Izvor: Politika, 13.Jul.2010, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odgovor „Politike” Aleksandru Vučiću
Aleksandar Vučić nije osporio nijedan podatak iz „Politikinog” teksta na koji se okomio. Sa tog stanovišta, a poštujući staro pravilo da su činjenice svetinja, a stavovi stvar slobodnog uverenja, nismo imali obavezu da objavimo njegov odgovor. Ali, to smo učinili prvo zbog samih činjenica, a drugo zbog potrebe da javnosti stavimo do znanja da ne prihvatamo da nas političari (ili bilo koji drugi moćnici) „prozivaju” čim im se ne dopadne nešto što smo napisali.
Dakle, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prvo o činjenicama. Svako ko pročita „sporni” tekst razumeće da se u njemu Vučiću ne prigovara nedoslednost i da su analitičari čije smo izjave uzeli pokazali razumevanje za poziciju u kojoj se nalazi rukovodstvo SNS-a. Uzgred, Vučić nema načina da dokaže tvrdnju da je „Politika” Milanu Nikoliću nudila da mu „puca u potiljak”, jer i zamenik predsednika naprednjaka zna da to nije istina.
Zvuči prilično nelogično optužiti „Politiku” da vodi prljavu kampanju protiv Vučića, a zatim zahvaliti analitičaru čiji stav dominira celim tekstom. Unapred utvrđeni stav ima Aleksandar Vučić, a „Politika” se samo bavi svojim poslom i ne „prilagođava” izjave sagovornika pretpostavljenim željama ove ili one partije. I to znaju njeni sagovornici, uključujući i Aleksandra Vučića, čije smo izjave veoma često prenosili.
Netačno je, takođe, da „Politika” nikada nije pisala o razlikama u stavovima Borisa Tadića, Vojislava Koštunice i drugih političara koje Aleksandar Vučić navodi u svom tekstu. Specifičnost njegovog slučaja je činjenica da se od bezrezervnih pohvala doguralo do bezrezervnih osuda. Sagovornici koje smo konsultovali kažu da je to razumljivo, a verujemo da takav stav deli i većina naših čitalaca.
Tačno je da mnoge optužbe na Vučićev račun nismo objavili jer smo znali da se ne zasnivaju na činjenicama. Inače, „Politika” je u proteklih nešto više od godinu dana veliku pažnju posvetila SNS-u, polazeći od činjenice da je reč o ubedljivo najvećoj opozicionoj partiji u Srbiji.
Zamorno nam je da pretresamo dokumentaciju, ali izvesno je da smo u tom razdoblju imali najmanje pet intervjua sa Vučićem i sa Tomom Nikolićem (reč je o velikim tekstovima na više od polovine stranice ili na celoj stranici), da je Vučić bio čest gost u „Srbija razgovara”. Objavili smo i desetine kraćih izjava funkcionera te stranke o različitim temama. Pri tome nismo bili ni zlonamerni ni dobronamerni – naprosto smo prenosili činjenice i postavljali pitanja od značaja za javnost ili smo zauzimali stav o društveno i politički važnim pitanjima.
Sledeći pravila novinarske profesije, suprotno Vučićevim optužbama o našoj poslušnosti, prednjačili smo, na primer, u iznošenju činjenica o izborima u Boru a posle toga u uvodniku otvoreno kritikovali vladajući blok zbog sramne podvale sa lažnim računima u Boru. Ne mislimo da smo time stali na na stranu SNS-a, već nam je cilj bio unapređivanje srpskog društva. Nismo tim povodom od vlasti dobili ni pisma, ni razglednice.
Na kraju, izražavamo zadovoljstvo zbog otvorenosti sa kojom je Vučić nastupio prema „Politici”. Držeći se obaveze da javnost obaveštavamo o najvažnijim događajima, u šta svakako spadaju i aktivnosti najveće opozicione stranke, i ne pomišljamo da bilo kome uskratimo prostor u našem listu. Nadamo se da će Vučić (ali i svi političari u Srbiji) početi da prihvataju stav da u medijima ne može sve da bude baš onako kako oni žele.
Kolegijum urednika „Politike”
objavljeno: 14.07.2010.
.jpg)
