Izvor: Glas javnosti, 05.Okt.2010, 07:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Očekivanja građana od 5. oktobra bila su veća
BEOGRAD - Predsednik Političkog saveta Demokratske stranke Dragoljub Mićunović izjavio je, deceniju posle petooktobarskih promena, da su, očekivanja građana koji su te promene iznedrili bila veća od onoga što je učinjeno i što se moglo učiniti, ali da ipak nema mesta osećaju razočaranosti i izneverenosti.
"Uvek je u istoriji tako. Očekuje se mnogo više od onoga što se ostvari. Tako je bilo sa svim revolucijama, sa svim reformama. Ta ocena važi i za 5. oktobar", rekao je >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Mićunović i poručio da građani ne smeju odustati od želje da se angažuju kako bi čitavo društvo bilo bolje.
Mićunović ističe da je onaj ko tvrdi da se ništa nije dogodilo zaslepljen ogorčenjem, jer nije u stanju da se seti kako je bilo 1995. ili 1999. godine, a da Srbiji sada predstoji da nađe meru i održi se kao socijalna država i istovremeno ne preseče motivaciju za brže ekonomsko oporavljanje, investicije, privredni razvoj.
On je dodao da je očekivao da će unutrašnji politički dijalog posle 2000. godine napredovati više, ali da je i dalje previše strasti, a u strasti se, ukazao je, ne čuje onaj drugi i ne čuju se najbolji mogući argumenti.
Na političkoj sceni stvar je prešla na lični teren i privatnu motivaciju, dodao je jedan od osnivača DS-a.
"Tu nemamo najbolje odnose. Imamo, rekao bih, rasulo vrednosti. U svakoj zajednici mora postojati neka zajednička ideja oko koje ćemo se okupiti. Trebalo je da naša politička kultura bude drukčija... Građani su zbunjeni i prepušteni sebi, a kada je čovek prepušten sebi, on postaje egoističan, postaje individualista koga ne interesuju oni oko njega", rekao je Mićunović.
Prema njegovim rečima, u Srbiji postoji "deficit pravde", pravosuđe koje je napravilo mnogo grešaka i krivo je, smatra, za što-šta što se dešavalo zbog korupcije, pristrasnosti, neefikasnosti.
Procenjujući rad vlada od 2000. godine, Mićunović je rekao da su neke od njih radile energično i dobro, htele nešto više, pa su presečene, precizirajući da tu misli na prvu demokratski izbaranu vladu posle 5. oktobra.
"Druge vlade su išle sporije, mnogo su kočile, treće su bile hibridne. Sada imamo jednu koja bi trebalo da nas privede Evropskoj uniji, treba da nas dovede do kandidature, bar do predvorja, i njena odgovornost je velika. Ona ne deluje uvek harmonično, to se vidi i zbog toga se mnoge stvari rešavaju kompromisom", rekao je Mićunović.
On je dodao da još uvek postoji "ucenjivački kapacitet" pojedinih političkih grupa, pogotovo kada su koalicije u pitanju.
Kada je reč o demokratiji, dodao je, demokratske procedure su napredovale, više ne može biti velikih primedbi na izbore, postoji sloboda štampe i moguće je uvek javno kritikovati vladu i sve političke pojave.
On smatra da sa te, formalne strane, Srbiji ne preti opasnost, jer je čuvaju, između ostalih, Savet Evrope i Evropska unija svojim standardima, zahtevima i monitoringom.
"U tom pogledu, mi smo sigurno potpuno demokratska zemlja. Problem je što demokratija može na razne načine da se ugrozi, a dve stvari su njeni kočničari - jedno je krupni kapital, i to krupni anonimni kapital, koji vrši pritisak i korumpira političke, sudske, ekonomske strukture, stvarajući kartele i monopole i proizvodi velike probleme", naveo je Mićunović.
