Izvor: Glas javnosti, 28.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odluka o molbi oko 17. septembra
NJUJORK - Zahtev Srbije da Generalna skupština UN zatraži savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova podeljen je članicama svetske organizacije, a Generalni komitet će o stavljanju tog zahteva na dnevni red odlučivati sredinom narednog meseca, rečeno je juče Tanjugu u sedištu UN u NJujorku.
Zahtev Srbije podeljen je u utorak pod rednim brojem 195 Predloga za dopunu dnevnog reda, a Generalni komitet bi odluku mogao >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << doneti oko 17. septembra, rečeno je Tanjugu u pres službi svetske organizacije.
U obrazloženju molbe Srbije da se ovo pitanje stavi na dnevni red Generalne skupštine navedeno je da je „proglašenje nezavisnosti Kosova, premda ga nije priznala ogromna većina članica, izazvalo niz kontroverzi i podela unutar međunarodne zajednice i da bi mišljenje Međunarodnog suda pravde, kao najvišeg sudskog organa UN, umnogome doprinelo smanjivanju tenzija“.
„Smatramo da je najprincipijelniji, najrazumniji način da se prevaziđu potencijalno destabilizujuće posledice jednostranog proglašenja nezavisnosti da se ovo pitanje prebaci iz političke u pravosudnu arenu. Pored smanjenja diplomatske zategnutosti, takav pristupi bi doprineo jačanju vladavine zakona u međunarodnim odnosima“, piše u obrazloženju Srbije.
Generalni komitet obično se sastaje odmah po početku zasedanja Generalne skupštine, koje ove godine počinje 16. septembra, kako bi usvojio preporuke o dnevnom redu i rasporedu tačaka, koje potom dostavlja Generalnoj skupštini.
U skladu sa tim, Komitet će odluku o molbi Srbije doneti najverovatnije oko 17. septembra, rečeno je Tanjugu u sedištu svetske organizacije.
Generalni komitet čine predstavnici 28 zemalja, tačnije predsednik Generalne skupštine, 21 potpredsednik i predsednici šest glavnih komiteta.
U sastavu Generalnog komiteta tokom 63. zasedanja biće zemlje koje su priznale Kosovo, poput Britanije, SAD, Holandije, Francuske, Mađarske i Avganistana, ali one su u manjini s obzirom da ostale 22 članice, među kojima su Kina, Španija, Rusija, Egipat, Portugalija, Irak, to nisu ili prema sopstvenim tvrdnjama nemaju ni nameru da učine.
