Izvor: Glas javnosti, 21.Jan.2011, 07:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O raspodeli eks-Ju ambasada u februaru?
SARAJEVO - Komisija za sukcesiju imovine bivše Jugoslavije, posle više odlaganja, trebalo bi da se sastane u Sarajevu u narednih mesec dana.
Pomoćnik ministra finansija i trezora BiH Zenit Kelić rekao je danas agenciji Beta da je sastanak komisije za sukcesiju SFRJ trebalo da bude održan danas i sutra u Sarajevu, ali je otkazan pošto je stigao zvanični dopis da predstavnik Srbije ne može da učestvuje "zbog ranije preuzetih obaveza".
Kelić je rekao da je to "već peti >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ponuđeni termin održavanja sastanka, koji je na kraju otkazan".
"Srbija nije mogla da prihvati naš ponuđeni termin i deo dnevnog reda za 20. i 21. januar, zato je teško potvrditi kada ćemo moći zaista da održimo novi sastanak", dodao je on istakavši da BiH ostaje domaćin sastanka.
Poslednji sastanak Komisije za sukcesiju SFRJ, prema Kelićevim rečima, održan je u junu prošle godine i posle toga nije pronađen nijedan termin za razgovore.
"U pitanju je verovatno politika Vlade Srbije, a koja je vezana za formiranje novih budžetskih sredstava za finansiranje mreže diplomatsko-konzularnih predstavništava koja bi Srbija trebalo da preda drugim zemljama", rekao je je Kelić.
"Pokušaćemo da organizujemo sastanak za februar, ali napominjem da njemu treba da prisustvuju predstavnici svih država sukcesora", rekao je Kelić i izrazio nadu da će ovo pitanje biti "prevaziđemo u narednom periodu".
Zemlje naslednice bivše SFRJ definitivno su podelile svega pet od ukupno 123 nekretnine iz zajedničkog diplomatskog fonda u inostranstvu, dok je podela još 44 objekta dogovorena 2006. godine, ali nije realizovana. Po toj podeli Srbiji je pripalo 20 objekata, dok iz 24 treba da se iseli kako bi ih ustupila drugim naslednicima.
Od 24 objekta iz kojih srpske diplomate treba da se isele 10 je pripalo Hrvatskoj, osam BiH, četiri Makedoniji, a dva Sloveniji. Hrvatskoj su pripale jugoslovenske ambasade u Beču, Hagu i Lisabonu, kao i četiri rezidencije u Helsinkiju, Madridu, Štokholmu i Oslu, generalni konzulat u Torontu i dva stana u Trstu.
Srbija je dobila ambasade u Helsinkiju, Pragu, Rimu, Budimpešti i Meksiku, ambasadu i rezidenciju u Atini i rezidencije u Ankari, Londonu, Lisabonu, Vašingtonu, Otavi i Kanberi, kao i zgrade generalnih konzulata u Sidneju i Solunu, dva stana u Trstu, kuću u Ankari, plac u Istanbulu, konzularno odeljenje u Budimpešti i vojnu misiju u Berlinu.
Bosni i Hercegovini su pripale ambasade u Ankari, Madridu, Otavi i Oslu, rezidencije u Budimpešti i Beču, jedna kuća u Vašingtonu i stan u Milanu. Sloveniji su pored ambasade u Vašingtonu i konzulata u Klagenfurtu (Celovcu), koje su u njihovom posedu od ranije, pripali i rezidencija u Rimu i konzulat u Milanu. Makedonija je dobila ambasadu u Kanberi, generalni konzulat u Cirihu, konzularno odeljenje u Atini i jedan stan u Rimu.
