Izvor: B92, 03.Jul.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OEBS: Propusti kosovskog pravosuđa
Priština, Kosovska MItrovica -- U novom izveštaju OEBS-a ukazuje se na mnogobrojne ozbiljne propuste kosovskog pravosuđe da kazni počinioce etničkog nasilja na Kosovu u martu 2004.
Izveštaj OEBS-a pod nazivom "Četiri godine kasnije", koji je predstavljen u Prištini, odnosi se na rad pravosudnog sistema na Kosovu u postupcima vezanim za utvrđivanje krivice za dela počinjena tokom etnički motivisanog martovskog nasilja 2004. godine, koje su izazvali tamošnji Albanci. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
"Sudovi na Kosovu i dalje imaju poteškoća u dobijanju izjava svedoka, fizičkih lica i policajaca, jer se oni nisu pojavljivali pred sudom i davali su izjave koje su se razlikovale od prethodno datih izjava", navedeno je u izveštaju.
OEBS ukazuje da se "vrlo često dešava da se osumnjičeni počinioci određenih krivičnih dela ne optuže i kazne u skladu sa težinom počinjenog dela".
"Sudovi često nisu uzimali u obzir kao otežavajuću okolnost etnički motiv koji je uzrok mnogih počinjenih zločina. Optuženi koji su okrivljeni za teška krivična dela, kao što je paljenje religioznih spomenika ili ranjavanje ljudi, uključujući i policajaca, često su dobijali blage kazne, čije je izvršenje u mnogim slučajevima suspendovano", navodi se u izveštaju OEBS-a.
Izražena je zabrinutost zbog malog broja optužnica, što je potkrepljeno podatkom da su, od marta 2004. do aprila 2008. godine, optužena 242 lica za martovsko nasilje.
Pored toga, 157 lica je optuženo pred sudovima za prekršaje.
Od decembra 2005. godine bio je pokrenut samo 21 novi predmet, što znači da su od marta 2004. godine tužioci pokrenuli postupak samo protiv 400 lica, a u neredima je učestvovalo više od 50.000 ljudi, pa se može zaključiti da je većina počinioca ostala nekažnjena.
"Mali broj optužnica sprečava mogućnost da se na adekvatan način zaustavi nekažnjavanje i pošalje jasna poruka da se eskalacija etničkog nasilja poput onog u martu 2004. neće tolerisati", ukazuje OEBS i ističe da se time što se oni koji počine zločine ne izvode pred lice pravde, narušava i poverenje javnosti i slabi vladavina prava na Kosovu.
Talas nasilnih nereda je dobio zamah 17. i 18. marta 2004. širom Kosova, a izazvala su ga dva incidenta za koja se navodno mislilo da su etnički motivisana dela.
Demonstracije, iako su u početku delovale spontano, brzo su usmerene protiv Srba širom Kosova.
Ubijeno je 19 ljudi - 11 kosovskih Albanaca i osam kosovskih Srba, više od 900 je povređeno, uključujući i 65 pripadnika međunarodne policije i 58 pripadnika Kosovske policijske službe, a više od 800 objekata je uništeno ili oštećeno, među kojima 29 crkava i manastira.
Pre sadašnjeg, OEBS je i 2005. godine sačinio izveštaj o martovskim neredima na Kosovu, fokusirajući se na odgovor kosovskog pravosudnog sistema na martovske nerede iz 2004.
U tom, prvom izveštaju, OEBS je zaključio da su poteškoće u obezbeđivanju dokaza i nepojavljivanje svedoka predstavljale najveću prepreku uspešnom rešavanju postupaka, što se nije promenilo ni u novom izveštaju.
U svom izveštaju OEBS zaključuje da je kosovski sistem pravosuđa mogao više da napreduje sa krivičnim gonjenjem lica odgovornih za nasilje iz marta 2004. godine i ocenjuje da su "ovakvim propustima svoj doprinos dali svi akteri koji su uključeni u krivični postupak - policija, tužioci, sudovi i svedoci".
"U nekim slučajevima, policajci nisu na vreme prosledili policijske izveštaje i nisu se pojavili na ročištima na koja su pozvani kao svedoci. Tužioci navodne počinioce često nisu optužili za odgovarajuće zločine i nisu blagovremeno podneli dobro obrazložene žalbe da bi se ispravili mogući propusti u presudama prve instance", precizirano je u izveštaju.
OEBS navodi i da je, "iako je većina presuda bila u okviru parametara koje zakon dozvoljava, trebalo da sudije oštrije kazne kriminalce, naročito kada je bilo očigledno da su prestupi bili etnički motivisani".
Ističe se takođe da čestim korišćenjem uslovnih presuda, kosovski sistem pravosuđa u većini slučajeva nije osigurao da oni koji su za vreme nasilja marta 2004. godine počinili zločine, za to i odgovaraju.
OEBS smatra da Kosovska policijska služba, između ostalog, mora hitno da završi istrage navoda o krivičnim delima koja su počinjena za vreme nasilja iz marta 2004. godine i da bez odlaganja prenese predmete tužiocu.
Takođe se podvlači da kosovski tužioci moraju da optužuju osobe za zločin učestvovanja u grupi koja je počinila krivično delo, samo kao preostalu mogućnost.
Oni takođe moraju pažljivo da razmotre da li postoje elementi ozbiljnijih dela, kao što je izazivanje opšte opasnosti ili podsticanje nacionalne mržnje.
Kosovski sudovi moraju pažljivo da ocenjuju i da li činjenično stanje opisano u optužnici odgovara zakonskim kvalifikacijama tužioca, a kada potvrđuju optužnicu, prema potrebi, moraju da prekvalifikuju optužbu tako da odražava težinu dela optuženog, ukazuje OEBS u izveštaju vezanom za rad kosovskog pravosuđa u slučajevima nasilja u Pokrajini marta 2004. godine.
O.Ivanović: Važno rasvetliti najteže zločine
Za srpsku zajednicu na Kosovu je izuzetno važno kako će se međunarodne sudije i tužioci, koji će biti pod kišobranom Euleksa, odnositi prema najtežim etnički motivisanim zločinima.
"Odnos srpske zajednice prema Euleksu ne bi trebalo da ih limitira u njihovom delovanju, jer je interes svih da se pred licem pravde nađu najodgovorniji za najteža zlodela počinjena na Kosovu,"- rekao je on.
Ivanović je podsetio da kosovski Srbi nemaju poverenja u pravosuđe na Kosovu, objasnivši da od 1999. nije bilo puno prilika da se uvere u dobronamernost i spremnost međunarodnih predstavnika da se suoče sa kriminalcima koji dolaze iz većinske zazjednice.
Ivanović je naglasio da će kredibilitet misije EU na Kosovu u velikoj meri zavisti od toga kako će se uspešno nositi sa rešavanjem etnički motivisanih zločina, organizovanim kriminalom i korupcijom na Kosovu.
"Euleks je sada fokusiran na raspoređivanje svoje misije na severu pokrajine, što je pogrešno, jer odvlače svoju pažnju od nečega što nije od primarnog značaja,"- rekao je on.
Ivanović je naglasio da predstavnici Euleks-a ne treba da insistiraju na severu Kosova jer oni ovde mogu biti raspoređeni ako se situacija relaksira u dogledno vreme i ako to bude stav Vlade Srbije.
"Ako to ne bude stav Vlade Srbije, mislim da su nikakve šanse da se oni ovde rasporede bez velikih sukoba što nikome nije potrebno,"- rekao je Ivanović.
Među najtežim etnički motivisanim zločinima na Kosovu bili su ubistvo 14 žetelaca srpske nacionalnosti u selu Staro Gracko 23. jula 1999. i ubistvo dvoje dece u Goraždevcu 14. avgusta 2003. U junu iste godine ubijena je u svojoj kući tročlana porodica Stolić, a 16. februara, kad je dignut u vazduh autobus kod Podujeva, ubijeno je 10 Srba, dok je oko 40 teže i lakše je povređeno.
Sudija Džemajlji: Osnovane primedbe
Sudija vrhovnog suda Kosova Zait Džemajlji ocenio je da je u izveštaju misije OEBS-a povodom martovoskog nasilja na Kosovu 2004. godine izneto realno stanje i da je većina izrečenih primedbi na račun pravosuđa osnovana.
Džemajlji je rekao da je većina primedbi u tom izveštaju osnovana, ali je naveo da do Vrhovnog suda ne dolaze svi slučajevi, pošto ih većina podpada pod nadležnost opstinskih sudova.
Prema njegovim rečima, kosovski sudovi su prenatrpani predmetima, s obzirom da ima malo sudija u odnosu na broj predmeta, tako da se broj nerešenih predmeta povećava.
"To se reflektuje i na predmete koji se odnose na događaje iz marta 2004. godine, ali i na druge predmete", rekao je Džemajlji.
