Izvor: Glas javnosti, 20.Mar.2011, 07:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O sukcesiji SFRJ 26. aprila u Sarajevu
BEOGRAD - Predstavnici država naslednica SFRJ sastaće se 26. i 27. aprila u Sarajevu, na sastanku Komisije za sukcesiju, koja bi trebalo da dogovori podelu nekadašnje zajedničke imovine.
Prema rečima visokog predstavnika Srbije u Komisiji za sukcesiju Gaše Kneževića, u procesu sukcesije najdalje se otišlo u podeli državne imovine, podela diplomatsko-konzularnih predstavništava nije rešena, dok je najspornije pitanje vojne imovine.
Ugovor o sukcesiji stupio je na >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << snagu 2004. godine i čitav paket sukcesije podeljen je na sedam aneksa, od kojih svaki pokriva određena pitanja.
"Najdalje smo otišli u Aneksu A, koji definiše državnu imovinu, pošto se radilo uglavnom o nepokretnoj imovini, za koju je vladao teritorijalni princip, i ona je u najvećoj meri podeljena", naglasio je Knežević.
Među državama bivše SFRJ, međutim, postoje različita gledanja na pitanje podele vojne imovine. "Za neke je to zatvorena knjiga, dok za druge vojna imovina nije podeljena. Tu bi sad konsenzusom trebalo da se dođe do zajedničkog stava", rekao je Knežević.
Prema njegovim rečima, razgovori dobro napreduju i kad je reč o Aneksu C - podeli novčanih sredstava bivše zemlje. Podela novca nije sporna, ali "povremeno se pojavljuje problem ulaženja u trag novcu", dodao je Knežević.
Države nastale na prostoru bivše SFRJ trebalo bi da podele i 123 diplomatsko-konzularna predstavništva u svetu. Dosad je postignut dogovor o podeli 44 objekta, ali nove države još nisu faktički preuzele te zgrade. Prema Ugovoru o sukcesiji, Srbiji je pripalo najviše diplomatskih predstavništava - malo manje od 40 odsto. Procenjuje se da je ukupna vrednost tih objekata širom sveta nešto više od 266 miliona dolara.
Takođe, prema Kneževićevim rečima, državama naslednicama predstoji da utvrde koliki im procenat pripada po Aneksu G, koji obuhvata privatnu i društvenu svojinu. "To su filijale firmi na teritoriji drugih republika, zatim zgrade, odmarališta, kao i stanarska prava. Ima još dosta objekata koji nisu vraćeni nosiocima stanarskih prava a ostalo je da se reši i pitanje arhiva i kulturnih dobara", naglasio je on.
Knežević je najavio da bi sledeći sastanak Komisije za sukcesiju trebalo da bude održan 26. i 27. aprila u Sarajevu. On je objasnio da je sukcesija dugotrajan proces i da o svim pitanjima bivše SFRJ članovi Komisije moraju da se dogovore konsenzusom. "To je proces, a ne trenutak u vremenu u kome se sve završava. U svim istorijskim sukcesijama je tako bilo. Neke od tih podela nikada nisu završene, ali mi sada ne smemo biti nestrpljivi, već moramo da pustimo vremenu i političkim i ekonomskim okolnostima da omoguće sukcesiju", ocenio je Knežević.
On nije želeo da se upušta u procene o roku završetka razgovora. "Nisam pristalica odugovlačenja, ali teško je reči kad će se sukcesija završiti. "Ako budemo efikasno radili to se može završiti za četiri-pet godina, ako ne budemo efikasno radili to će biti kao Skadar na Bojani", zaključio je Knežević.
