Izvor: Danas, 24.Nov.2015, 09:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi-stari uslovi Zagreba
Brisel, Beograd - Realna su očekivanja da će hrvatski poslanici u Evropskom parlamentu podneti veliki broj amandmana na nacrt godišnjeg izveštaja izvestioca za Srbiju Dejvida Mekalistera, kao što je bio slučaj i prošle godine, ali uslovi koji se navode u pojedinim medijima, uključujući Večernje novosti, nisu novi, komentarišu za Danas predstavnici diplomatskih krugova u Briselu. Prema rečima naših sagovornika, "nije nikakva novost" da Zagreb insistira na suđenjima za ratne zločine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << korekciji granice na Dunavu i odustajanju Srbije od procesuiranja ratnih zločina počinjenih na tlu Hrvatske, a "ostaje da se vidi" šta će se naći u finalnoj verziji rezolucije o napretku Srbije, o kojoj se glasa u februaru na plenarnoj sednici u Strazburu.
"Pitanje Srbije je izuzetno važno u očima pojedinih poslanika EP, jer oni smatraju da je to zemlja od koje najviše zavisi sudbina čitavog Zapadnog Balkana. Primetno je, takođe, izrazito interesovanje hrvatskih poslanika za Srbiju, što se videlo kada je prošle godine EP izglasao rezoluciju o Vojislavu Šešelju, koja je sadržala poziv Haškom tribunalu da preispita uslove njegovog puštanja na slobodu, te apel srpskim vlastima da se ograde od Šešeljevih izjava", konstatuju sagovornici Danasa.
Andrej Plenković, potpredsednik Komiteta za spoljne poslove EP, kaže za Danas da mu nije poznato na koji izvor se pozivaju Večernje novosti, ali "kao što je uobičajeno kod izvješća o napretku za zemlje u procesu proširenja mnoge teme se ponavljaju iz godine u godinu, pa je moguće da se spomenu opet i pitanja koja ste naveli".
- Mislim da je kolega Mekalister nakon dosta kasne objave Izvješća EK, tek u fazi izrade nacrta Izvješća. Bit će vremena za detaljnu analizu - poručuje Plenković.
Prvu verziju izveštaja Dejvid Mekalister bi trebalo da predstavi Komitetu za spoljne poslove 7. decembra, a rok za podnošenje amandmana je 16. decembar. U slučaju prethodne rezolucije o Srbiji vođena je burna rasprava na sednici Komiteta, budući da su hrvatski poslanici tražili da se napredak Srbije na evropskom putu uslovi rešavanjem velikog broja otvorenih pitanja koja postoje na liniji Beograd-Zagreb, ali je na kraju preovladao stav da bilateralne probleme treba prevazilaziti na bilateralnom nivou, a ne preko EP. Hrvatski amandmani su tada uglavnom odbijeni, a oni koji su prihvaćeni u konačnoj verziji dokumenta su znatno ublaženi. Rezolucije EP nisu obavezujuće, ali su Evropska komisija i Savet EU dužni da ih uzmu u obzir prilikom donošenja odluka.
Dačić u Berlinu
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić boraviće danas u Berlinu, gde će učestvovati na sedmoj godišnjoj konferenciji ministara inostranih poslova Jugoistočne Evrope, u organizaciji Aspen instituta. Cilj konferencije je da omogući visokim zvanicama iz Jugoistočne Evrope, Evropske unije i Sjedinjenih Država da razmotre pitanja u vezi sa izbegličkom krizom, pomirenjem u regionu, modernizacijom i ekonomskim prosperitetom i utvrde načine za uspostavljanje bliže regionalne saradnje i za dalje intenziviranje integracija u evropske i evroatlantske strukture, saopštilo je Ministarstvo.
Nikolić putuje na samit Brdo-Brioni
Slovenački predsjednik Borut Pahor i hrvatska predsjednica Kolinda Grabar Kitarović sastali su se tokom vikenda u LJubljani, na radnom sastanku povodom sutrašnjeg skupa šefova država Zapadnog Balkana u procesu Brdo - Brioni. Na sastanku 25. novembra u Zagrebu će učestvovati i američki potpredsednik DŽozef Bajden, austrijski predsednik Hajnc Fiše i ministar spoljnih poslova Nemačke Frank-Valter Štajnmajer. Najavljen je i dolazak predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska. Na skup su pozvani svi predsednici iz regiona, a u kabinetu Tomislava Nikolića, Danasu je ranije potvrđeno i da će i predsednik Srbije otputovati u Zagreb. Kako nam je rečeno, očekuje se da on na marginama skupa razgovara sa Bajdenom. Nakon učešća na ovom skupu, očekuje se da Nikolić u decembru otputuje u bilateralnu posetu Hrvatskoj.
