Izvor: B92, 10.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O Kosovu na "visokom" nivou
Beograd, Vašington, Klokot -- U Beogradu je održana sednica državnog Saveta za Kosovo, na kojoj je glavna tema bila povratak raseljenih.
Uprkos najavama koje su u poslednje vreme dominirale da kosovski Srbi treba uskoro da uđu u privremene institucije, Savet za Kosovo usvojio je tzv. obavezujuću informaciju u kojoj se protivi tome. Međutim, zanimljivo je da jedan deo srpske liste za Kosovo kaže da će se povinovati takvoj želji predstavnika vlasti, dok neki sa te liste >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ipak smatraju da je pritisak na UNMIK jedino moguć kroz ulazak u institucije.
Savet za Kosovo, osim što je usvojio dokument Koordinacinog centra o povratku raseljnih sa prostora Srbije i Crne Gore na Kosovo, bez rasprave je prihvatio informaciju o neulasku Srba u kosovske insituticije. Takav predlog su članovima Saveta izneli i premijer Srbije i savetnik predsednika Srbije, a u njoj stoji da u ovom trenutku ne postoje uslovi da Srbi učestvuju u privremenim institucijama.
Jedan od učesnika sastanka Goran Bogdanović rekao je u izjavi za B92 da je taj zaključak obavezujući za sve članove Saveta za Kosovo, kao i da kosovski Srbi moraju poštovati odluku državnog vrha: "Što se tiče mene i moje stranke, mi ćemo sigurno ispoštovati taj stav. Pa naravno i sami znate da je srpska lista sastavljena iz tri politička subjekta, SPO-a, SDP-a i Demokratske stranke, tako da svaki politički subjekt će imati pravo da odluči o tome. Ali, mislim da u ovom trenutku bi najbolje bilo da se ispoštuje stav predsednika i premijera i Koordinacionog centra da se ne ulazi u institucije."
Ivanović: Bez učešća u institucijama Srbi samo posmatrači
Međutim, nosilac srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović prethodno je izjavio da je jedino moguće kroz ulazak u institucije izvršiti pravi pritisak na UNMIK i međunarodnu zajednicu.
"Ako Srba nema u institucijama, nema Srba u Skupštini onda se lako dokazuje standard demokratičnosti, jer između sebe Albanci će se lako dogovoriti po mnogim pitanjima, što će stvoriti vrlo harmoničnu sliku. Srbi su tu da se na nama isproba sve ono što je negativno u tim institucijama. Mi smo taj lakmus papir. Mi unutra značimo žive svedoke, mi spolja smo samo komentatori, kao i vi, kao novinari", kazao j Ivanović, gostujući u emisiji "Kažiprst" Radija B92.
Osim konkretnih preporuka, predstavnici vlasti u Beogradu su se Kosovom bavili i na mnogo globalnijem nivou. Tako je premijer Srbije Vojislav Koštunica izjavio da se Srbija zalaže za pronalaženje kompromisnog rešenja za Kosovo i Metohiju koje bi uvažilo interese i srpskog i albanskog naroda: "Do trajne stabilnosti i u zemlji i u regionu dovodi nas samo rešenje kojim nijedna strana ne dobija sve i nijedna strana ne gubi sve. To znači da moramo tragati za specifičnim rešenjem koje obezbeđuje jednu vrstu proširene autonomije za pokrajinu."
S druge strane, ministar inostranih poslova Vuk Drašković u Bukureštu je objasnio formulu "manje od nezavinosti, više od autonomije", kao veći stepen lokalne autonomije Srbima u enklavama, povratak raseljenih lica i zaštita prava manjina u skladu sa evropskim standardima.
Čeku stvari vidi "malo" drugačije
Ipak, dodatne probleme danas izaziva tvrdnja komandanta Kosovskog zaštitnog korpusa Agima Čekua, koji tvrdi da bezbednost nije problem na Kosovu.
Čeku je u Vašingtonu rekao i da Srbi samo misle da nisu bezbedni. "Bezbednost nije problem na Kosovu, Srbi samo misle da nisu bezbedni. To je pitanje njihove percepcije. Oni nikada nisu proverili da li su sigurni ili ne. Srbi imaju slobodu kretanja, mogu da uđu u institucije, da sarađuju sa albanskom većinom. Verujem da je to psihološka barijera prema Albancima", rekao je Čeku gostujući u Institutu za izveštavanje o ratu i miru. Čeku je rekao i da kosovske institucije treba da pomognu proces povratka Srba svojim domovima. "Mi kao društvo moramo mnogo više da učinimo i da ohrabrimo Srbe da se vrate. Srbi na Kosovu imaju mnogo bolje viđenje KZK nego oni koji žive u Srbiji, koji ne vide da KZK radi za dobrobit svih građana", rekao je Čeku i dodao da je u SAD došao kako bi objasnio ulogu KZK, postignut napredak i da iznese svoju viziju budućnosti te organizacije.
Takve stavove Čekua, Ivanović ocenuje kao dokaz da Čeku ne razume psihologiju uplašenih ljudi, ali i da izlazi iz ingerencija svog mandata: "Davati takve političke procene koje se tiču bezbednosti nije primereno od čoveka, koji inače predvodi organizaciju koja se bavi otklanjanjem posledica elementarnih nepogoda. On jasno pokazuje tendenciju i nameru da se pretvori u vojsku i da on bude vrhovni komandant nekakve vojske što zapravo dokazuje da standard broj osam nije ispunjen."
Eksplozija u Klokotu
Ipak, čini se da osim političkih ocena, tvrdnje komandanta KZK-a pobijaju i konkretni događaji, poput poslednjeg u kome je u selu Klokot u istočnom Kosovu u snažnoj eksploziji do temelja srušena kuća Slobodana Marinkovića. Povređenih nije bilo jer je njegova porodica bila u drugoj zgradi. Slobodan Marinković je kidnapovan 1999. i ubijen. Kasnije je identifikovan i sahranjen, a pre dve i po godine u blizini Klokota, ubijena je njegova sestra Svetlana Stanković, dok je radila na njivi.
Vlada Srbije ponovo je zatražila od šefa UNMIK-a Sorena Jesena-Petersena da učini sve kako bi se zaustavili napadi na preostalo srpsko stanovništvo i da se izvršioci krivičnih dela po nacionalnoj osnovi pronađu i kazne, izjavio je šef Vladine kancelarije za saradnju sa medijima Srđan Đurić.
A šta misle građani Srbije
Građani Srbije, njih 38.6 odsto, misli da će Kosovo i Metohija samo formalno ostati u sastavu Srbije, dok je 33.8 odsto izjavilo da će se Kosovo otcepiti, prenosi "Blic" istraživanje Marten Board Internešnela.Istraživanje je sprovedeno od 28. aprila do 6. maja, a anketirano je 596 punoletnih građana Srbije. List navodi da nešto manje od četvrtine anketiranih, 23.4 odsto, smatra da će Kosovo i formalno i faktički ostati sastavni deo Srbije.
