Izvor: Blic, 08.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odlučuju novac i ucene
Odlučuju novac i ucene
Kontrolu poslanika u Skupštini Srbije moguće je vršiti na više načina, ali su novac i ucene najvažniji motivi zbog kojih poslanici donose neke odluke, bilo da se u parlamentu ponašaju suprotno stavu svoje stranke, bilo da prelaze iz jedne partije u drugu.
Narodni poslanik Miroslav Hristodulo kaže da poslanike u republičkom parlamentu kontrolišu vlasnici krupnog kapitala, policija i stranke. On naglašava da policija kontroliše uglavnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << opozicione poslanike tako što im preti krivičnim prijavama za nešto što su učinili u vreme vlasti Slobodana Miloševića.
- Zatim, poslanici, osim poslaničke funkcije imaju i vrlo visoke funkcije na lokalnom nivou i u javnim preduzećima koje nastoje da sačuvaju. A da bi to uspeli, oni moraju da slušaju svoje stranačke šefove i da se u Skupštini ponašaju onako kako im se kaže. Ti poslanici uglavnom ne čitaju zakonske predloge i često ne znaju za šta glasaju - kaže on. Kad je reč o vlasnicima krupnog kapitala, Hristodulo kaže da oni oni kupuju poslanike jer je mandat najvrednije što neki poslanici imaju i oni nastoje da ga što bolje prodaju.
- Razlog tome je što je sastav parlamenta izabran po lošem izbornom zakonu, a odluka da je poslanik vlasnik mandata počela je da se primenjuje tek od polovine mandata - pojašnjava naš sagovornik.
Đorđe Vukadinović, urednik 'Nove srpske političke misli', slaže se da su finansijski motivi među najvažnijim motivima zbog kojih poslanici donose neke odluke. On dodaje da ne treba isključiti ni mogućnost ličnog uverenja bilo da je reč o postupanju koje je suprotno stavu stranke kojoj poslanik pripada, bilo da se radi o prelasku u drugu partiju.
- Principi su najmanje prisutan motiv za neke postupke, a mnogo češći su motivi prozaičnije prirode i kreću se od neposredne finansijske koristi, preko lukrativne u smislu napredovanja u stranci, do procene da je neka druga stranka perspektivnija. Najbolji primer za to je G17 plus koji je vanparlamentarna stranka, ali je svakako perspektivnija od Koalicije Vojvodina, Liga za Šumadiju ili SDU. Ove stranke, po svemu sudeći, neće biti u sastavu novog parlamenta, što ne znači da njihovi lideri ili poslanici neće pokušati da se negde materijalno i politički udome - naglašava Vukadinović. On ističe da je odluka Ustavnog suda Srbije, po kojoj su poslanici vlasnici mandata, a koja je u skladu sa evropskom praksom, u našim uslovima doprinela da se stvori još gora varijanta - dobili smo beskonačnu berzu poslanika.
Profesor Čedomir Čupić naglašava da je kontrola parlamenta moguća kako preko poslanika, tako i preko stranaka.
- Zakon o finansiranju političkih partija koji je donet počeće da se primenjuje tek od 1. januara sledeće godine, što je nedopustivo i što može da izazove sumnjičenja da određeni ljudi iz partija vrše uzurpaciju tako što omogućavaju da se realizuju interesi nekih prebogatih ljudi - kaže Čupić. On dodaje da i poslanici sami sarađuju sa nekim ljudima koji imaju ogromno bogatstvo.
- To je moguće i u razvijenim državama, ali se u demokratskim zemljama sticanje kapitala kontroliše preko poreza. Kod nas je najpre potrebno ispitati poreklo krupnog kapitala, pa tek onda omogućiti da on na legalan način može da utiče na odluke parlamenta - naglašava Čupić. On ocenjuje da se poslanici u našoj skupštini kontrolišu i ucenama, jer, kaže Čupić, ako imate ljude koji su dužnici ili zarobljenici nečega iz prošlosti, oni su u situaciji da budu ucenjeni.
- Ucenjen čovek je u lošem stanju po sebe samog, a na političkoj sceni on je velika štetočina. On ne raspolaže svojim mišljenjem i stavom, već neko drugi - naglašava Čupić i dodaje da bi na sledećim izborima partije trebalo da kandiduju ljude sa potvrdama i dokazima da imaju čiste biografije. Ljiljana Begenišić
