Izvor: Blic, 04.Avg.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi pregovori jedino rešenje
Pojačan pritisak predstavnika kosovskih vlasti uz svesrdnu pomoć Amerike da u protekle dve nedelje od iznošenja mišljenja Suda u Hagu dobiju još priznanja od država koje su to do sada odbile, nije urodio plodom. Od ubedljivosti srpskih argumenata iznetih na sinoćnom zasedanju Saveta bezbednosti UN, kojem prisustvuju gosti iz 40 zemalja, zavisi da li će taj proces biti i dalje onemogućen. Cilj Beograda je da nova priznanja spreči do zasedanja Generalne skupštine sredinom septembra. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Kako "Blic" saznaje od diplomata iz jedne od zemalja koje nisu priznale Kosovo i koji je zahtevao anonimnost, u kabinetu Ketrin Ešton je zaista napravljena rezolucija s namerom da bude poslata u UN, ali je ona bila prihvatljiva samo za 22 zemlje. Po ovom diplomati, EU trenutno ne može da pregovara sa Beogradom oko promene srpske rezolucije jer nije postigla konsenzus i "ne govori jednim glasom". Zvanično u kabinetu Eštonove već su istakli za "Blic" da je konsenzus postignut 22. jula, kada je svih 27 članica usvojilo deklaraciju u kojoj piše da su "dobrosusedski odnosi, regionalna saradnja i dijalog osnove na kojima je izgrađena EU".
Beograd je za sada u taktičkoj prednosti u UN zahvaljujući tome što je prvi podneo rezoluciju kojom se Priština i Beograd pozivaju na razgovore o "svim nerešenim pitanjima". Takođe, stalne članice SB UN, koje imaju pravo veta, ne slažu se oko statusa Kosova i to onemogućava Prištinu da izdejstvuje promenu Rezolucije 1244, koja uređuje međunarodni protektorat nad Kosovom. Glavni argument Beograda je da ovakvu nerazrešivu situaciju mogu sa mrtve tačke da pokrenu samo pregovori koji uključuju i status.
Debata u Generalnoj skupštini UN o predlogu rezolucije Srbije prilika je da se države članice ujedine oko jasne i odlučne poruke jer će, u suprotnom, biti uspostavljen univerzalno primenljiv presedan gotovog modela jednostrane secesije, upozorio je sinoć ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić na sednici Saveta bezbednosti UN.
- Nijedna miroljubiva i ponosna nacija suočena sa takvom pretnjom, bilo da je afrička, evropska, azijska ili američka, mala ili velika, bogata ili siromašna, ne bi drugačije postupila - ocenio je Jeremić. Osvrćući se na savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde, Jeremić je ocenio da je sud jasno potvrdio da Kosovo ostaje pod upravom administracije UN na osnovu Rezolucije 1244 i Ustavnog okvira Unmika, što znači da je to i dalje teritorija pod međunarodnim režimom, na osnovu mandata Saveta bezbednosti. On je ocenio da se sud opredelio da "usko ispita jezik jednostrane deklaracije o nezavisnosti", ukazao je Jeremić i ocenio da je takav "striktno tehnički pristup" doveo do zaključka da sama deklaracija nije prekršila međunarodno pravo. - To je, nažalost, ostavilo prostor za opasne pogrešne interpretacije da je sud svojim gledištem legalizovao jednostranu secesiju kosovskih Albanaca - upozorio je Jeremić.
Za trajna rešenja uvek je neophodna saglasnost, rekao je Jeremić, koji smatra nezamislivim da jednostrano proglašena nezavisnost bude osnova za normalizaciju odnosa između Srba i Albanaca. Kosovski ministar spoljnih poslova Skender Hiseni bezuspešno je pre dva dana zatražio od generalnog sekretara Ban Ki Muna upravo promenu Rezolucije 12 44 SB UN.
- Do zamene Rezolucije 1244 može da dođe jedino ukoliko je efekat javnog mnjenja toliko veliki da države članice SB UN počnu da prihvataju državnost Kosova - rekao je Hiseniju Ban, a prenosi prištinski dnevnik "Koha ditore".
U svom izveštaju o stanju na Kosovu od 16. marta do 15. jula, Ban Ki Mun je ocenio da je sveukupna situacija na Kosovu relativno mirna, ali i ukazao na politički delikatnu situaciju na severu Kosova. On je apelovao da se zbog toga na severu ne preduzimaju nikakvi koraci koji nisu plod dogovora.
Generalni sekretar UN istakao je u svom izveštaju i da je 24. juna u pismu pozvao visoku predstavnicu EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton da zajedno sa UN ispita preostale izazove vezane za Kosovo.
"U pismu sam predložio da UN i EU, koja ima ključnu ulogu u promovisanju dijaloga u cilju rešavanja pitanja od zajedničkog interesa Beograda i Prištine, dogovore zajednički pristup", naveo je Ban Ki Mun i dodao da je Eštonova u odgovoru ukazala da EU želi da pomogne Beogradu i Prištini da nastave svoj put ka Evropi.
Ruska „igra"
Kako „Blic" saznaje iz diplomatskih izvora u UN, Priština je svoj zahtev da Skender Hiseni, kosovski ministar spoljnih poslova, prisustvuje sednici SB UN, poslala svim članicama umesto samo predsedavajućem, kako je uobičajeno. Budući da je zahtev poslat sa zvaničnim zaglavljem Republike Kosovo, predstavnici Rusije koja predsedava SB UN, juče su izjavili da nisu dobili zahtev iz Prištine i da predstavnik Kosova neće učestvovati na sastanku SB UN. Iako je bilo jasno da je „igra" kratkotrajna i da će SAD, Velika Britanija i Francuska izdejstvovati prisustvo Hisenija u privatnom svojstvu, ovo je unelo nervozu u kosovsku delegaciju, svedoče diplomate iz UN.
