Izvor: S media, 03.Jun.2010, 12:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O dobru i zlu s patrijarhom Pavlom
Pored ovolikih pogibija od Hrvata i Muslimana ne dozvolite da padne krv od nas, rekao je patrijarh srpski ratnom komandantu bosanskih Srba.
Počivši patrijarh srpski Pavle dva puta se video s Ratkom Mladićem, podatak je do koga ekipa „Politike” dolazi iz do sada pregledanih dnevnika ratnog komandanta bosanskih Srba.
Drugi susret Ratku Mladiću nikako nije mogao da bude prijatan. Mesto susreta je nepoznato. Datum je 13. novembar 1996. godine. Mladić je zapisao >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << samo jednu rečenicu: „Naš patrijarh traži da se povučem sa funkcije!” Posle toga je samo još jedna reč: „Snimljeno”.
Ratko Mladić je podneo ostavku 27. novembra, 14 dana posle susreta sa patrijarhom Pavlom, ali ne može se tvrditi da je to učinio pod njegovim uticajem. U stvari nije jasno da li je Mladić dobrovoljno odlučio da ode jer u odluci o svom povlačenju on piše: „Obzirom da sam razrešen dužnosti komandanta Glavnog štaba...”. Na početku „ostavke” koja je naslovljena „Prenos ovlašćenja komandanta GŠ VRS, odluka,-”, Mladić saopštava da je „obzirom na novonastalu situaciju i odluke druge sednice Skupštine RS... i u skladu sa odlukama sednica kolegijuma Glavnog štaba (17.11. prošireni kolegijum, 27.11 kolegijum)” odlučio „preneti sva ovlaštenja na general-potpukovnika Manojla Milovanovića”. Mladić u odluci traži od predsednika Republike Srpske garancije da nijedan pripadnik Vojske RS neće snositi bilo kakvu odgovornost zato što je izvršavao njegova naređenja i da se „obustave sve aktivnosti prema jedinicama, ustanovama, objektima i pripadnicima VRS, a koje su planirali i započeli pre donošenja ove odluke”.
Prvi susret patrijarha i generala 28. avgusta 1992. godine bio je sasvim različit od drugog viđenja 13. novembra 1996. godine. Mesto susreta nije navedeno, ali se može pretpostaviti da je to nije bilo na teritoriji Republike Srpske. Na to upućuje rečenica patrijarha Pavla: „Vi ste na terenu, dobrodošli ste u ovaj dom”.
Pretpostavka da se susret dogodio 28. avgusta zasniva se na činjenici da je pre razgovora sa patrijarhom pod tim datumom upisan razgovor s generalom Životom Panićem, načelnikom Generalštaba Vojske Jugoslavije, i da je naznačeno da je on bio u 11.30 časova. U nastavku dnevnika Mladić zapisuje „15.00 (časova) SASTANAK sa Patrijarhom Pavlom”.
Na strani pre ove nalazi se uokviren tekst koji nije potpuno jasan, ali je očigledno da ima veze sa Srpskom pravoslavnom crkvom: „... Božidar Marijanović iz (nečitka reč) 1.K (verovatno prvi korpus) da ide u Manastir Krku za ekonoma bogoslovije”.
Nema nijednog znaka da je Mladić bilo šta rekao patrijarhu, niti bilo kakvog njegovog komentara. General je, inače, voleo da u dnevnik zapisuje razgovore s ljudima koji su na njega ostavljali utisak i najčešće u zapisima nema ni traga njegovog prisustva.
Na početku patrijarh Pavle kaže, a Mladić zapisuje, „Ne možemo birati ni roditelje ni vreme ni narod sa kojim ćemo živjeti”. Potom patrijarh govori da je potrebna ogromna snaga da bi se u Bosni izdržalo „ovo teško vreme”. Verovatno je da patrijarh govori o Bosni svestan da Srba ima i izvan Republike Srpske.
Mladić na dve stranice beleži patrijarhovu „tugovanku” nad Srbima, nad njihovom spremnošću da sami sebi i svom rodu nanose štetu.
Mladić zapisuje reči patrijarha Pavla: „Ima kod nas jedna negativna individualnost (ovu reč je Mladić dva puta podvukao) koja pređe svaku meru jer svi su svi homogeni (Slovenci, Hrvati, Bug. ,(verovatno Bugari), Muslimani, Madžari, Šiptari)”.
Ta nehomogenost može da bude i dobra, jer patrijarh kaže generalu: „Još u 7. veku jedan Grk je rekao da Srbi ne mogu da se podmite jer su različiti i ne možeš sve obići i podmititi”.
Patrijarh nastavlja da navodi loše strane razjedinjenosti. „Ko se ne slaže sa nečim od naših on će i neprijatelja upotrebiti da se izbori za svoje mišljenje”.
Patrijar navodi priču koju je njemu ispričala profesorka francuskog jezika koja se „za vreme okupacije” tokom Drugog svetskog rata pravila da ne zna nemački jezik. Njoj je neki nemački komandant rekao „Vi ste Srbi nikakav narod, mi dnevno hapsimo 15 Srba na vašu dostavu”. Očigledno je ovo još jedna parafraza priče da je Gestapo molio Srbe da ne potkazuju jedni druge jer više ne mogu da ih hapse.
Kaže dalje patrijarh: „U našem narodu je bilo čestitosti i time smo opstali, a to je ono što je Marko Miljanov izneo princip čojstva i junaštva, on ga je samo izneo, to je narod izmislio (Čojstvo je da branim drugog od sebe, a junaštvo da se branim od drugog)”.
Mladić stavlja pod znake navoda sledeću rečenicu koju podvlači: „Ne daj da te nadvlada zlo, nego zlo nadvladaj”. Patrijarh je svoj esej o moralu, o dobru i zlu, čovečnosti i nečovečnosti nastavio: „Mi govorimo dobar je onaj koji mi čini dobro, a zao onaj koji čini zlo, to nije tako zato što sam kao individua merilo. Nema principa ni jevanđelskog koji se ne može preokrenuti. Blaženije je davati nego primati se izokreće u dajte meni.”
Generalu je patrijarh ispričao pripovest o starom Crnogorcu kome je neki mladić isterao oko pokušavajući da mu otme oružje. Starac je molio knjaza Nikolu da ne kažnjava momka, govoreći: „Njemu je 17 godina, meni 50, a Vama 300”. Knjaz se pobuni, nema on 300 godina. Čiča mu odgovori: „Da bi vladali narodom morali bi da imate 300 godina” i još reče vladaru: „Mladić je više zla učinio sebi, nego meni”.
Iz dnevnika ne možemo saznati koliko su dugo razgovarali patrijarh i general, ali na osnovu onoga što je Mladić zabeležio jasno je da je bilo došlo vreme da patrijarh srpski uputi sasvim jasnu poruku ratnom komandantu bosanskih Srba: „Mi nikoga nećemo terati na silu u veru. Nas su katoličili i turčili.”
I tek sada iz patrijarhovih reči saznajemo da je i Mladić nešto govorio, da li to znači da je sve do tada bio nemi beležnik? Kaže patrijarh Pavle: „Ovo što rekoste, rekli su mi i ranije. Ovde je nemar jedan, tamo se gine, jedan broj neće da priđe ni duhom ni umom, neće da primi ni izbeglicu, ni ranjeniku.”
Poslednja rečenica koju je Mladić zapisao da mu je rekao patrijarh Pavle glasi: „Pored ovolikih pogibija od Hrvata i Muslimana ne dozvolite da padne krv od nas”.
Odmah ispod ove rečenice je tekst koji je Mladić uokvirio: „Delić Žarku, oduzet 24.04.92 beli kombi reg.br. Ljubljana 716-113, sada nosi tablice voj.SR 0035, Tada mu je oduzet mercedes na prikolici, koji se sada nalazi u Erdutu kod Arkana – Videti i javiti protođakonu Đuri.”
