Izvor: S media, 28.Dec.2010, 23:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Očekujem bar jedno poskupljenje struje
Godišnji plan proizvodnje električne energije u Kostolcu je potpuno ispunjen. Do kraja godine proizvešćemo oko pet milijardi kilovat-sati električne energije. To je za nivo kostolačkih elektrana značajna proizvodnja, a posebno ako se zna da je u prethodnom periodu proizvodnja bila znatno manja na nivou od tri do 3,5 milijarde kilovat-sati električne energije. U tom smislu možemo da budemo zadovoljni. Posebno me raduje što smo prvi put u istoriji proizveli 36 miliona kubnih metara otkrivke.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media << />
To je strateški izuzetno bitno jer proizvodnjom otkrivke stvaramo uslove za eksploataciju uglja i u narednoj godini - kaže u intervjuu za Danas Dragan Jovanović, direktor Privrednog društva Termoelektrane - Kopovi Kostolac.
Koje biste investicije u Kostolcu izdvojili kao najznačajnije u proteklom periodu i šta je bio njihov cilj?
- Investicioni ciklus u Kostolcu počeo je 2006. godine i cilj je bio otklanjanje limita u proizvodnji. Počeli smo da ulažem u proizvodnju uglja. Kao veće investicije u tom delu treba pomenuti rešavanje pitanje transporta uglja, izgradnju pretovarnog bunkera važnog za snabdevanje termoelektana, peti BTO sistem za proizvodnju otkrivke i ulaganje u zatvaranje kopa Ćirikovac i prebacivanje dela mehanizacije na kop Drmno. Zahvaljujući tome dostigli smo godišnji nivo proizvodnje od devet miliona tona uglja. Reč je o maksimalnom proizvodnom kapacitetu kopa. Ove godine se neće proizvesti toliko jer nema gde da se potroši. Najveći deo iskopanog uglja se transportuje u termoelektrane za proizvodnju električne energije, a manji deo smo dužni da isporučujemo za široku potrošnju, odnosno za grejanje. Velika sredstva su uložena u zaštitu životne sredine što je bio prioritetan posao u proteklih nekoliko godina. U tom smislu posebno bih izdvojio rešavanje pitanja postrojenja elektrofiltera odnosno prečišćavanja dimnih gasova gde smo na termoelektrani A to pitanje potpuno rešili i ona sada radi prema normativima koje važe u Evropskoj uniji. Izgradili smo i savremeno postrojenje za transport pepela i šljake iz TE Drmno i to na odlagalište u kop Ćirikovac koji više nije proizvodni. To je investicija koju je kreditirala EBRD banka, a delom su se koristila i sredstva Elektroprivrede Srbije i vredna je oko 30 miliona evra. Pokrenuli smo istu takvu investiciju za drugu termoelektanu A koju finansira KfW banka.
Kada je reč o investicijama šta još treba učiniti u narednom periodu?
- U toku je revitalizacija energetskih blokova. Upravo se obavlja prva faza revitalizacije bloka B2. Interesantno je spomenuti da radove obavlja konzorcijum domaćih firmi na čelu sa Energoprojektom koji je pobedio na tenderu na kojem je bio i ponuđača iz Evrope. Nakon toga nam sledi revitalizacija bloka B1 a to je deo za koji očekujemo da će se finansirati iz kineskog kredita EKSIM banke na bazi međudržavnog sporazuma potpisanog 2009. godine. EPS je potpisao ugovor o kreditu za revitalizaciju Termoelektrane Kostolac B. Ugovor je vredan 344,63 miliona dolara, odnosno 255 miliona evra, s tim što će 220 miliona evra biti obezbeđeno iz kredita, a 35 miliona evra iz sopstvenih sredstava EPS-a. Rok za realizaciju je 30 meseci od dana obezbeđivanja zajma. Ugovorom se predviđa pored revitalizacije bloka B1 i revitalizacija bloka B2, izgradnja sistema odsumporavanja za ta postrojenja, kao i izgradnja rečne luke i železničke pruge. Realizacija projekta je od ključne važnosti za revitalizaciju i modernizaciju termoenergetskih blokova ukupne snage 700 megavata, kojima će se produžiti vek za narednih 10 godina i smanjiti broj neplanskih zastoja. Modernizacijom Kostolca B, povećaće se efikasnost i pouzdanost blokova, a očekuje se i povećanje snage za 50 novih megavata. Jedan od ciljeva je ispunjavanje standarda Evropske unije iz paketa mera o pridruživanju naše zemlje iz oblasti proizvodnje i korišćenja električne energije, smanjenje emisije prašine i sumpornih isparenja u dimnom gasu.Izgradnjom luke i železničkog koloseka, ostvariće se značajne uštede u transportu opreme, delova uglja, ali moći će da se isporučuje i nusproizvod odsumporavanja, pepeo i šljaka za potrebe putne privrede i građevinarstva. Ova investicija neophodna je i za dopremanje opreme za gradnju budućih termoenergetskih postrojenja u Kostolcu.
Da li očekujete poskupljenje električne energije u 2011. godini i šta bi izostanak korekcije predstavljao za EPS i TE-KO Kostolac?
- S obzirom da smo ušli u investicioni ciklus i pod uslovom da se realizuju kreditni aranžmani koje sam spominjao nama su potrebna sopstvena sredstva za ulaganja. Ako se realizuje, da ga tako nazovem „kineski aranžman“ mi moramo prema sporazumu da obezbedimo 15 odsto učešća. Potpuno je jasno da EPS sa ovom cenom struje ne ulazi u domen potreban za investicije i sredstva kojima sada raspolaže su jako restriktivna. Ja očekujem da će s početkom sledeće godine doći do jedne korekciji cene električne energije i ona će biti potpunosti u skladu sa metodologijom koju utvrđuje Agencija za energetiku na bazi parametara koji određuju tu metodologiju.
Privatizacija EPS-a da ili ne?
- Reći ću samo ono što se odnosi na proizvodni deo Elektroprivrede Srbije. Prvo mislim da je to jedan od najvećih kapitala koje država poseduje. Drugo, u proteklih 10 godina uložili smo značajna sredstva u revitalizaciju naših elektroenergetskih proizvodnih postrojenja i podigli smo ih na viši nivo tehničke efikasnosti nego na onom na kome su bili do 2000. godine bez obzira što se uglavnom radi sa kapacitetima koji su prošli 100.000 sati rada. Mislim da u proizvodnom delu EPS ne zaostaje mnogo za nekim moćnijim elektroprivredama u Evropi. Mi sigurno treba da uradimo još dosta posla na organizacionom, tehničkom i svakom drugom restrukturiranju, ali mislim da privatizacija proizvodnog dela EPS nije nužna niti bi bila korisna za državu.
Kako vidite TE-KO Kostolac u budućnosti?
- U narednim godinama Kostolac treba da izraste u modernu kompaniju. Mi ćemo na tom planu koristiti iskustva onih koji su to već uradili. Već smo u preliminarnoj saradnji sa kompanijom Vatenfald iz Nemačke, njenim rudarskim delom koji postiže izvanredne rezultate u proizvodnji i organizaciji proizvodnje. Neka njihova iskustva smo već počeli da primenjujemo na kopu Drmno u smislu uvođenja integralnog informacionog upravljačkog sistema. Na svim energetskim blokovima od ove godine ćemo imati savremene sisteme upravljanja koji imaju zadatak da olakšaju rad zaposlenima, podignu tehničku efikasnosti i da omoguće bolji rad samih postrojenja. U tom smislu mislim da ćemo za par godina privesti kraju projekat konsolidovanja postojećih postrojenja i stvaranja uslova za njihov dobar rad u narednih najmanje 100 hiljada sati. Drugi deo te vizije je izgradnja novih postrojenja jer trenutne eksploatacione rezerve na kopu Drmno obezbeđuju dinamičan razvoj do 2060. godine i najmanje još 600 megavata snage bi se moglo izgraditi u tom periodu. Mi imamo još jedno geološko nalazište Dubravica gde se pretpostavlja da postoji više od pola milijarde tona uglja. To je jedna potpuno nova priča na osnovu koje se razrađuju mogućnosti investiranja u nove kapacitete. Mi već danas radimo na razvoju radničkog standarda u nekoliko oblasti. Pre svega u oblasti zaštite na radu, zatim zdravstvene zaštite jer je tu prema mom mišljenju stanje potpuno nezadovoljavajuće, radimo na razvoju usavršavanju ljudskih resursa i edukaciji radnika. Takođe, uvešćemo i savremenu obuku kadrova.
Biće dovoljno uglja
- Kostolac će svakako da proizvodi dovoljne količine uglja. U ovom trenutku možemo da proizvedemo više uglja nego što je potrebno. Sa druge strane da li će u celoj Srbiji biti dovoljno struje ne zavisi samo od Kostolca. To pitanje je uvek u korelaciji ukupne proizvodnje i potrošnje. Kostolac će ispunjavati svoje planove kada je reč o proizvodnji uglja, a nadamo se da će već sa početkom februara i blok B2 koji trenutno nije u funkciji početi sa radom što znači da ćemo kada zima bude u punom jeku proizvoditi veće količine struje nego što je to slučaj sada.
Dragan Vlaović
