Izvor: Politika, 27.Nov.2010, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Od Spektra do Novosti

Koliko je Srbija Amerika, toliko sam i ja Bil Gejts, poručio je ovih dana biznismen Milan Beko, odgovarajući direktno predsedniku Borisu Tadiću na poziv bogatim ljudima da slede primer američkog milijardera koji je polovinu svog bogatstva uplatio u humanitarne svrhe. Kada je Tadić nedavno po treći put ponovio poziv tajkunima da daju svoj doprinos društvu zahvaćenom krizom, Beko je odgovorio da je najbolje da bogati ljudi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz DS-a naprave prvi korak i daju primer drugima koliko novca treba da daju i kome da se obrate.

Predsednik je na to poručio da za bogataše „ne bi bilo korisno” da ga prozivaju. Pojedini mediji ovu javnu komunikaciju Tadića i Beka doveli su u vezu s najavama iz vlade da se spremaju novi zakoni po kojima će bogataši i of-šor kompanije biti više oporezovani.

Prema nekim nedavnim pokušajima sastavljanja „top ten” srpskih milionera, imovina ovog uticajnog člana Srpskog poslovnog kluba „Privrednik” procenjena je na oko pola milijarde evra, po čemu je na osmom mestu među domaćim biznismenima. Međutim, ako se pokuša utvrditi šta Beko danas realno poseduje u Srbiji, zvanični podaci tu neće biti mnogo od pomoći. Čak i na sajtu „Privrednika”, pored njegovog imena stoji kompanija „Laderna internešenel”, a ne neka od velikih firmi u Srbiji s čijom privatizacijom je proteklih godina povezivan.

Rođen je pre 49 godina na obali Jadrana, u Herceg Novom. Nekoliko godina pre nego što će diplomirati na beogradskom Saobraćajnom fakultetu, već je zaplovio u duboke političke vode, radeći 1993. predizbornu kampanju „Pošteno” za svog prijatelja i kuma Zorana Đinđića i njegov DS. Bilo je to vreme kada je sarađivao sa Aleksandrom Tijanićem i Vladimirom Bebom Popovićem u marketinškoj agenciji „Spektra”, gde je najpre bio direktor marketinga, a kasnije i vlasnik.

Ulazi u vladu Mirka Marjanovića 1997, gde dobija resor „svojinske transformacije” i kreira tadašnji zakon o privatizaciji. U junu 1997. bio je glavni Miloševićev pregovarač u prodaji 49 odsto srpskog „Telekoma” italijanskim i grčkim partnerima. Slične ambicije imao je i po pitanju „Zastave”, ali su rat i bombardovanje kragujevačkih pogona srušili ovu ideju. Iste godine prelazi u saveznu vladu Momira Bulatovića.

S jeseni 2000, kada je osvojio mandat na saveznoj listi JUL-a (i isti vratio odmah posle 5. oktobra), Beko izjavljuje da odlazi „na duži odmor”. Ali, kako se ispostavilo – radni. Njegovo ime pominjalo se u mnogim velikim privatizacijama od 2003. godine: „Knjaza Miloša“, „Imleka“ i drugih mlekara po Srbiji, „Bambija“, „Ce marketa“, „Rapida“, „Večernjih novosti“, „Luke Beograd“...

U vezi s poslednjim slučajem našao se na meti krivične prijave predsednice Saveta za borbu protiv korupcije Verice Barać, a nedavno je priznao da je vlasnik „Novosti”. Pominjan je i kao vlasnik „Salforda”, „FPP Balkan limiteda”, što su investicioni fondovi koji stoje iza nekih od ovih privatizacija. Sam Beko demantuje ove tvrdnje, prihvatajući tek svoju „savetodavnu” ulogu.

Bojan Bilbija

objavljeno: 28/11/2010
Pogledaj vesti o: Boris Tadić

Nastavak na Politika...