Izvor: S media, 08.Maj.2010, 12:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Očekujem nove pregovore o statusu Kosova
Verujem da će biti neke vrste pregovora o modalitetima vezanim za status Kosova. To se vidi ne samo iz izjava predstavnika vlasti u Beogradu, već i značajnih međunarodnih činilaca, a i neki analitičari na Kosovu govore o tome - kaže za "Danas" Sonja Liht, predsednica Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova i predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost.
Kako komentarišete sve učestalije signale sa Zapada da su direktni pregovori između >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Beograda i Prištine neophodni?
- Zvanični Beograd upravo i očekuje direktne pregovore sa zvaničnicima iz Prištine, neposredno nakon obnarodovanja konsultativnog mišljenja Međunarodnog suda pravde. Čak i ukoliko ti razgovori nisu direktni uslov za ubrzanje evropskih integracija, nesporno bi doprineli popuštanju tenzija, rešavanju mnogih problema vezanih za normalniji život Srba i svih ostalih stanovnika Kosova, ali bi i poslali jasnu poruku da smo mi na Balkanu spremni da i za nas veoma teške probleme rešavamo dijalogom. Naravno, ti razgovori moraju da se odvijaju u okviru traganja za kompromisom i u vezi statusa. Ovaj kompromis bi podrazumevao da obe strane mogu biti samo delimično zadovoljne, odnosno, da niko ne može biti na apsolutni dobitnik ni gubitnik na kraju tog procesa. To bi, apsolutno sam uverena, na naše evropske partnere ostavilo jak utisak, kao što su to učinili već prvi susreti predsednika Tadića i Josipovića. Dakle, rezultirali bi većom otvorenošću i poverenjem EU prema svima u ovom regionu, smanjili njihove sumnje u našu sposobnost da miroljubivo i sa strpljenjem tragamo za kompromisnim rešenjima svih preostalih nerešenih međusobnih odnosa. Na ovaj način bi se, eventualno, moglo učiniti da se jedna velika greška ne pretvori u presedan koji bi bio stalni izvor sukoba širom sveta.
Neke opozicione stranke, pre svih DŠ, tvrde da bi bilo kakvi razgovori s kosovskim zvaničnicima, a da se ne odnose na status, bili faktičko priznanje nezavisnosti Kosova?
- Mislim da su određeni kontakti apsolutno neizbežni, kako u rešavanju tehničkih pitanja, tako i u regionalnim forumima. Sve dok se odvijaju u okviru Rezolucije 1244 SB UN, oni ne podrazumevaju priznanje nezavisnosti.
Da li smatrate da su očuvanje teritorijalnog integriteta i evropske integracije i dalje dva potpuno odvojena procesa?
- Poruka koja je stizala s odgovornih mesta bila je da evropske integracije i priznanje Kosova kao nezavisne države jesu dve odvojene stvari. To i dalje stoji, ako ni zbog čega drugog a onda zato što pet članica EU nisu i, po svemu sudeći, ni ne nameravaju da priznaju Kosovo. Dakle, EU ne može da zauzme jedinstven stav po tom pitanju. To ne znači da postoji i jedna članica Unije koja je protiv jačanja evropske perspektive Kosova. Tako su svih 27 članica, bez izuzetka, podržale misiju Euleksa na KiM od samog starta. Takođe su sve članice EU zainteresovane za rešavanje praktičnih problema između Beograda i Prištine.
Da li negodovanja Beograda u vezi sa isključenjem srpskih mobilnih operatera na Kosovu, koja dolaze tek nakon što je problem već uzeo maha, govore o neozbiljnosti vlasti?
- Postavlja se pitanje šta su i da li su predstavnici vlasti u Beogradu mogli da učine više da preduprede te nevolje. Očigledno je presecanje telefonskih veza predstavljalo jednu od najozbiljnijih pretnji iole normalnom životu Srba na Kosovu. Život bez mogućnosti komunikacije telefonom u 21. veku je i u normalnim uslovima prepun opasnosti, a u uslovima u kojima žive kosovski Srbi predstavlja direktno ugrožavanje najosnovnijih ljudskih prava. Da li je bilo moguće ranije postaviti repetitore koji bi obezbeđivali pokrivenost mrežom blizu administrativne linije? Sigurno jeste, tim pre što je bilo poznato da se legalnost funkcionisanja operatera iz Srbije odavno već dovodila u pitanje. Da li takvi koraci mogu preduprediti neki sledeći iznenadni postupak predstavnika vlasti u Prištini koji može da ugrozi druge aspekte svakodnevnog života Srba, naročito u enklavama - ne verujem. Neophodno je naći način da život svih stanovnika Kosova i Metohije bude maksimalno normalizovan kroz dugoročna sistemska rešenja. Odgovornost za takva rešenja leži, kako na predstavnicima vlasti u Beogradu i Prištini, tako i na predstavnicima međunarodne zajednice. Unmik, Euleks i Kfor su na Kosovu da bi obezbeđivali prava svih, da bi sprečili jednostrane, destabilizujuće poteze koji mogu da ugroze kako pojedinačne živote tako i stabilnost celog regiona.
Kako komentarišete najavu ukidanja mogućnosti građanima Srbije da s ličnom kartom prelaze administrativnu liniju s Kosovom?
- Verujem da ove najave nisu u skladu s Rezolucijom 1244, a podsećam da je ona, dok je na snazi, obavezujuća za sve članice Ujedinjenih nacija. Poštovanje zakona je jedini temelj daljeg demokratskog razvoja i na Kosovu.
Ima li opasnosti da zbog toga izbije nasilje?
- Uverena sam da se moraju naći svi načini da se izbegne nasilje. Ono škodi svima, a naročito već i ovako na različite načine ugroženom, srpskom stanovništvu na KiM. Sada najveću odgovornost za mir snose Euleks i organi domaćih vlasti.
