Izvor: Blic, 15.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obećanja koja nije moguće ispuniti
Obećanja koja nije moguće ispuniti
Milion nezaposlenih u Srbiji su prošlost. Korupcije se više niko i ne seća jer je nema. Mala i srednja preduzeća cvetaju. Akcije NIS, EPS, 'Telekoma' kupili su obični građani.
U državnoj upravi je minimalan broj zaposlenih. U Srbiji je asfaltiran put do svake seoske udžerice, a uveden je i plin. Profitabilne industrijske zone su svugde oko nas i ne zagađuju okolinu. Srbija je članica Evropske unije, njeni građani imaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << šengensku vizu. Srbija je država blagostanja.
Ovako bi, u najmanju ruku, trebalo da zgleda Srbija 2010 kada bi političke partije ostvarile bar deo onoga što sada, 2006, u predizbornoj kampanji obećavaju građanima. Ne zalazeći baš u svaku predizbornu kuhinju, 'Blic' je izdvojio obećanja pojedinih stranaka koja se najčešće uzvikuju sa bina. Najviše je onih kojima se obećava bolji svakodnevni život građana. Obećanja političkih lidera ocenjivali smo po kriterijumu da li ih je moguće sprovesti tokom četvorogodišnjeg mandata i da li će Srbija imati dovoljno novca da se ona sprovedu.
I najviše je ocena - nemoguće. Ima i obećanja koja su dobila istu ocenu jer ih iznose pojedine partije kojima je za ispunjavanje obećanja neophodna većinska podrška u Skupštini. Primera radi, da bi Vojvodina dobila veću autonomiju, ili da bi Sandžak i jug Srbije dobili sopstvene autonomije, potrebno je menjati Ustav.
Na listu nisu ušla zaklinjanja u ono što već postoji - da država finansira dobre studente, željne znanja.
Ali, ni nuđenje rešenja za status Kosova i Metohije, jer odluka o tome nije samo u rukama srpskih političara.
Nisu ocenjene SRS i SPS, jer ove dve partije još nisu zvanično stale za predizbornu govornicu. Radikali i socijalisti će to učiniti tek ovih dana.
Željka Jevtić
