Izvor: Politika, Beta, Fonet, 16.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O Kosovu i Metohiji još će da se razgovara
Život na Kosmetu odvija se na paralelnim kolosecima, a međunarodne institucije neće moći da funkcionišu bez saglasnosti obeju strana
Samoproglašenu nezavisnost Kosova priznale su 54 zemlje, od toga 22 su članice Evropske unije. To je tek četvrtina od 192 članice Ujedinjenih nacija, ali je za rukovodstvo kosovskih Albanaca todovoljno podsticajno za nove akcije koje treba da vode ka učvršćivanju nezavisnosti. Srpska strana, pak, nastavlja sa akcijama čiji cilj je blokada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ili usporavanje učvršćivanja nezavisnosti. Te dve oprečne tendencije, od kojih svaka ima uporište na međunarodnom planu, rezultiraju novim komplikovanjem odnosa na terenu.
Niti su Albanci zadovoljni brojem zemalja koje su ih podržale niti su svetske sile zadovoljne tempom kojim se institucije kosovskih Albanaca bore protiv kriminala i korupcije. Većina islamskih zemalja nije priznala nezavisnost Kosova i to jeosnov kritike prištinske vlasti kada joj opozicija zamera nesposobnost i diplomatsku neaktivnost.
Beograd i Priština pristali su da u okviru preoblikovanja međunarodnog prisustva na Kosovo i Metohiju dođe evropska misija za pravosuđe i bezbednost – Euleks. To je potvrđeno i predsedničkim saopštenjem Saveta bezbednosti UN u novembru. Među zaključcima generalnog sekretara, koji su takođe usvojeni, jeste i plan od šest tačaka o kojem su se dogovorili predstavnici Beograda i UN, a odnosi se na uređivanje odnosa u oblastima policije, pravosuđa, carine, kulturnog nasleđa, granica, infrastrukture i transporta.
Nakon što je Euleks dobio mandat da se rasporedi i preuzme dužnost od smanjene misije Unmik, situacija na terenu je ušla u novu osetljivu fazu. Euleks nije dostigao svoj puni kapacitet i zato i nije preuzeo dužnost u svim segmentima koje bi trebalo da nadgleda. Misija ima problem sa regrutovanjem osoblja (nisu sve članice priznale nezavisnost niti su spremne da šalju svoje osoblje). Unmik je predao sve svoje nadležnosti i sa drastično smanjenim brojem osoblja i opreme ostao kao politički faktor, dok Euleks, koji je zvanično preuzeo dužnost 9. decembra, još uvek nije u stanju da funkcioniše na delu.
U srpskim sredinama funkcioniše vlast izabrana na prošlogodišnjim izborima. Postojanje srpske vlasti pod autoritetom Beograda naročito iritira kosovske Albance, a analitičare zapadnih zemalja utvrđuje u proceni da bi zbog toga moglo doći do podele Kosova.
Što se tiče bezbednosne situacije, Kfor još uvek ima glavnu ulogu i on predstavlja jedinu međunarodnu snagu koja se na Kosovu ne dovodi u pitanje. Kosovske policijske snage takođe funkcionišu, ali bez srpskih pripadnika koji su istupili po proglašenju nezavisnosti. Funkcionisanje srpskih pripadnika u KPS je jedno od pitanja koja su regulisana planom od šest tačaka i koja tek treba da se primene. Naime, u dogovoru između Beograda i UN predviđeno je da u srpskim sredinama policijske jedinice imaju izvesnu autonomiju u odnosu na Prištinu. Unmik pravosuđe više ne postoji, a Euleks je prošle nedelje organizovao prvo suđenje u Prištini.
I u oblasti carina Euleks je povukao prvi potez poslavši svoje pripadnike početkom ovog meseca da nadgledaju prelazak robe ka Kosovu. Ovaj gest dodatno je uznemirio srpsko stanovništvo nagoveštavajući da bi Euleks mogao da počne i da carini robu, ali bez prethodnog dogovora o tome kako će se sprovesti ta jedna od šest tačaka kojom je predviđeno da deo prihoda od carina ide srpskim opštinama.
Beograd insistira na održavanju razgovora o šest tačaka. Na razgovore koje međunarodni zvaničnici zovu razgovorima o tehničkim pitanjima šef Unmika Lamberto Canijer do sada nije uspeo da privoli Prištinu. Kosovski zvaničnici odbijaju pregovore koji bi zadirali u statusno uređenje, pristaju na razgovore jedino kao suverena država i to samo o detaljima plana Martija Ahtisarija (koji je Beograd odbio i koji nije usvojen u SB UN, a na osnovu koga je Priština proglasila nezavisnost).
Beograd ne želi da pregovora sa predstavnicima institucija koje ne priznaje, insistira na tome da Unmik učestvuje u njima i zahteva poštovanje Rezolucije 1244 SB UN koju smatra osnaženom posle predsedničkog saopštenja SB u kome se ona izričito spominje kao okvir delovanja Euleksa. S druge strane, Priština Unmik smatra odlazećom misijom i poslednjim stubom Rezolucije 1244 kojom se garantuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije. Zato nastoje da šefa Unmika zaobiđu u bilo kakvim kontaktima, a naročito u pregovorima koji bi trebalo da uslede.
Priština insistira na intenzivnijem učešću predsednika Međunarodne civilne kancelarije i izaslanika EU Pitera Fejta, koji je na KiM došao po pozivu prištinskih institucija da nadgleda sprovođenje Ahtisarijevog plana. Predstavnici Srba odbijaju bilo kakav kontakt sa Fejtom.
Biljana Mitrinović
[objavljeno: 17/02/2009]
