Izvor: Blic, 14.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi ustav do jeseni
Novi ustav do jeseni
BEOGRAD - Potpredsednik Vlade Srbije i lider Reformista Vojvodine Miodrag Isakov izrazio je juče očekivanje da će Kolegijum srpske vlade u ponedeljak 18. novembra formirati komisiju za izradu novog ustava Srbije i dodao da je 'spreman' da bude na čelu te komisije. On je ocenio za 'Blic' da bi konačna verzija novog ustava Srbije mogla da bude gotova na jesen 2003. godine. Isakov je naglasio da je od svog ulaska u Vladu tražio od premijera Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Zorana Đinđića da se hitno krene u izradu novog ustava Srbije, da je to nedavno zatražilo i Predsedništvo DOS, ali da se 'kasni zbog Đinđićevog odsustva iz zemlje'.
- Predsedništvo DOS prihvatilo je da na čelu komisije budem ja ili Vladan Batić, ali će Vlada odlučiti ko će biti na čelu tog tima. Bez obzira na to ko bude na čelu komisije, u njoj će svakako biti još neko od potpredsednika Vlade i ministara, kao i eksperti iz oblasti ustavnog prava - naveo je Isakov i dodao da 'Đinđić njegovu ponudu da bude na čelu te komisije nije prihvatio, ali ni odbio'. On je rekao da je 'prikupio svih šest predloga novog ustava Srbije, koje su do sada od političkih stranaka predložili DSS, GSS i RV, dok su ostale predloge ponudile nevladine organizacije', navodeći Beogradski centar za ljudska prava.
- Sve te predloge trebalo bi staviti na sto i krenuti s radom tako što će biti utvrđen zajednički imenitelj principa i načela novog republičkog ustava iz svih tih predloga - naveo je Isakov. On je rekao da se ni u jednom od tih predloga ustava ne spori da bi Srbija trebalo da bude građanska država sa parlamentarnom demokratijom, uz jasno odvojenu izvršnu, sudsku i zakonodavnu vlast i poštovanje ljudskih i manjinskih prava.
- Postoje dva sporna pitanja oko kojih bi moglo da bude velikih problema u izradi novog ustava, a to su da li Srbija treba da bude regionalna država i način izbora i ovlašćenja predsednika Republike. Treće sporno pitanje, ali možda najvažnije, jeste kako promeniti važeći Ustav Srbije - podvukao je Isakov. On je objasnio da ima inicijativa, kao što su u predlogu DSS, da Srbija bude podeljena na regione, ali da ima onih kojih to ne podržavaju.
- Što se tiče funkcije predsednika Srbije, tu postoje tri predloga za način izbora - neposredan uz velika ovlašćenja, da predsednika bira parlament, i polukombinovan da predsednika bira parlament, ali s malim ovlašćenjima - rekao je Isakov. On je naglasio da bi najviše problema moglo da bude u promeni Ustava Srbije, jer je to jedan od 'najtvrđih' ustava u Evropi i teško se menja.
- Petog oktobra 2000. godine trebalo je staviti Ustav Srbije van snage. Pošto je posle dve godine teško napraviti radikalan diskontinuitet, mora se iznaći lakši način za usvajanje novog ustava koji će biti legalan i legitiman - rekao je Isakov i podsetio da je za promenu Ustava potrebna dvotrećinska većina u Skupštini, a nakon toga podrška na referendumu.
- Najprihvatljiviji predlog je da se usvoji ustavna deklaracija kojom bi se predvidela lakša procedura za promenu Ustava, uz poštovanje sadašnjeg. Poput Ustavne komisije, Skupština Srbije formirala bi i ovlastila komisiju da izradi i usvoji tu deklaraciju - rekao je Isakov i dodao da bi novi ustav mogao da usvoji sadašnji saziv republičkog parlamenta. Upitan, kako će biti definisan status Kosova i Metohije u novom ustavu, on je rekao da će tu morati da se konsultuje međunarodna zajednica, dok se ne otvori pitanje konačnog statusa te pokrajine.
Isakov je odbacio ocene da donošenje ustavne povelje buduće zajednice Srbije i Crne Gore koči početak izrade novog republičkog ustava. Potpredsednik srpske vlade naglasio je da se prilikom izrade novog ustava Srbije mora postići najširi konsenzus, ne samo političkih stranaka, već i celokupne političke javnosti, kao i da taj ustav mora biti komparativan sa ustavima evropskih demokratskih zemalja.
- Ukoliko se odmah krene u izradu novog ustava, prvi rezultati bi mogli da se očekuju na proleće. Leto bi poslužilo da se predlog iskristališe u širokoj javnoj raspravi u koju bi bili uključeni državne institucije, ekspertske organizacije, predstavnici nacionalnih manjina i politički subjekti - zaključio je Isakov. N. Čaluković
