Izvor: B92, 04.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O platama u javnim preduzećima
Beograd -- B92 istražuje kolike su plate u javnim preduzećima i kako se određuju, s obzirom da se stalno spekuliše o njihovoj vidini.
Prosečna zarada zaposlenih je od 23 do 45.000 dinara, dok uprava ima znatno više zarade. Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić nedavno je najavio da će se Vlada tokom leta pozabaviti ne samo kadrovskim pitanjima u javnim preduzećima, već i produktivnošću i planovima za njihovo restrukturiranje i eventualnu privatizaciju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Đelić kaže i da će Vlada obratiti pažnju na to i da li su plate u nekim javnim preduzećima povećane uz saglasnost države. B92 istraživao je kolike su plate u javnim preduzećima i na osnovu čega se one određuju.
Iako velika većina direktora ne želi da priča pred kamerom o platama, neka od najvećih srpskih javnih preduzeća koje je anketirao B92 tvrde da su visinu plata određivali u skladu sa Vladinom uredbom o zaradama u javnim preduzećima i uz dozvolu Ministarstva finansija.
U PTT Srbija prosečna plata zaposlenih iznosi 23.548 dinara, a direktora 168.700 dinara. U NIS-u prosečna plata iznosi 39.589 dinara, dok plate čelnih ljudi predstavljaju poslovnu tajnu.
Jedno od najvećih preduzeća - EPS, koje je u februaru, tada bivši ministar finansija Mlađan Dinkić, optužio da su zahtevom za poskupljenje cene struje zapravo hteli da pokriju povećanje plata, nije nam odgovorilo kolike su plate kod njih i na osnovu čega se one određuju.
Prosečna zarada radnika Aerodroma Nikola Tesla je 44.790 dinara, a direktora 392.432 dinara.
Direktor Aerodroma Nikola Tesla Nebojša Nedeljković nedavno je potvrdio da su njegova plata i zarade ostalih zaposlenih povećavane na osnovu toga što je to preduzeće ostvarilo višestruko veću dobit u odnosu na prethodne godine.
"Mislim da je osnovna greška posmatranje javnog sektora kao socijalne kategorije. Ako želimo da imamo evropski standard poslovanja, mi moramo da raskrstimo sa tom činjenicoim da je javni sektor neki politički sektor", kaže on.
"Naša primanja na nivou celog preduzeća su usklađena otprilike sa regionom. Uzmimo za primer češki ČEZ, u kome njihov direktor JP ED ima nekoliko miliona evra platu", objašnjava Nedeljković.
Bez konkurencije, bez kriterijuma
I dok Nedeljković ne vidi ništa loše u visini svoje plate i plata svojih saradnika, Mijat Lakićević, glavni urednik magazina Ekonomist, tvrdi da povećanje zarade pojedinih javnih preduzeća nije kriterijum i za određivanje plata jer se često radi o firmama koje su nemaju konkurenciju, bilo zato što ih priprodno ne mogu imati ili zato što to država ne dozvoljava.
"To je bio i zahtev MMF-a da se smanje plate u javnom sketoru, jer bi se moglo reći da su nezakonito povećane i bez argumenata. I, zapravo, javna potrošnja najviše ugrožava makroekonomsku stabilnost u Srbiji", kaže on.
"To je i najveći problem uopšte za privredu Srbije, prevelika državna potrošnja. Prema tome, to bi trebalo da se smanji, ali sumnjam da će do toga doći", kaže Lakićević.
Lakićević procenjuje i da bi do korekcije plata u nekim javnim preduzećima teško moglo da dođe i zbog međupartijske podele funkcija i uticaja na najjače firme.
