Izvor: B92, 29.Mar.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OEBS: Srbija napredovala
Beč -- Šef misije OEBS-a u Srbiji Hans Ula Urstad kaže da je Srbija 2006. napredovala u više oblasti, ali da joj predstoje novi izazovi.
Urstad je rekao da je danas, prilikom predstavljanja godišnjeg izveštaja o Srbiji u Stalnom savetu OEBS-a u Beču, izneo u načelu pozitivne ocene o napretku u Srbiji, uz napomenu da su dva glavna politička pitanja s kojima se zemlja sada suočava formiranje vlade i pitanje Kosova.
"U načelu, u Srbiji smo prošle godine videli >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mnoge pozitivne razvoje i mnoge izuzetne političke događaje, poput razdruživanja Srbije i Crne Gore i članstva u Partnerstvu za mir. Pomenuo sam i novi ustav i značaj koji on ima za Srbiju i zakone koji će uslediti", kaže on.
Urstad je rekao da je u izveštaju, koji obuhvata period od marta 2006. do marta ove godine, ukazao na ekonomski razvoj koji je, kako je ocenio, "sve u svemu, bio uspešan". On je pozdravio i pristupanje zemalja regiona sporazumu Cefta.
Upitan da li izazovi s kojima se Srbija sada suočava, poput pitanja Kosova i formiranja vlade, mogu usporiti reforme u zemlji, Urstad je rekao da ne može da kaže u kojoj meri će ta pitanja uticati na reforme i razvoj.
Detalji izveštaja
Ključni izazovi za vlasti Srbije ostaju nedovoljna saradnja s Haškim tribunalom, bolje sprovođenje novih zakona i dalja reforma policije, piše u godišnjem izveštaju misije OEBS-a za Srbiju.
U izveštaju piše da je Srbija u proteklih godinu dana napredovala u mnogim oblastima, ali i da se vlasti moraju posvetiti i rešavanju teškog položaja izbeglica i interno raseljenih lica, jačanju medija i zaštiti prirode.
Tim pitanjima se sada ne posvećuje dovoljno pažnje, jer "zvaničnom agendom Srbije" dominiraju pregovori o formiranju vlade i debata o budućem statusu Kosova, navodi se u izveštaju.
U delu izveštaja o političkim okolnostima piše da "glavna politička prepreka koja Srbiju usporava u evropskoj integraciji i daljoj demokratizaciji, ostaje nepotpuna saradnja sa Haškim tribunalom, pre svega činjenica da nije uspela da locira i izruči Tribunalu Ratka Mladića, optuženog za genocid u Srebrenici".
"Neophodno je javno opredeljenje sa najvišeg nivoa da će Ratko Mladić biti uhapšen, a genocid u Srebrenici osuđen, kako bi se Srbija suočila sa ratnim nasleđem nedavne prošlosti", piše u tekstu.
Misija OEBS-a je ocenila da je Srbija u proteklih godinu dana u načelu napredovala ka "nekim od proklamovanih ciljeva" evroatlantske integracije i navodi njeno pristupanje programu NATO-a Partnerstvo za mir.
Ocenjuje se da je Srbije sada tranziciona demokratija u kojoj funkcioniše tržišna privreda, da se novi ustav, uprkos nedostacima, može smatrati jasnim napretkom u odnosu na ustav iz vremena Slobodana Miloševića, a da novi saziv parlamenta na bolji način odražava multietnički sastav stanovništva Srbije.
Ističe se da je u Srbiji u prošloj godini stupio na snagu "veliki broj ispravnih zakona koji omogućavaju poštovanje ljudskih prava, veći pristup vladi, slobodu pristupa informacijama, transparentniji sistem javnih nabavki".
U izveštaju se navodi da je u Srbiji ostvaren ekonomski razvoj, da je napredovala u regionalnoj saradnji, i u reformi pravosuđa, pošto su usvojeni Strategija za reformu pravosuđa i Zakon o krivičnom postupku.
"Pravosuđe Srbije je pokazalo visok stepen kompetentnosti i profesionalizma u suđenju za ratne zločine, ali pred njim stoje ozbiljni izazovi, naročito oni vezani za istragu i suđenja za ratne zločine počinjene na Kosovu", piše u izveštaju.
Ocenjuje se da u Srbiji ima "napretka u transparentnosti i odgovornosti službi bezbednosti", ali "nema jasnog konceptualnog razumevanja" pravca reforme policijskih i snaga bezbednosti: "Ne postoji nacionalna strategija bezbednosti, kao ni strategija za policiju, a zakoni o odbrani i službama bezbednosti su zastareli."
Organizovani kriminal je i dalje faktor nestabilnosti u Srbiji, a misija OEBS-a se zalaže za razvoj nacionalne strategije u toj oblasti.
Napredak u rešavanju problema korupcije je neravnomeran, iako je izvestan napredak ostvaren u sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, piše u tekstu.
U izveštaju se navodi da je novi ustav uveo sveobuhvatne garancije ljudskih prava, ali se ukazuje da je poznavanje međunarodnih obaveza o ljudskim pravima u Srbiji nedovoljno i da ona zaostaje i u primeni tih standarda.
Ukazuje se i da je za ljudska prava ključno nalaženje trajnog rešenja za stotine hiljada izbeglice i raseljenih u Srbiji.
.jpg)
