Izvor: Politika, 02.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odugovlačenje, ali po zakonu
Pravna praznina u zakonima o lokalnoj samoupravi i lokalnim izborima stvorila prostor za različite ocene kada sednica skupštine grada treba da bude održana
Odmah pošto je predsednik Skupštine Beograda i v.d. gradonačelnika Zoran Alimpić zakazao konstitutivnu sednicu novog saziva gradskog parlamenta za 14. jul, portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović je rekao da je time prekršen zakon, jer bi ta sednica trebalo da se održi do 6. juna. Međutim, Mladenović, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali ni bilo ko drugi iz stranaka koje su postigle dogovor o vlasti u Beogradu više ne govore da je Alimpićeva odluka nezakonita, mada i te kako prigovaraju zbog njegove, kako su naveli, samovolje i opstrukcije izborne volje Beograđana. Čini se da su u međuvremenu malo pažljivije pročitali zakone i utvrdili da se Alimpiću ipak ne može jednostavno zameriti da se nije držao zakonskih rokova. Pravne odredbe koje se odnose na postizborna pravila za lokalne samouprave takve su da predsedniku skupštine grada iz prethodnog saziva dozvoljavaju – odugovlačenje.
Zabunu je unela rečenica iz člana 56. Zakona o lokalnim izborima, u kojoj se navodi da „konstitutivnu sednicu skupštine saziva predsednik skupštine iz prethodnog saziva u roku od 15 dana od dana objavljivanja rezultata izbora”. U kombinaciji sa članom 87. Zakona o lokalnoj samoupravi, u kome se kaže da „"ako se posle sprovedenih izbora ne konstituiše skupština u skladu sa ovim zakonom u roku od dva meseca od objavljivanja rezultata izbora, vlada imenuje privremeni organ "”, stvoren je prostor za različito tumačenje zakona, a u skladu sa sopstvenim političkim interesima.
Zbog toga je Alimpić sebi dao slobodu da sednicu Skupštine grada zakaže za 14. jul (rezultati izbora su objavljeni 22. maja, pa je 23. jul dan kada ističe dvomesečni rok) i zbog toga je Mladenović rekao da je 6. jun krajnji rok za održavanje sednice.
Očigledno je problem u tumačenju šta znači „sazivanje” sednice skupštine. Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu, ističe da to nikako ne znači „održavanje” nego „zakazivanje” sednice. I to se, po njegovim rečima, uvek tako tumači u pravnoj praksi.
– A da je to tako i ovde, dokazuje stav 4 člana 56. zakona o lokalnim izborima, u kome piše sledeće: „konstitutivnom sednicom predsedava najstariji odbornik, koji je ovlašćen i da sazove konstitutivnu sednicu ako to u zakonskom roku ne učini predsednik skupštine iz prethodnog saziva”. Prema tome, ako predsednikskupštine iz prethodnog saziva iz nekog razloga ne bi „zakazao”sednicu skupštine, onda bi to mogao da uradi najstariji odbornik iz tog novog skupštinskog saziva. Dakle, sazivanje je zakazivanje sednice – ističe Ivošević.
Održavanje sednice, kako dodaje, vezano je za konstituisanje skupštine, jer ako neko zakaže sednicu to još ne znači da će doći do konstituisanja skupštine. Jer, sednica može da bude odložena, recimo, zato što nema kvoruma, ili zato što predsednik nije dobio dovoljnu većinu, ili zato što nije postavljen sekretar – a bez toga nema konstituisanja, to piše u članu 28. Zakona o lokalnoj samoupravi.
– Zato, ako pravimo razliku između sazivanja i održavanja sednice, onda možemo doći do zaključka da je i zakazivanje i održavanje sednice određeno u vreme koje zakon postavlja. Zakazivanje je usledilo vrlo brzo, dokdan održavanja nije bliži početku, nego je bliži kraju tih zakonskih okvira, ali se nalazi unutar njih. Zato smatram da raniji predsednik skupštine grada nije povredio zakon time što je konstitutivnu sednicu zakazao za 14. jul. Naravno, kada se govori o politici, a ja o tome ne volim da govorim, mogu se stavljati određene zamerke – zašto je toliko dugo čekao – kaže Ivošević, navodeći da je, po njegovom mišljenju, Alimpić dao „razumno objašnjenje”za to.
Ovde je možda korisno navesti zapažanje jednog od čitalaca „Politike”, koji je pod imenom „Aleksa” 30. maja ostavio sledeći komentar na našem internet sajtu: „Alimpić je prekršio zakon. Datum kada je zakazao sednicu ne omogućava da se skupština grada konstituiše u zakonom utvrđenom roku. Naime protiv odluke donete u vezi sa potvrđivanjem mandata odbornika može se izjaviti žalba nadležnom okružnom sudu u roku od 48 časova od dana donošenja odluke. (član 56.) Pa onda dok sud odluči, pa žalba na odluku, pa subota i nedelja pa ovo i ono, taman da prođe rok za konstituisanje. Tih osam dana koje je Alimpić ostavio nisu dovoljni da se sprovedu svi pravni lekovi. Jasno je da DS želi da opstruiše konstituisanje skupštine i da izazove nove izbore”.
Ovo je samo deo njegovog komentara, koji se završava rečima da „predsednik skupštine iz prethodnog saziva, mora odrediti datum održavanja sednice, tako da konstituisanje skupštine bude moguće u roku od dva meseca”.
Problem koji je nastao u Beogradu, prema oceni Zorana Balinovca, direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, posledica je postojanja pravne praznine, budući da u zakonima o lokalnoj samoupravi i o lokalnim izborima nije određen rok u kome se održava konstitutivna sednica skupštine grada. A pravne praznine u ovomslučaju popunjavaju se pravnom analogijom, o kojoj Balinovac piše u autorskom tekstu koji je danas objavljen na našoj strani „Pogledi”.
Na pitanje da li bi trebalo da su ovi zakoni precizniji (jer ovako kako su napisani, postoji teoretska mogućnost da neko ko želi da izbegne konstituisanje skupštinezakaže sednicu u minut do ponoći poslednjeg dana roka od dva meseca), Zoran Ivošević navodi da „ne bi ništa škodilo kada bi ti zakoni bili potpuniji i precizniji”.
– Ali moram da kažem, ne postoji zakon koji bi bio inventivniji od života. Ma kako da je dobar zakon, život je uvek inventivniji od njega i uvek ga na neki način iznenadi. Ako ne u ovoj situaciji, onda u nekoj drugoj. Zato i postoji zanimanje pravnik – da je tako kako vi kažete, da je sve napisano u zakonu, onda naša profesija ne bi ni bila potrebna – ističe Ivošević.
Ipak, da iznenađenja poput ovog u Beogradu mogu da se izbegnu preciznim formulacijama u pravnim propisima svedoči i primer člana 101. Ustava Srbije koji se odnosi na konstituisanje republičkog parlamenta. U njemu je već preciznije navedeno da prvu sednicu Narodne skupštine „zakazuje predsednik Narodne skupštine iz prethodnog saziva tako da se sednica održi najkasnije 30 dana od proglašenja konačnih rezultata izbora”.
S obzirom na to kakav je problem nastao u prestonici, treba podsetiti pod kojim uslovima su doneti zakoni koji regulišu pitanja lokalne samouprave. Pored dva pomenuta, o lokalnoj samoupravi i lokalnim izborima, u isto vreme doneti su i Zakon o Beogradu i Zakon o teritorijalnoj organizaciji – i to 29. decembra prošle godine. Bilo je to, dakle, dva dana pre isteka roka za raspisivanje lokalnih izbora i izbora za Skupštinu Vojvodine, predviđenog Ustavnim zakonom (donetim u novembru 2006. godine). Ova četiri zakona su bila uslov za raspisivanje lokalnih i pokrajinskih izbora, a prema nezvaničnim informacijama, usvojeni su na telefonskoj sednici Vlade Srbije. Prema istom izvoru, Republički sekretarijat za zakonodavstvo, koji bi trebalo da „aminuje” sve zakonske akte pre nego što ih vlada utvrdi i pošalje Skupštini Srbije, ovog puta je „preskočen”.
Direktor ovog sekretarijata Zoran Balinovac nije želeo da komentariše ove navode, ističući samo da je sve moralo da se odvija munjevitom brzinom.
On je u izjavi za „Politiku” ocenio da je ta brzina i izazvala propuste u zakonima i pravne praznine u njima, dodajući da ne veruje da je kod ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji je pripremio zakone za vladu, namerno stvorio pravnu zavrzlamu da bi izazvao nedoumice u javnosti.
Eventualni propusti u primeni Poslovnika vlade, prema njegovim rečima, ne utiču na ustavnost ovih zakona.
Sa resornim ministrom Milanom Markovićem juče nismo uspeli da razgovaramo.
---------------------------------------------
Alimpić kao Nataša Mićić
Sličan problem nastao zbog mogućnosti različitog tumačenja Ustava i zakona imali smo i 2003. godine kada je predsednica Skupštine Srbije i v. d. predsednika Srbije Nataša Mićić odložila zakazivanje predsedničkih izbora.
Polemika u javnosti nastala je zbog različitog tumačenja krajnjeg roka za raspisivanje izbora. Početkom februara 2003. godine Nataša Mićić je rekla da je 6. februar, na osnovu Zakona o izboru predsednika Republike, krajnji rok za saopštavanje te odluke.
DSS i Cesid, kako je naveo Radio B92, tvrdili su da je Nataša Mićić dužna da 6. februara saopšti tačan datum održavanja predsedničkih izbora, a ne samo odluku kada će ih raspisati. DSS je smatrao i da se neodređivanjem datuma izbora krši postojeći Ustav Srbije. Vladajuća koalicija DOS–Reforme Srbije, nije delila takvo mišljenje. Šef te poslaničke grupe u republičkom parlamentu Čedomir Jovanović smatrao je da eventualna odluka Nataše Mićić da tog dana ne saopšti datum održavanja predsedničkih izbora ne predstavlja kršenje Ustava i dodaje da izborima treba da prethodi donošenje novog Ustava Srbije.
„U ovom trenutku ne postoji ona vrsta političke spremnosti koja bi garantovala uspeh predsedničkih izbora u postojećim okolnostima. Mi stoga mislimo da, s obzirom na to da zakon tako nešto dopušta, neizostavno treba vezati izbore za predsednika republike za izradu novog ustava i potom redefiniciju institucije predsednika, što mislim da će biti jedini kvalitetan izlaz iz problema sa kojima se sada suočavamo”, rekao je tada Jovanović.
A profesor Pravnog fakulteta Stevan Lilić u izjavi za Radio B 92 kazao je da je, zbog jezičkih formulacija u Ustavu i važećim zakonima, predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić dužna da saopšti samo odluku o tome da li će ili ne raspisati izbore: „Reč je o tome da je predsednica Skupštine dužna da u ovom roku donese odluku o raspisivanju izbora. U jednom užem gramatičkom, tekstualnom tumačenju, to se može razumeti u smislu da se treba doneti odluka, bez obzira na to da li je pozitivna ili negativna. Međutim, u ovakvoj situaciji je bolje stajati na stanovištu da se poštuje duh institucija i ustava i da se raspišu izbori. Dakle, moje tumačenje je da postoji obaveza da se raspišu izbori, a ne samo privilegija da se odlučuje da li će se raspisati ili neće”, rekao je Lilić.
Tog 6. februara Nataša Mićić je odlučila da odloži raspisivanje predsedničkih izbora do perioda posle usvajanja novog Ustava Srbije. Očekivalo se da će ona raspisati izborepo isteku roka od 60 dana za donošenje odluke o ponovljenim izborima. Ona je, međutim, rekla da će izbori biti raspisani pre početka jesenjeg zasedanja parlamenta, što je izazvalo nesuglasice među političkim partijama.
UstavnisudSrbijeje u septembru 2003. godine doneoodlukudajepredsednikskupštinedužandaurokuod 60 danaodneuspelihizboraraspišenove, aneda, kakozakonpredviđa, doneseodlukuonjihovomraspisivanju.
B. Baković
[objavljeno: 03/06/2008]
