Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Mar.2016, 14:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Novim zakonom do efikasnije zaštite žrtava nasilja?

Crna statistika porodilčnog nasilja od početka godine beleži već tri slučaja koja su se završila tragedijom. Poslednji, slučaj majke koja je oduzela život svom detetu pa sebi, u pozadini, takođe, nosi narušenene porodične odnose koji čak i ako ne pređu u otvoreno nasilje, mogu da dovedu do kobnih posledica.  

Novi zakon o zaštiti od porodičnog nasilja i izmene Krivičnog zakonika  koje  ga prate, trebalo bi da  doprinesu efikasnijoj zaštiti žrtava, ali ostavljaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << pitanje zašto je sadašnji zakonski okvir nedovoljno funkcionalan.

Srbija je još 2013. godine ratifikovala konvenciju Evropskog saveta o brorbi država protiv nasilja nad ženama, takozvanu Istanbulsku konvenciju.   Ove godine očekuje se usvajanje izmena Krivičnog zakonika, ali i izmenjenog akta o Zaštiti  od porodičnog nasilja , kojima će država odgovoriti na imperative konvencije.  Suština  predloga je stvaranje mehanizama za brzo delovanje institucija. Objašnjava državni sekretar u Ministarstvu pravde, Radomir Ilić.

„Ovo je prvi sveobuhvatni zakon koji treba da na opšti način uredi sve obaveze državnih organa kada je reč o nasilju u porodici i utvrdi njihove obaveze. Onog trenutrka kada se nasilje prijavi, policija će vršiti procenu situacije posle koje može da udalji nasilnika iz kuče i odredi mu pritvor od 48 sati. Takođe obaveštava tužioca koji treba da pokrene postupak, a sud ima 24 časa  da donese odluku. Dakle organi imaju rok da deluju. Nakon toga, ako se izrekne određena mera, nasilnik bi trebao da bude priveden sudiji za prekršaje  koji može da izrekne kaznu do 60 dana . Ovaj zakon takođe uvodi obavezu državmnih organa na multisektorsku institucionalnu saradnju, odnosno formiranje koordinacionih tela u lokalnim samoupravama, koja će na nedeljnom nivou  analizirati slučajeve prijavljenog nasilja i u skladu sa tim reagovati“, kaže Ilić.

Osim kraćih rokova, ovo konkretno rešenje, nije mnogo drugačije u odnosu na  sadašnji zakon. Pomoćnica pokrajinskog sekertara za privredu zapošljavanje i ravnopravnost polova Anita Beretić, stoga pita da li su zakazale institucije.

„Naš zakondavni okvir, podzakonska akta, strategije na nacionalnom a naročito pokrajinskom nivou, obavezujući protokoli koji važe za sve institucije, daju apsolutnu mogućnost institucijama da stepenarizika svedu na minimum. Ostaje otvoreno pitanje zašto se zakoni i protokoli dosledno ne sprovode. To je za mene neobjašnjiv fenomen karakterističan za našu zemlju i upravo u tim propustima, u tom nedelovanju institucija dolazimo do sumornih brojki“, tvrdi Beretićeva.

Da podsetimo, prošle godine je u porodičnom nasilju stradalo 36 osoba, od toga tri bebe. To su tri žrtve mesečno. Državni sekretar Radomir Ilić ne spori da sadašnji zakoni nisu  dovoljno funkcionalni.

„Osnovni problem je u tome što nije postojao delotvorni mehanizam koji bi ubrzao postupke. Dakle samoj žrtvi je ostavljano da  tuži nasilnika onda kada ona to može. Bez da se vodilo računa da li ona ima novca za to. Ovde mi namećemo obacvezu tužiocu da to učini  u roku od 24 sata. Takođe, u sadašnjem zakonu nije postojala  precizna sankcija. Sada će nasilnik odmah moći da bude poslat u zatvor“, kaže Ilić.

Ovaj odgovor državnog sekretara  Radomira Ilića, u praksi pokazuje da  na nasilje u porodici i dalje  gledamo kao na privatni problem, a ne problem svih nas, kao  i zbog čega žene godinama trpe nasilje.

Inače, deo izmenjenog Zakona o zaštiti od porodičnog nasilja, predviđa i obavezu  da na nivou lokalnih samouprava budu formirana koordinaciona tela koja će na nedeljnom nivou razmatrati slučajeve prijavljenog nasilja i u skladu sa tim predlagati dalje mere.

U cilju efikasnijeg institucionalnog odgovora, pripremljene su i izmene Krivičnog zakonika, u koji će biti uneta nova krivična dela poput proganjanja, ili seksualnog uznemiravanja.

Nacrti dva zakona biće objavljeni 10. marta.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...