Izvor: Politika, 10.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novu vladu mogli bismo da čekamo i do septembra
Ukoliko svi rokovi za konstituisanje skupštine i izbor vlade budu iskorišćeni do kraja, novi premijer i ministri mogli bi da budu poznati tek četiri meseca posle izbora, što je bio slučaj sa aktuelnom vladom
Novu vladu, koja će biti formirana posle održavanja vanrednih parlamentarnih izbora 11. maja, građani Srbije mogli bi da čekaju sve do polovine septembra. Međutim, takva mogućnost postoji samo ukoliko bi, kao posle prošlogodišnjih januarskih izbora, svi rokovi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za konstituisanje novog saziva Narodne skupštine Srbije i izbor vlade bili iskorišćeni do kraja. Moguće je, naravno, da već u maju dobijemo novi parlament i vladu, ukoliko bi stranke koje izbore parlamentarni status uspele brzo da se dogovore o raspodeli funkcija, pre svega o predsedniku skupštine i premijeru, a iskustvo svedoči da ove dve funkcije idu u „paketu”.
Ukoliko izbori budu održani 11. maja, a sva je prilika da hoće, budući da je Vlada Srbije juče predložila predsedniku republike raspuštanje parlamenta, a Boris Tadić ranije najavio da će prihvatiti taj predlog, Republička izborna komisija morala bi da saopšti konačne rezultate glasanja 15. maja, pošto joj zakon za ovu obavezu ostavlja rok od 96 sati od trenutka zatvaranja birališta. Od trenutka kada RIK saopšti konačne rezultate izbora, prema Ustavu, počinje da teče rok od 30 dana, u kojem mora biti održana konstitutivna sednica, koju zakazuje predsednik Narodne skupštine iz prethodnog saziva, u ovom slučaju Oliver Dulić. Novi saziv je konstituisan potvrđivanjem mandata dve trećine narodnih poslanika, a time prestaje mandat sadašnjeg skupštinskog saziva.
Ukoliko bi, na primer, Dulić zakazao sednicu za 14. jun, dakle za poslednji dan kada ističe rok od 30 dana za konstituisanje novog skupštinskog saziva, to znači da bi tek od tog trenutka počeo da teče rok od 90 dana za izbor nove vlade. Ustav kaže da rok od 90 dana za izbor nove vlade počinje da teče od dana konstituisanja parlamenta. To znači, pod pomenutim uslovima, da bismo novu vladu mogli da čekamo do 14. septembra, a ukoliko ona do tada ne bi bila izabrana, skupština bi bila raspuštena, pa bi građani morali ponovo na birališta.
Da podsetimo, posle parlamentarnih izbora održanih 21. januara 2007. godine, novi skupštinski saziv konstituisan je tek 14. februara, dakle pred samo isticanje zakonskog roka. No, kako nije bilo dogovora o novoj vladi, parlament nije izabrao ni predsednika Narodne skupštine, pa su poslanici, posle februarske verifikacije mandata, na novo okupljanje čekali sve do 7. maja. No, ni tog 7. maja, parlament nije dobio svog predsednika, već je dan protekao u žestokoj svađi, jer je Demokratska stranka za predsednika predložila Milenu Milošević, a radikali Tomislava Nikolića – kako nije bilo dogovora o vladi ni predsednik nije izabran. Nikolić je narednog dana, glasovima SRS-a, DSS–NS-a i SPS-a, izabran za predsednika Narodne skupštine, a i radikali i DSS–NS tvrdili su da nije na pomolu nikakva koalicija koja bi iznedrila novu vladu, dok su demokrate i G17 plus tvrdili suprotno.
Nikolić je na mestu predsednika parlamenta proveo šest dana, da bi kad su DSS–NS, DS i G17 plus potpisali zahtev za njegovu smenu podneo ostavku. Nova vlada, koju su formirali DS, DSS–NS i G17 plus izabrana je 15. maja nešto manje od pola sata pre ponoći i isto toliko vremena pre isticanja ustavnog roka za njeno formiranje.
Sve do formiranja sadašnje vlade, prethodna Koštuničina vlada radila je svoj posao, doduše, obavljala je samo tekuće poslove. I ova sadašnja Koštuničina vlada, radiće sve do izbora nove, ali, takođe, samo tehničke poslove. Ta vlada neće moći da predlaže parlamentu nove zakone, ali ni da postavlja državne službenike u organima državne uprave. Poslanici iz sadašnjeg saziva, mogu, prema Ustavu, da obavljaju samo tekuće ili neodložne poslove, određene zakonom, ali se nigde ne navodi koji su to poslovi. U slučaju proglašenja ratnog ili vanrednog stanja, ponovo bi se uspostavila puna nadležnost raspuštene Narodne skupštine koja bi trajala do okončanja ratnog, odnosno vanrednog stanja.
No, ako se ne zna koji su to neodložni poslovi koje bi „raspušteni” poslanici radili, poznato je da će oni primati punu platu sve dok im ne prestane mandat. To znači, sve do 14. juna, ukoliko bi novi saziv tek tada bio konstituisan. Međutim, od tog roka poslanici koji su zasnovali radni odnos u parlamentu imaju pravo na platu u narednih šest meseci, dakle do 15. decembra.
M. Čekerevac
[objavljeno: 11/03/2008]
