATAKA
Svedok ili okrivljeni
U optužnici koju je Drugo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu podiglo protiv osoba koje su pomagale u skrivanju Ratka Mladića, odbegli general pominje se u svojstvu okrivljenog, iako protiv njega nije vođen istražni, niti bilo koji drugi postupak. Dok neki od branilaca okrivljenih smatraju da je ovako nešto pravno nedopustivo, drugi potez tužioca pravdaju činjenicom da je Mladić okrivljen pred Haškim tribunalom i da je zbog toga u pomenutoj optužnici tako i označen.
– Ovakav potez tužioca je pravno nedopustiv. Ratko Mladić u ovom predmetu nema nikakvo svojstvo. Tokom dokaznog postupka on bi, eventualno, mogao da bude saslušan u svojstvu svedoka. Međutim, tužilac ga u optužnici nije ni naveo kao svedoka. Okrivljeno je onih deset ljudi protiv kojih je podignuta optužnica, ali ne i Mladić. Možda ga tužilac u svojoj glavi vidi kao okrivljenog, ali to nema nikakve veze sa optužnicom. Delo koje se okrivljenima stavlja na teret, pomoć učiniocu posle izvršenog dela, nije krivično sa obzirom na to da u optužnici nije navedeno šta je konkretno uradio Ratko Mladić. Protiv njega možda postoji optužnica Haškog tribunala, ali niko nije kriv dok se ne dokaže suprotno – objasnio je za "Politiku" advokat Krsto Bobot, branilac optuženog Saše Badnjara.
Za razliku od kolege Bobota, branilac prvookrivljenog Jovana Đoga, advokat Đorđe Kalanj smatra da je pominjanje Ratka Mladića u svojstvu okrivljenog ispravno. On kaže da domaće tužilaštvo "preuzima" optužnicu Haškog tribunala i da se zato Mladić u optužnici navodi kao okrivljeni.
Podsetimo, Međunarodni sud u Hagu tereti Ratka Mladića za 15 krivičnih dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava, i to krivična dela genocida, saučesništva u genocidu, ratnih zločina protiv civilnog stanovništva i kršenje zakona i običaja ratovanja.
M. D.
[objavljeno: 21.07.2006.]
