Izvor: S media, 08.Feb.2011, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obradović: Prikupljamo podatke o viškovima
Skupljamo podatke sa terena i vrlo brzo ćemo moći da kažemo za svaku školsku upravu da li postoji viška zaposlenih, kaže za „Politiku” ministar Žarko Obradović
Iako svake godine u školske klupe seda sve manje đaka, u poslednjoj deceniji u pojedinim okruzima u Srbiji došlo je do neproporcionalnog povećanja broja nastavnika, naročito u Beogradu. Primera radi, pre 15 godina bilo je 114.000 zaposlenih u prosveti, a sada ih ima oko 128.000, iako je u međuvremenu broj >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << učenika smanjen za 200.000.
Zaposleni u školama protestuju na ulicama
Na to nelogično povećanje broja nastavnika koje je u suprotnosti sa demografskim kretanjima ukazivali su i evropski eksperti, a za naš list ministar prosvete dr Žarko Obradović kaže da je za protekle dve i po godine bez velikih potresa smanjen broj odeljenja i nastavnika i ograničen prijem novih ljudi.
Policija nastavlja štrajk
– U školskoj 2003/2004 došlo je do velike „eksplozije” predmeta, a samim tim se povećao i broj zaposlenih, pa smo imali dosta nastavnika sa malim brojem časova. Da bismo sprečili da direktori raspisuju konkurse za nove ljude, što se dešavalo, dogovorili smo se sa sindikatima da se napravi lista viškova, i da se onda vide potrebe škole, odnosno da se prvo zaposle oni koji su višak, pa da se tek onda od nas traži saglasnost za novi konkurs. Mi sada skupljamo podatke sa terena i vrlo brzo ćemo biti u situaciji da kažemo za svaku školsku upravu da li se u odnosu na standarde pojavljuje mogući višak zaposlenih – objašnjava Obradović.
Prosveta štrajkuje, sto škola bez nastave
Prema podacima koji su se mogli čuti u javnosti, naši nastavnici rade u boljim uslovima nego recimo njihove kolege u Finskoj, kada je reč o broju đaka, jer na jednog nastavnika u osnovnoj školi dolazi 14 učenika, a u srednjoj 11.
Bez rešenja u Agenciji za mirno rešavanje sporova
Prema Republičkom zavodu za statistiku na početku školske 2009/2010. godine, u Srbiji su bile 494 srednje škole, 11.114 odeljenja i 286.844 učenika, najviše u prvom razredu, nešto više od 80.000. Kada je reč o osnovnim školama, zna se da je u školskoj 2009/2010. godini bilo 587.147 učenika, a godinu dana ranije 598.108. Oni su bili raspoređeni u gotovo 30.000 odeljenja u 3.530 osnovnih škola (uključujući i isturena odeljenja) širom Srbije. U redovnim osnovnim školama je zaposleno oko 50.000 nastavnika (sa punim radnim vremenom 38.000), a u srednjim oko 30.000 (odnosno 20.000 sa punim radnim vremenom), govore statistički godišnjaci.
Obradović kaže da se polako stvaraju uslovi da se 2014/2015. godine pređe na sistem finansiranje po glavi učenika i da je propisano da u odeljenju može da bude najviše 30 đaka.
– Imali smo više od 4.800 odeljenja sa manje od 15 đaka, ali je broj tih odeljenja umanjen za oko 900. Izuzeci postoje zbog konfiguracije terena, demografske situacije i manjina. S jedne strane nas pritiskaju Svetska banka ili MMF da nismo ekonomični, a sa druge mi smo jedina zemlja u Evropi koja ima nastavu na, čini mi se, osam jezika manjina u punom obimu u osnovnoj i na pet jezika u srednjoj školi – kaže Obradović.
On dodaje da je činjenica da se malo govori o pozitivnim stvarima i da se uglavnom sve vraća na platu, na koje otpada 95 odsto budžeta.
– U takvoj situaciji vam ostaje malo para za bilo šta drugo. Budžet za 2011. godinu je veći u odnosu na 2010. Ove godine smo dobili 114,6 milijardi dinara, a lane je bilo 108,37 milijardi sa rebalansom, ali tu je planirano i povećanje plata. Problem je što se godinama nije ulagalo u obrazovanje, čak ni onda kada je bilo novca od privatizacije. I onda kad shvatite da imate 500 škola starijih od 90 godina, da imate škole bez fiskulturnih sala jasno vam je koliko novca zapravo treba. Kod nas se sve hoće preko noći, a ne može – kaže ministar.
Prema Centru za obrazovne politike, u ukupnom budžetu za prosvetu predškolsko i osnovno obrazovanje učestvuje sa nešto manje od 50 odsto, a srednje obrazovanje sa oko 22 procenata.
Koliko je zapravo nejasna situacija u sistemu obrazovanja govore i različiti podaci nadležnih, ali i sindikalaca. Primera radi, sindikati govore o cifri od 128.000 zaposlenih, Ministarstvo prosvete o 107.000, a prema Republičkom zavodu za statistiku i stanju na dan 30. septembra 2010. godine, u obrazovanju je bilo zaposleno 135.676 ljudi.
Prema studiji „Racionalizacija srednjoškolskog sistema obrazovanja u Srbiji” koju su 2007. godine za potrebe naših prosvetnih vlasti pripremili Džon Vest i Andre Pir, u Srbiji „postoji ozbiljno pitanje kontrole broja nastavnika”. Kako su stručnjaci konstatovali, „zanimljivo je da se broj nastavnika povećava, kako se broj učenika smanjuje, što je za posledicu imalo degradiranje odnosa učenik–nastavnik”.
Statistički podaci govore da je najveći broj okruga imao neproporcionalno povećanje broja nastavnika u odnosu na povećanje broja odeljenja. Posebno se ističe Mačvanski okrug, gde je povećanje broja nastavnika veće od 20 odsto, a pri tom nije bilo promena u broju odeljenja. Zapadnobački i Jablanski okrug su imali povećanje od 10 procenata broja nastavnika u odnosu na četiri odsto smanjenja broja odeljenja.
Okrug Beograda je jedan od ekstremnih primera, gde je broj nastavnika porastao za 13 odsto, dok se broj učenika smanjio za isti procenat.
Kada je reč o troškovima srednjeg obrazovanja, komparativne podatke je jako teško dobiti, potvrđuju čak i ovi evropski eksperti. Evrostat daje podatke za 27 EU zemalja, gde se u proseku izdvaja 5.650 evra (podaci iz 2004. godine) ali sa velikim razlikama u Bugarskoj (1.400 evra), Poljskoj (2.300 evra) i Slovačkoj (2.300 evra) koje se nalaze pri dnu tabele. Na osnovu tadašnjeg kursa i standarda platežne moći izračunato je da su troškovi po učeniku te godine kod nas iznosili 48.000 dinara ili oko 1.050 evra.
– Kada se uporedi malo ulaganje i niski troškovi po učeniku u Srbiji i opadajući odnos broja učenika po nastavniku, dolazi se do zaključka da je ponuda nastavnika u Srbiji izuzetna, ali u poređenju sa ostalim zemljama i slabo plaćena. Izgleda, da Srbija teži drugačijem balansu u odnosu na druge nove članice EU, odlučujući se za manja odeljenja učenika sa slabo plaćenim nastavnicima (ili jeftinim materijalima), pre nego za manji broj nastavnika, ali uz bolje uslove (kako za nastavnike, tako i za učenike ) – zaključuju Vest i Pir.
Sandra Gucijan
