Izvor: B92, 08.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O Ustavu
Beograd -- Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu podržan skup o novom Ustavu Srbije.
Ekspert Demokratske stranke Dragor Hiber, koji učestvuje u izradi novog Ustava, izjavio je da Srbija najverovatnije nema ni političke ni socijalne ni ekonomske ni pravne osnove za razumnu i ozbiljnu promenu Ustava. Hiber je ocenio i da u Srbiji nema dovoljno prevlasti koja bi mogla da nametne donošenje novog Ustava.
Hiber nije želeo da prenese da li su Demokratska stranka i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Demokratska stranka Srbije ostale ukopani na različitim pozicijama kada je reč o Ustavnom definisanju decentralizacije Srbije, način izbora predsednika Republike, prava nacionalnih manjina. O tome koliko je novi Ustav na vidiku svedoči Hiberova ocena data posle revizije prvog dela Nacrta Ustava, koju su uradili on, predstavnik DSS-a Zoran Lončar, i predsednik Parlamenta Predrag Marković: "Pododbor će to nastaviti sada da radi, odnosno oni će sada raditi na tome što smo mi radili, a mi smo radili na onom što su oni radili. A onda će oni dalje raditi, pa ćemo mi možda raditi na onom što će oni raditi, a onda će oni raditi na onom što ćemo mi raditi", kaže Hiber.
Prema Hiberu, ključan problem u stvaranju novog Ustava je definistanje statusa Kosova i građana Pokrajine, koji treba da se na referendumu izjasne o najvišem pravnom aktu. Izlaz iz pat-pozicije Hiber vidi u donošenju Ustava koji neće biti savršen, ali će biti bolji od postojećeg i koji će biti donet u vanustavnoj iznuđenoj proceduri, ali s legitimetom.
Na drugoj strani, stručnjak za Ustavna pitanje Pavle Nikolić smatra da oni koji prave novi Ustav u startu greše jer pristupaju reviziji Miloševićevog, umesto da novi najviši pravni akt donese posebno izabrana Ustavotvorna skupština. "Logično je da taj, rekao bih istorijski čin, izvrši Ustavotvorna skupština, a ne Skupština ustorojena odredbama Ustava srušenog režima. Nužno je jer konačan raskid s bivšim režimom najuverljivije i najverodostojnije simbolizuje donošenje novog Ustava što radi posebno izabrana Ustavotvorna skupština", kaže on.
Nikolić smatra da u prilog tome ide i stav da izbori za Ustavotvornu skupštinu predstavljaju prikriven ustavotvorni referendum.
Jedna od tačaka neslaganja u verzijama Ustava koje je predložila Vlada i one koja je stigla od predsednika Republike je i pitanje da li Srbija treba da bude nacionalna ili građanska država. Profesor FPN-a Čedomir Čupić smatra da Srbija treba da bude građanska država. "Mislim da je to vrlo osetljivo pitanje i da to treba rešiti definisanjem kao građanske države. Na kraju, dovoljno je da u naslovu države stoji da je to Srbija. Bojim se da isticati srpski narod može biti vrlo osetljivo za one koji pripadaju drugim narodima i nacionalnim menjinama, mislim da će se nekako teskobno osećati", kaže Čupić.
Predsednik Političkog saveta DS-a Dragoljub Mićunović podsetio je da je pre izjašnjavanja poslanika o novom Ustavu neophodna najšira javna i stručna rasprava kako kasnije u sumnju ne bi bili dovedeni njegova demokratičnost i legitimitet.
