Izvor: Glas javnosti, 15.Feb.2010, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obezbediti mir, slobodu i pravdu
ORAŠAC - Tradicionalnim odavanjem državnih i vojnih počasti i pomenom ustanicima Prvog srpskog ustanka, koji je služio episkop šumadijski Jovan, danas je u Orašcu održana centralna manifestacija proslave Dana državnosti Srbije.
Ministar vera Srbije Bogoljub Šijaković pozvao je na jedinstvo i posvećenost državi, čija je dužnost, kako je naglasio, da svim građanima obezbedi mir, slobodu i pravdu.
- Mi treba da smo narod među svetskim narodima, sa svojim likom i >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << obrazom, narod uzvišen, a ne ponižen. Treba da smo država među evropskim državama, uvažena, a ne prokažena - rekao je Šijaković u Marićevića jaruzi, na proslavi 206. godišnjice Prvog srpskog ustanka.
On je podsetio da je "negdašnja borba za krst časni i slobodu zlatnu" bila borba za smisao i vrline koje daju smisao ljudskom životu u zajednici, navodeći da se ta borba i danas nastavlja.
Tadić: Za Srbiju
Predsednik Srbije Boris Tadić položio je venac na spomenik Neznanom junaku na Avali i upisao se u spomen-knjigu.
- Za Srbiju, koja je velika svojim delima i u njenim ljudima - napisao je predsednik Tadić i posle toga položio venac na spomenik.
Lovorove vence na spomenik Prvom srpskom ustanku položili su ministar vera Bogoljub Šijaković, državni sekretar u Ministarstvu odbrane Igor Jovičić, predsednik opštine Aranđelovac Vlada Gajić i princ Aleksandar Karađorđević.
Princ Aleksandar Karađorđević, direktni potomak vožda Karađorđa, rekao je da je veoma važno da "imamo na umu u kom pravcu se krećemo", navodeći da su i danas najvažnije "vrednosti demokratije i ljudskih sloboda o kojima je još i Karađorđe maštao".
Nakon proslave u Orašcu, u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu, u Topoli, uz državne i vojne počasti odata je pošta izginulim srpskim ustanicima i položeni venci na sarkofag vožda Karađorđa.
Sretenje je za Dan državnosti Srbije proglašeno 10. jula 2001. godine, u znak sećanja na 15. februar 1804. kada je u Orašcu, pod vođstvom Đorđa Petrovića Karađorđa, počeo Prvi srpski ustanak.
Istog dana 1835. godine, na Velikoj narodnoj skupštini u Kragujevcu, proglašen je Sretenjski ustav, prvi Ustav Srbije.
