Izvor: B92, 07.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O nacrtu Zakona o konfliktu interesa
Beograd -- Kada su pre više od tri godine vodili kampanju pred parlamentarne izbore, predstavnici tada jedinstvenog DOS davali su obećanja o reformama koje će sprovesti u sudstvu, vojsci, zakonodavnoj i izvršnoj vlasti. Jedno od obećanja odnosilo se na oštru borbu sa organizovanim kriminalom, ali i s korupcijom u privredi i društvu. Tri godine kasnije, vladavinu sada već rascepkanog DOS obeležile su brojne afere i finansijske malverzacije za koje su optuženi ljudi iz Vlade ili činovnici >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u izvršnoj vlasti, kao što su na afere s Nemanjom Kolesarom i Zoranom Janjuševićem i poslednja, u kojoj je glavni akter bila ministarka za saobraćaj Marija Rašeta Vukosavljević. U objašnjavanju razloga koji su do tih afera doveli moglo se čuti da do svega toga ne bi došlo da je Srbija imala zakon o konfliktu interesa.
Marija Rašeta Vukosavljević, pak, u razgovoru za Radio B92, tvrdi da nijedna od optužbi za sukob interesa, kada je reč o njoj i njenoj porodici, "ne stoje". "Postojala je optužba o formiranju firme koja je registrovana za bavljanje transportom. Ta firma nije nijednog trenutka funkcionisala, nije imala nikakav promet, nije se bavila ničim što se kosi s resorom kojim se bavim. Ja sam u toj firmi bila 6 meseci i dok sam ja bila u njoj, ona nije radila", rekla je Marija Rašeta Vukosavljević.
Ime Marije Rašeta Vukosavljević pominjano je i kada je reč o malverzacijama sa sredstvima iz Fonda za razvoj Srbije. Marija Rašeta Vukosavljević i te optužbe demantuje. "Nije Marija Rašeta Vukosavljević potpisala nijedan dokument kojim mimo procedure, mimo pravila, daje nekom pravo koje drugi nemaju. Firma koja je to dobila nije firma mog supruga, niti sam ja suvlasnik takve firme. Ni u jednom trenutku nisam napravila, ni ja lično, ni Fond za razvoj, nikakvu grešku u smislu konflikta interesa", rekla je ona.
Osim slučaja ministarske saobraćaja, poslednjih meseci postavljano je i pitanje granica prijateljskih odnosa pojedinih članova Vlade sa istaknutim srpskim biznismenima. Čedomira Jovanovića su pripadnici pojedinih opozicionih partija optužili su da je zbog prijateljstva s najvećim proizvođačem kokošijih jaja Dragoljubom Markovićem, vlasnikom "Krmivo-produkta", uticao na odluku Skupštine da u zakonu o porezu na promet poreza budu oslobođeni meso i jaja. Jovanovića su kolege iz opozicije optuživale i za "nameštanje" tendera, što je on demantovao donošenjem obimne dokumentacije u sedište stranke G17 plus.
Među često pominjanim imenima, kada je reč o korišćenju političkog uticaja u privatne svrhe, jeste i ime ministra policije Dušana Mihajlovića, koji je, navodno, vlasnik 13 privatnih firmi.
Posle svih optužbi i pokretanja različitih afera koje su se bavile tom tematikom, premijer Srbije Zoran Živković najavio je da će Vlada narednih dana Skupštini dostaviti na razmatranje Predlog zakona o sprečavanju sukoba interesa. Time bi, i u Srbiji, trebalo da bude jasno stavljeno do znanja gde je granica preko koje nijedan politički ili državni funkcioner neće smeti da pređe ponesen svojim prijateljskim vezama ili privatnim interesima. Kako je Radiju B92 nezvanično rečeno, ukoliko Vlada do četvrtka dostaviti Parlamentu pomenut nacrt, o zakonu o sukobu interesa na sednici koja počinje naredne nedelje izjasniće se i poslanici Skupštine Srbije.
Šef Poslaničkog kluba "DOS, reforme Srbije" Bojan Pajtić rekao je Radiju B92 da zakon o sukobu interesa predviđa mogućnost da državni funkcioneri, od predsednika, preko poslanika, predsednika sudova, pa do lokalne samouprave, i njihovi bračni drugovi ili srodnici, ne mogu biti privilegovani u smislu da budu članovi Upravnih odbora ili da upotrebljavaju funkciju u cilju sticanja materijalnih sredstava. "Limitirano je kolike poklone mogu dobiti, protokolarne prirode, do 1.500 dinara, vrednosti poklona do 50 evra, dakle samo simbolični pokloni, a oni funkcioneri koji imaju obavezu da donose odluke koje bi se poklapale s njihovim interesima dužni su da izuzmu sebe iz postupka donošenja tih odluka", rekao je Pajtić.
Za sprovođenje zakona, prema Vladinom predlogu, zadužena je Agencija za borbu protiv korupcije, kojoj svi funkcioneri prilikom dana izbora ili imenovanja moraju dostaviti kompletno imovinsko stanje, i to ne samo svoje, već i svoje najbliže rodbine, i stanje o nepokretnostima, vozilima, depozitima u bankama, akcijama, gotovom novcu, dugovima, putovanjima čija vrednost prelazi određen iznos. Oni su dužni da isti izveštaj Agenciji dostave i dve godine po isteku funkcije. Pajtić, na pitanje da li će predstavnici vlasti biti ugroženi takvim zakonskim odredbama, kaže da "je ogroman broj poslanika i opozicije u upravnim i nadzornim odborima". "To su i fukcioneri lokalnih samouprava, dakle to se ne odnosi samo na DOS", kaže on.
Dok je Vlada radila na nacrtu zakona, Demokratska stranka Srbije svoj predlog je već dostavila Skupštini. Poslanik DSS Dragan Maršićanin smatra da je svrha zakona borba protiv korupcije, ali i stavljanje javne funkcije u interes svih ili većine građana. On je naveo da je predlog DSS "veoma rigorozan" i da je, kao takav, "za DOS izvesno neprihvatljiv". Sankcije za kršenje zakona, koje predlog DSS predviđa, su "moralne prirode", dok Vlada predviđa "ozbiljne sankcije koje povlače krivičnu odgovornost", jer, kako kaže Bojan Pajtić "sa tim zakonom ne sme biti šale".
Dok Srbija, pored zakona o sukobu interesa, čeka i na zakone kojima se regulišu dostupnost informacija ili igre na sreću, pojedina istraživanja pokazuju da se Srbija i Crna Gora i dalje nalazi među najkorupmiranijim zemljama na svetu. Kada je reč o konfilktu interesa, istraživanje koje je sprovela organizacija Transparensi internešenel pokazuje da građani taj problem vezuju za neetičko ponašanje državnih funkcionera. Izvršni direktor Transparensi Srbija Nemanja Nenadić kaže da tokom proteklih godina građani nisu izgubili svest o tome šta je sukob interesa koji je bio evidentan. "Kod građana tokom 90-ih godina nije ubijena svest o tome da su neka ponašanja neprihvatljiva, iako su ona bila praksa tokom tog perioda, kao što je reč o preklapanju političkih i privrednih funkcija. Setimo se samo vlade koja je nazivana direktorskom vladom", kaže on.
Jedan od nalaza tog istraživanja pokazuje i da su građani veoma strogi kada su nosioci političkih funkcija u pitanju. "Moglo bi se reći da je to strogost koja se odnosi kako na one koji su sada na vlasti, tako i na političare kao vrstu. To je opšte nepoverenje koje se taložilo dugo godina. Ta strogost se može pročitati i iz stavova građana prema pitanju dobijanja i zadržavanja poklona državnih funkcionera. Oni smatraju da većinu poklona uopšte ne bi smeli ni da prime, ni da zadrže. Građani se zalažu za trenutnu smenu sa funkcije, kada su u pitanju sankcije, a velik broj njih i za zatvorsku i novčanu kaznu kao prateću meru", kaže Nenadić.
Ispitanici sukob interesa vide i kada državni funkcioner zastupa interese svoje partije, kada je vlasnik privatne firme, ali i kada gradi kuću za vreme svog mandata ili daje prednost članovima svoje partije ili porodice pri zapošljavanju. Da li će svi ti do sada evidentni primeri među predstavnicima vlasti ubuduće biti sprečeni zakonom, ostaje da se vidi.
